covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...
qgmm-wgis-07

Žene u nauci

Danas je 8. mart, jedan od onih dana kad cvećare i "gift šopovi" prodaju i ono što je teško prodati. Nažalost, u gomili cveća i različitih poklona gotovo da je ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...

Irena Žolio Kiri (1897 – 1956)

 

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Na današnji dan, 1956. godine, preminula je Irena Žolio Kiri, naučnica, koja je ostavila značajne tragove u proučavanju nuklearne fizike. Rođena je 12. septembra 1897. godine u Parizu kao ćerka Marije i Pjera. Zajedno sa suprugom, Frederikom Žolijem, kreće u sve ozbiljnija istraživanja prirodne i veštačke radioaktivnosti. Za zajednički rad, 1935. godine dodeljena im je Nobelova nagrada ,,Za sintezu novih radioaktivnih elemenata“. Nakon ovog uspeha, 1938. godine, objavila je i vrlo važan rad u vezi sa dejstvom neutrona na teška jezgra. Na ovom radu, koji je objavljen u Zborniku radova Francuske Akademije Nauka, koautor, bio joj je srpski fizikohemičar Pavle Savić. Ovaj rad mnogi smatraju jednom od važnih prekretnica u otkriću nuklearne fisije, jer je prilikom izvođenja eksperimentalnog dela dvojac istraživao veštačke radioelemente dobijene izlaganjem uranijuma sporim neutronima. #physics #nuclearphysics #neutron #fisia #radioactivity #biography #science #scientist #pavlesavic #funfacts #hemicalelement #uranium #nobelprize #irenejoliotcurie #onthisday

A post shared by Departman za fiziku, PMF, Niš (@zanimljiva_fizika_nis) on

Na današnji dan, 1956. godine, preminula je Irena Žolio Kiri, naučnica, koja je ostavila značajne tragove u proučavanju nuklearne fizike.

Rođena je 12. septembra 1897. godine u Parizu kao ćerka Marije i Pjera Kiri. Zajedno sa suprugom, Frederikom Žolijem, kreće u sve ozbiljnija istraživanja prirodne i veštačke radioaktivnosti.

Za zajednički rad, 1935. godine dodeljena im je Nobelova nagrada “Za sintezu novih radioaktivnih elemenata”. Nakon ovog uspeha, 1938. godine, objavila je i vrlo važan rad u vezi sa dejstvom neutrona na teška jezgra. Na ovom radu, koji je objavljen u Zborniku radova Francuske akademije nauka, koautor, bio joj je srpski fizikohemičar Pavle Savić. Ovaj rad mnogi smatraju jednom od važnih prekretnica u otkriću nuklearne fisije, jer je prilikom izvođenja eksperimentalnog dela dvojac istraživao veštačke radioelemente dobijene izlaganjem uranijuma sporim neutronima.

Za više zanimljivih informacija iz fizike pratite Instagram profil @zanimljiva_fizika_nis koji uređuju i vode studenti Departmana za fiziku PMF-a u Nišu.

Marija i Irena Kiri, 1925. godina (credits: Wikipedia)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: