Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Na današnji dan umro je Jovan Cvijić

U Beogradu je na današnji dan, 16. januara, 1927. godine umro Jovan Cvijić, srpski geograf, predsednik Srpske kraljevske akademije (sada Srpska akademija nauka i umetnosti) profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbona i Karlovog univerziteta u Pragu. 

Jovan Cvijić je rođen 12. oktobra 1865. u Loznici. Osnovnu školu je završio i početak gimnaziju u rodnoj Loznici, a zatim je školovanje kratko nastavio u Šapcu, a kasnije u Beogradu. Po završetku gimnazije u Beogradu (1884) bio je veoma odlučan da studira medicinu, međutim kako nije mogao da dobije stipendiju za studije u inostranstvu, upisao je studije geografije, na tadašnjoj Velikoj školi.

Na današnji dan umro je Jovan Cvijić 1
Jovan Cvijić, oko 1911. godine (foto: Milan Jovanović)

Tokom studija je bio veoma aktivan i u izvođenju ekskurzija, govorio je nekoliko jezika, i u potpunosti se posvetio istraživanju još tokom studija. Prvi naučni rad Prilog geografskoj terminologiji našoj objavio je na trećoj godini studija u časopisu Prosvetni glasnik (1887).

Nakon diplomiranja, 1888. godine započinje svoju karijeru u Drugoj beogradskoj gimnaziji, da bi potom upisao studije fizičke geografije i geologije u Beču, gde je doktorirao 1893. godine sa tezom Das Karstphänomen.

Nakon odbrane doktorata vraća se u Srbiju i postaje profesor geografije i etnografije na Velikoj školi u Beogradu. Sledeće, 1894. godine, osniva Geografski zavod u Velikoj školi koji je bio posvećen studentima posebno nadarenim za geografiju. Tokom iste godine Jovan Cvijić pokreće časopis Pregled geografije. Već naredne, 1895. godine postao je član Srpske kraljevske akademije nauka.

Tokom narednih godina Cvijić nastavlja da radi i izdaje veliki broj značajnih naučnih publikacija i knjiga. Postao je redovni profesor fizičke geografije Češkog univerziteta u Pragu. Organizovao je brojne seminare i bezbrojne ekskurzije.

Godine 1905. Velika škola prerasla je u Univerzitet, a Jovan Cvijić postao je redovni profesor Univerziteta u Beogradu. Za rektora Univerziteta biran je dva puta; 1906 i 1919.

Bio je osnivač Srpskog geografskog društva (1910), prvog takve vrste na Balkanu.

Jovan Cvijić je bio jedan od najistaknutijih i najsvestranijih srpskih naučnika i jedan od najpoznatijih geografa u svetu. Gostovao je kao predavač u Beču, Londonu, Parizu, Malti, Marselju, Pragu, Americi, Švajcarskoj… Bio je nosilac mnogobrojnih počasnih doktorata najpoznatijih svetskih unuverziteta. Njegova istraživanja su se bazirala na neposrdnom kontaktu sa prirodom, kako je voleo sam da kaže „učio je geografiju nogama“.

Na današnji dan umro je Jovan Cvijić 2
Lik Jovana Cvijića nalazi se na novčanici od 500 dinara

Za više od 30 godina intenzivnog naučnog rada objavio je mnoga značajna dela. Jedno od najvažnijih dela je Balkansko poluostrvo. Njegova najvažnija dela, iz oblasti geologije, su:

  • Geografska ispitivanja u oblasti Kučaja u ist. Srbiji, 1893;
  • Das Karstphänomen, 1893, Wien;
  • Karst, 1895;
  • Struktura i podela planina Balkanskog poluostrva, 1902;
  • Die Tektonik der Balkanhalbinsel mit besonderer Berückichtigung der neueren Fortschritte in der Kenntnis der Geologie von Bulgarien, Serbien und Mazedonien, 1904, Wien;
  • Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije I-III, 1906-1911;
  • Grundlinien der Geographie und Geologie von Mazedonien und Alt-Serbien. Nebst Beobachtungen in Thrazien, Thessalien, Epirus und Nordalbanien, 1908, Gotha;
  • Jezerska plastika Šumadije, 1909;
  • Geomorfologija I-II, 1924, 1926.

Narodna banka Srbije je 17. septembra 2004. godine u opticaj pustila novčanicu od 500 dinara sa likom Jovana Cvijića.

Saznajte više o Jovanu Cvijiću na sajtovima Kosmodrom, Edukacija i Zanimljiva geografija i Wikipedia.

One Response
  1. 16.01.2019.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.