Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Na današnji dan umro je Jovan Cvijić

U Beogradu je na današnji dan, 16. januara, 1927. godine umro Jovan Cvijić, srpski geograf, predsednik Srpske kraljevske akademije (sada Srpska akademija nauka i umetnosti) profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbona i Karlovog univerziteta u Pragu. 

Jovan Cvijić je rođen 12. oktobra 1865. u Loznici. Osnovnu školu je završio i početak gimnaziju u rodnoj Loznici, a zatim je školovanje kratko nastavio u Šapcu, a kasnije u Beogradu. Po završetku gimnazije u Beogradu (1884) bio je veoma odlučan da studira medicinu, međutim kako nije mogao da dobije stipendiju za studije u inostranstvu, upisao je studije geografije, na tadašnjoj Velikoj školi.

Na današnji dan umro je Jovan Cvijić 1
Jovan Cvijić, oko 1911. godine (foto: Milan Jovanović)

Tokom studija je bio veoma aktivan i u izvođenju ekskurzija, govorio je nekoliko jezika, i u potpunosti se posvetio istraživanju još tokom studija. Prvi naučni rad Prilog geografskoj terminologiji našoj objavio je na trećoj godini studija u časopisu Prosvetni glasnik (1887).

Nakon diplomiranja, 1888. godine započinje svoju karijeru u Drugoj beogradskoj gimnaziji, da bi potom upisao studije fizičke geografije i geologije u Beču, gde je doktorirao 1893. godine sa tezom Das Karstphänomen.

Nakon odbrane doktorata vraća se u Srbiju i postaje profesor geografije i etnografije na Velikoj školi u Beogradu. Sledeće, 1894. godine, osniva Geografski zavod u Velikoj školi koji je bio posvećen studentima posebno nadarenim za geografiju. Tokom iste godine Jovan Cvijić pokreće časopis Pregled geografije. Već naredne, 1895. godine postao je član Srpske kraljevske akademije nauka.

Tokom narednih godina Cvijić nastavlja da radi i izdaje veliki broj značajnih naučnih publikacija i knjiga. Postao je redovni profesor fizičke geografije Češkog univerziteta u Pragu. Organizovao je brojne seminare i bezbrojne ekskurzije.

Godine 1905. Velika škola prerasla je u Univerzitet, a Jovan Cvijić postao je redovni profesor Univerziteta u Beogradu. Za rektora Univerziteta biran je dva puta; 1906 i 1919.

Bio je osnivač Srpskog geografskog društva (1910), prvog takve vrste na Balkanu.

Jovan Cvijić je bio jedan od najistaknutijih i najsvestranijih srpskih naučnika i jedan od najpoznatijih geografa u svetu. Gostovao je kao predavač u Beču, Londonu, Parizu, Malti, Marselju, Pragu, Americi, Švajcarskoj… Bio je nosilac mnogobrojnih počasnih doktorata najpoznatijih svetskih unuverziteta. Njegova istraživanja su se bazirala na neposrdnom kontaktu sa prirodom, kako je voleo sam da kaže „učio je geografiju nogama“.

Na današnji dan umro je Jovan Cvijić 2
Lik Jovana Cvijića nalazi se na novčanici od 500 dinara

Za više od 30 godina intenzivnog naučnog rada objavio je mnoga značajna dela. Jedno od najvažnijih dela je Balkansko poluostrvo. Njegova najvažnija dela, iz oblasti geologije, su:

  • Geografska ispitivanja u oblasti Kučaja u ist. Srbiji, 1893;
  • Das Karstphänomen, 1893, Wien;
  • Karst, 1895;
  • Struktura i podela planina Balkanskog poluostrva, 1902;
  • Die Tektonik der Balkanhalbinsel mit besonderer Berückichtigung der neueren Fortschritte in der Kenntnis der Geologie von Bulgarien, Serbien und Mazedonien, 1904, Wien;
  • Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije I-III, 1906-1911;
  • Grundlinien der Geographie und Geologie von Mazedonien und Alt-Serbien. Nebst Beobachtungen in Thrazien, Thessalien, Epirus und Nordalbanien, 1908, Gotha;
  • Jezerska plastika Šumadije, 1909;
  • Geomorfologija I-II, 1924, 1926.

Narodna banka Srbije je 17. septembra 2004. godine u opticaj pustila novčanicu od 500 dinara sa likom Jovana Cvijića.

Saznajte više o Jovanu Cvijiću na sajtovima Kosmodrom, Edukacija i Zanimljiva geografija i Wikipedia.

One Response
  1. avatar 16.01.2019.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: