apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Bitkoin – još jedan balon koji je pukao!?

Inspirisan tekstom koji je Milan Milošević podelio na Facebook-u vezano za bitkoin odlučio sam da se posle dužeg vremena oglasim jednim kraćim tekstom i da čitaocima njegovog sajta pojasnim šta se zapravo desilo sa bitkoinom i ostalim kriptovalutama.

Naime bitkoin je kriptovaluta, tj. virtuelna valuta koju je osmislio Satoši Nakamoto kao ideju elektronskog novčanog sistema i decentralizovanog sredstva plaćanja . Zapravo za ekonomiste bitkoin i druge kriptovalute nisu bile ništa drugo nego roba koja je donosila mogućnost stvaranja zarade. Kako do toga dolazi? Da bi mogli da trgujete nečim ili nekom robom potrebno je da ona bude opšte prihvaćena. Kada se stvori kritična masa ljudi tržište počinje da funkcioniše i tada kreće u delo nama svima dobro poznati zakon ponude i tražnje. Iskreno govoreći, ovde ne pričamo o tom zakon kao što mnogi koriste za pravdanje svojih neuspeha, već zaista jeste tako. Uz dobar marketing i promociju bitkoin je postao globalni fenomen koji je privlačio sve veći broj ljudi, posebno uz priče kako su se pojedinci preko noći obogatili. Tako je došlo do rasta tražnje za ovom “robom” a sa rastom tražnje uz nepromenjenu ponudu dolazi i do rasta cene same te robe, zato i ne treba da nas čudi što je vrednost jednog bitkoina sa nekoliko desetina centi skočila na desetine hiljada dolara, što je, iskreno govoreći, prevelika cena za neku robu koju ne možemo da “opipamo” i koju iskreno većina ljudi, pa i njenih vlasnika uopšte ne razume šta je.

Sa druge strane razvoj bitkoina doveo je i do fenomena “rudarenja“, tj. načina kako se dolazi do stvaranja bitkoina. Iskreno nisam neki ljubitelj računara i programiranja tako da detalje o “rudarenju” neću pisati već pozivam osobe iz te branše da napišu tekst o tome, ili da prosto izguglate i malo više o tome proučite. Ono što sam ja mogao iz tekstova da vidim da je to podrazumevalo da vi možete uz dobar računar ili računare da sednete, uživate uz kaficu ili šta god preferirate, a bogatstvo će samo rasti. Zapravo vaš računar rešava algoritamske probleme uz pomoć dobrog procesora i pre svega grafičke/grafičkih kartica i na taj način vi sebi povećavate količinu bitkoina koju posedujete, a koju možete da ponudite na tržištu. Kad bi sve to bilo lako, svi bi se mi bavili rudarenjem. Nije ni rudarenje baš tako isplativo jer vi u startu imate troškove koje morate da pokrijete, utrošak struje, računar, grafičke kartice i adekvatna prostorija gde će sva ta oprema moći da radi nesmetano. Ako vam zarada koju očekujete prevazilazi ove troškove ima smisla baviti se rudarenjem. Da ne pričamo o posebnim softverima za to, itd.

Šta se dalje dešavalo? Kao što sam rekao uz dobru promociju i marketing, ali i mogućnost za jednostavan ulazak u postupak trgovanja na tržištu ove robe (programi i aplikacije za trgovanje kriptovalutama) sve veći broj ljudi je hteo da dođe do svog malog bogatstva, a da pritom ne mora mnogo da radi, ili narodski rečeno hoće hleb bez motike. Tako je tokom 2016. godine počeo strmoglavi rast cene ove kriptovalute, a i ostale valute su počele da prate njen trend kretanja. U 2017. godini cena je već počela naglo da raste, i došlo je do pojave novih i novih kriptovaluta što znači da se tržište širilo u širinu i dubinu. E sad onaj ko poznaje kako tržišta funkcionišu je već počeo da se pita da li je normalno da virtuelna roba može takve vrednosti da dostiže i tad već kreće sumnja da se uvlači među investitore u ovu robu. Za svaku robu i tržište nije dobro kada krene sumnja da se uvlači, jer će tada prvo oni koji nemaju sklonost ka riziku da izađu sa tržišta, tj. prodaju svoju robu što može dovesti do domino efekta. Naravno špekulanti, tj. lica koja žele da ostvare brze zarade uz mala ulaganja su počeli da “izlaze” iz tržišta time što su prodavali svoje bitkoine, pa su i doprineli širenju sumnji o pravoj vrednosti ove robe. Samim tim kad vam poraste ponuda, a tražnja ostane ista dolazi do pada vrednosti robe i tad dolazi do pucanja samog balona koji se formirao na ovom tržištu. Balon zapravo znači da je cena ove robe bila nerealna i pitanje je bilo kada će sama “nevidljiva ruka” tržišta početi da deluje. Zato na portalu Economist ima članak baš na tu temu, gde vidimo da je cena bitkoina sa 20.000 $ pala na 6.000 $ . Sad se postavlja pitanje da li će cena bitkoina i dalje da pada ili će doći do oporavka, kao što je i ranije bilo. To će zavisiti dosta od poverenja koje će investitori imati u ovu robu. Pošto vidimo da je poverenje palo ne samo za bitkoin već i ostale kriptovalute, moja lična pretpostavka je da će cena početi i dalje da pada.

Ono što je još jedna karakteristika ovog tržišta to je što nije bilo regulisano nikakvim pravnim normama, tj. same kriptovalute nisu podlegale nikakvim pravilima. Zato se često i navodilo u medijima da mnoge velike svetske zemlje rade na kreiranju regulative vezane za trgovanje kriptovalutama kako bi zaštitile investitore i vlasnike ovih valuta, a i svoje građane od velikih oscilacija na samom tržištu. Takođe time su hteli i da regulišu sama plaćanja koja bi se odvijala ovim valutama, jer znamo da u svakoj zemlji sredstvo koje pravno nije prihvaćeno kao sredstvo plaćanja ne može se koristiti za obavljanje transakcija između lica.

U tekstu su naveli da je ovo najveći balon koji je do sad pukao, zapravo možda i nije jer ne znamo kakve će posledice ostaviti, ali sam siguran da neće biti iste kao sa krizom koja se desila pre desetak godina i čije posledice još uvek osećamo, a čisto podsećanja radi reč je o pucanju balona na tržištu nekretnina u SAD-u koji je ceo svet bacio u ekonomsku krizu.

U narednom periodu biće zanimljivo pratiti šta se dešava sa bitkoinom i ostalim kriptovalutama, kao i sa ovim tržištem. Ne samo zbog trgovanja valutama, već i zbog komentara koji je Milan ostavio, a koji bih ja pretočio u pitanje: “Da li će biti u ponudi puno jeftinih grafičkih kartica?”.

5 Comments
  1. avatar 11. 02. 2018.
  2. avatar 11. 02. 2018.
  3. avatar 11. 02. 2018.
  4. avatar 11. 02. 2018.
  5. avatar 12. 02. 2018.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: