apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Apolo 1

Na današnji dan, 27. januara, 1967. godine poginuli su astronauti Gas Grisom (Gus Grissom), Edvard Bajt (Edward White) i Rodžer Šefi (Roger Chaffee). Njih trojica su stradala tokom požara u kabini modula CSM-012 u Kejp Kenedi svemirskom centru.

Požar je nastao tokom, naizgled, rutinskih testiranja i pripreme za poletanje Apola koje je planirano za 27. februar. Ovaj požar bila je prva velika katastrofa sa smrtnim ishodom u svemirskom programu SAD.

Gas Grisom bio je član Merkuri programa i drugi Amerikanac u svemiru, Edvard Vajt bio je prvi Amerikanac koji je izašao u otvoreni svemir (projekat Džemini, 1965. godine), a Rodžera Šefi bio je iskusan pilot i ovo je trebao da bude njegov prvi let u svemir.

Posada Apola 1 trenira u simulatoru, sa leva na desno: Šefi, Vajt i Grisom, 19. januar 1967. godine (credits: NASA)

Plan NASA bio je da let Apola 1 bude početak preipreminih misija za slanje prvog čoveka na Mesec. Međutim, požar koji je, nepunih mesec dana pre poletanja, izbio u komandom modulu, tokom testiranja na Zemlji, zarobio je unutra kompletnu tročlanu posadu.

Spoljašnja strana modula nakon požara, 28. januar 1967. godine (credits: NASA)

Visoka temperatura, nastala usled požara, podigla je pritisak u kabini i sprečila otvaranje vrata koja su se, tada, otvarala ka unutrašnjoj strani.

Istraga je pokazala da je požar nastao zbog oštećenih kablova u kabini. Kompletna istraga i detaljna analiza događaja dosta je usporila projekat Apolo ali je dovela do značajnih unapređenja i do povećanja bezbednosti astronauta – svi zapaljivi predmeti su uklonjeni iz kabine, tokom testova na Zemlji kiseonik u kabini je zamenjen smešom azota i kiseonika, a položaj vrata je promenjen tako da se otvaraju ka spoljašnjoj strani.

U proleće 1967. godine NASA je objavila da je će misija koja je bila namenjena trojici poginulih astronauta biti označena kao Apolo 1. Prvo naredno lansiranje rakete Saturn V planirano je za novembar 1967. godine, a misiji je dodeljena oznaka Apolo 4. Lansiranje modula AS-204 označeno je kao misija Apolo 5.

Oznake Apolo 2 i Apolo 3 nisu dodeljene misijama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: