covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...
qgmm-wgis-07

Žene u nauci

Danas je 8. mart, jedan od onih dana kad cvećare i "gift šopovi" prodaju i ono što je teško prodati. Nažalost, u gomili cveća i različitih poklona gotovo da je ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...

Na današnji dan umro je Jovan Cvijić

U Beogradu je na današnji dan, 16. januara, 1927. godine umro Jovan Cvijić, srpski geograf, predsednik Srpske kraljevske akademije (sada Srpska akademija nauka i umetnosti) profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbona i Karlovog univerziteta u Pragu. 

Jovan Cvijić je rođen 12. oktobra 1865. u Loznici. Osnovnu školu je završio i početak gimnaziju u rodnoj Loznici, a zatim je školovanje kratko nastavio u Šapcu, a kasnije u Beogradu. Po završetku gimnazije u Beogradu (1884) bio je veoma odlučan da studira medicinu, međutim kako nije mogao da dobije stipendiju za studije u inostranstvu, upisao je studije geografije, na tadašnjoj Velikoj školi.

Jovan Cvijić, oko 1911. godine (foto: Milan Jovanović)

Tokom studija je bio veoma aktivan i u izvođenju ekskurzija, govorio je nekoliko jezika, i u potpunosti se posvetio istraživanju još tokom studija. Prvi naučni rad Prilog geografskoj terminologiji našoj objavio je na trećoj godini studija u časopisu Prosvetni glasnik (1887).

Nakon diplomiranja, 1888. godine započinje svoju karijeru u Drugoj beogradskoj gimnaziji, da bi potom upisao studije fizičke geografije i geologije u Beču, gde je doktorirao 1893. godine sa tezom Das Karstphänomen.

Nakon odbrane doktorata vraća se u Srbiju i postaje profesor geografije i etnografije na Velikoj školi u Beogradu. Sledeće, 1894. godine, osniva Geografski zavod u Velikoj školi koji je bio posvećen studentima posebno nadarenim za geografiju. Tokom iste godine Jovan Cvijić pokreće časopis Pregled geografije. Već naredne, 1895. godine postao je član Srpske kraljevske akademije nauka.

Tokom narednih godina Cvijić nastavlja da radi i izdaje veliki broj značajnih naučnih publikacija i knjiga. Postao je redovni profesor fizičke geografije Češkog univerziteta u Pragu. Organizovao je brojne seminare i bezbrojne ekskurzije.

Godine 1905. Velika škola prerasla je u Univerzitet, a Jovan Cvijić postao je redovni profesor Univerziteta u Beogradu. Za rektora Univerziteta biran je dva puta; 1906 i 1919.

Bio je osnivač Srpskog geografskog društva (1910), prvog takve vrste na Balkanu.

Jovan Cvijić je bio jedan od najistaknutijih i najsvestranijih srpskih naučnika i jedan od najpoznatijih geografa u svetu. Gostovao je kao predavač u Beču, Londonu, Parizu, Malti, Marselju, Pragu, Americi, Švajcarskoj… Bio je nosilac mnogobrojnih počasnih doktorata najpoznatijih svetskih unuverziteta. Njegova istraživanja su se bazirala na neposrdnom kontaktu sa prirodom, kako je voleo sam da kaže „učio je geografiju nogama“.

Lik Jovana Cvijića nalazi se na novčanici od 500 dinara

Za više od 30 godina intenzivnog naučnog rada objavio je mnoga značajna dela. Jedno od najvažnijih dela je Balkansko poluostrvo. Njegova najvažnija dela, iz oblasti geologije, su:

  • Geografska ispitivanja u oblasti Kučaja u ist. Srbiji, 1893;
  • Das Karstphänomen, 1893, Wien;
  • Karst, 1895;
  • Struktura i podela planina Balkanskog poluostrva, 1902;
  • Die Tektonik der Balkanhalbinsel mit besonderer Berückichtigung der neueren Fortschritte in der Kenntnis der Geologie von Bulgarien, Serbien und Mazedonien, 1904, Wien;
  • Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije I-III, 1906-1911;
  • Grundlinien der Geographie und Geologie von Mazedonien und Alt-Serbien. Nebst Beobachtungen in Thrazien, Thessalien, Epirus und Nordalbanien, 1908, Gotha;
  • Jezerska plastika Šumadije, 1909;
  • Geomorfologija I-II, 1924, 1926.

Narodna banka Srbije je 17. septembra 2004. godine u opticaj pustila novčanicu od 500 dinara sa likom Jovana Cvijića.

Saznajte više o Jovanu Cvijiću na sajtovima Kosmodrom, Edukacija i Zanimljiva geografija i Wikipedia.

One Response
  1. avatar 16.01.2019.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: