yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...
12968132_472972296228391_4467902501379077498_o-1024x643

Mini hidroelektrane: tihi ekocid Srbije

Piše: Nevena Grubačpreuzeto sa sajta KosmodromU Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ...

Mihajlo Pupin (1858 – 1935)

Na današnji dan, 9. oktobra 1858. godine u malom selu Idvor, u Banatu, rođen je Mihajlo Pupin, naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD (u zavisnosti od izvora kao datumi rođenja pojavljuju se 4. oktobar i 9. oktobar a godine 1858. i 1854).

Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom mestu, a srednju školu završio je u Pančevu. Zbog aktivnosti u pokretu Omladine srpske i sukoba sa nemačkom policijom, napušta Srbiju i 1872. godine odlazi u Prag nastavio školovanje. Nakon očeve iznenadne smrti, u martu 1874, u svojoj dvadesetoj godini života doneo je odluku da prekine školovanje u Pragu i da ode u SAD.

Mihajlo Pupin (1858 - 1935) 1
Rodna kuća Mihajla Pupina u Idvoru (credits: Sonjabgd / Wikipedia)

Pupin je, po dolasku i SAD, promenio svoje ime u Mihajlo Idvorski Pupin da bi naglasio svoje poreklo.

Po dolasku u Ameriku pet godina je radio kao fizički radnik i paralelno učio engleski, grčki i latinski jezik. Godine 1879. položio je prijemni ispit i upisao studije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

Studije je završio 1883. godine sa izuzetnim uspehom iz matematike i fizike. Nakon studija vratio se u Evropu, i to prvo u Veliku Britaniju (1883—1885) gde je nastavio školovanje u oblasti matematike i fizike na Univerzitetu Kembridž. Iz Kembridža odlazi za Berlin gde nastavlja studije eksperimentalne fizike.

Mihajlo Pupin (1858 - 1935) 2
Mihajlo Pupin (1858 – 1935)

Doktorsku disertaciju “Osmotski pritisak i njegov doprinos slobodnoj energiji” objavio je 1889. godine.

Iste godine postao je nastavnik, a od 1901. godine redovni profesor, na Univerzitetu Kolombija, gde je proveo punih 40 godina. Kao profesor teorijske elektrotehnike svoja istraživanja je usmerio ka istraživanju tih fenomena.

Godine 1892. njegovu pažnju privukla je električna rezonanca. Tokom istraživanja ovog fenomena Pupin je pronašao električno strujno kolo sa mogućnošću podešavanja rezonantnih frekvenci. Ovaj patent našao je primenu u radio komunikaciji, a Pupin ga je kasnije prodao kompaniji Markoni.

Do još jednog značajnog otkrića došao je 1896. godine, samo godinu dana nakon što je Rentgen objavio svoj pronalazak X-zraka, Pupin je pronašao način da značajno skrati vreme snimanja od oko jednog časa na samo nekoliko sekundi. Ovim unapređenjem Pupin je omogućio široku i efikasnu primenu rentgenskog snimanja, koje se još uvek primenjuje. Ovo značajno unapređenje rentgena Pupin je postigao tako što je između objekta koji se snima i fotografske ploče jedan dodao fluorescentni ekran.

Mihajlo Pupin (1858 - 1935) 3
Pupinova zgrada na Univerzitetu Kolumbija

Pupinov najznačajniji pronalazak je u svetu poznat pod imenom „Pupinova teorija“ (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti provodnika koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na velikim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na tačno definisanim rastojanjima duž provodnika.

Da bi došao do ovog rešenja Pupin je krenuo od tada već dobro poznate jednačine koja opisuje oscilovanje zategnute žice. Da bi rešio problem prenosa električnog signala Pupin je matematički analizirao analogni model oscilovanja žice na kojoj su raspoređeni tegovi određene mase. Rešavanjem ovog modela došao je do zaključaka koji su primenjeni na električko kolo, gde su mase zamenjene indukcionim kalemovima, dali željene rezultate. Ti kalemovi postali su poznati kao “Pupinovi kalemovi” i zahvaljujući njima uspostavljene su prve međugradske i međunarodne telefonske linije, a u upotrebi su ostali do danas u analognoj telefoniji.

Nakon ulaska SAD u Prvi svetski rat, 1917. godine, Pupin je na Univerzitetu Kolumbija organizovao grupu za pronalaženje efikasnih metoda za otkrivanje podmornica. Takođe je radio na uspostavljanju komunikacije između aviona.

Osim naučno-istraživačkog rada Pupin je dao izuzetan doprinos položaju Kraljevine Srbije u svetu. Godine 1912. imenovan je za počasnog konzula u SAD. Sa ove pozicije je, do 1920. godine, dao značajan doprinos uspostavljanju međudržavnih i širih društvenih odnosa između Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine Jugoslavije, i SAD. Kao poznati i priznati naučnik u Americi imao je značajan uticaj na konačne odluke Pariske mirovne konferencije i određivanje granica tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Tokom vrlo teških i nepovoljnih pregovora za Srbiju, kada su Francuska, Engleska i Rusija zatražile su od Srbije da nakon rata učini teritorijalne ustupke Rumuniji i Bugarskoj, tako što bi Banat pripao Rumuniji a Bugarskoj deo Makedonije do Skoplja, Pupin je 19. marta 1919. lično uputio Memorandum predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu. Na osnovu podataka dobijenih od Pupina o istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih područja Dalmacije, Slovenije, Istre, Banata, Međimurja, Baranje i Makedonije svega tri dana kasnije dao izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora potpisanog između saveznika sa Italijom.

Mihajlo Pupin (1858 - 1935) 4
Prvi sastanak Nacionalnog savetotavnog komiteta za vazduhoplovstvo (NACA) 1915. godine. Pupin je prvi sa desne strane. Od NACA kasnije je nastala NASA.

Godine 1924. dobio je Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo “Od pašnjaka do naučnika” (u originalu: “From immigrant to inventor“). Dobitnik je mnogih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljeve akademije i počasni doktor 18 univerziteta.

Bio je jedan od osnivača NACA (National Advisory Committee for Aeronautics) marta 1915. godine, od koje je nastala NASA (National Aeronautics and Space Administration) oktobra 1958. godine.

Preminuo je 12. marta 1935. godine u Njujorku.

Mihajlo Pupin

„Čovekov život je, koliko znamo, najviši proizvod stvaranja i on je najdragoceniji haos iz aktivnosti njegovih bezbrojnih molekula života i gradi kosmos čije prisustvo mi osećamo u unutrašnjem svetu našeg stvaralačkog bića i naše svesnosti; jezikom nauke to bi se moglo opisati kao vrhunac stvaralačke koordinacije“

(Prvi put objavljeno 12. marta 2019. godine)

8 Comments
  1. avatar 13.03.2019.
  2. avatar 09.10.2019.
  3. avatar 09.10.2019.
  4. avatar 09.10.2019.
  5. avatar 09.10.2019.
  6. avatar 09.10.2019.
  7. avatar 09.10.2019.
  8. avatar 01.11.2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: