partial-solar-eclipse

Predavanje i posmatranje pomračenja Sunca iz Niša

Povodom predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca, Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje i javno posmatranje pomračenja.U ponedeljak, 24. oktobra biće održano predavanje“Ne paničite – to je samo ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
DSC_2117

“Otvorena vrata” opservatorije na krovu PMF-a u Nišu (2022/23. godina)

Posle duže pauze AD Alfa i Laboratorija za astrofiziku, astronomiju i astrobiologiju Departmana za fiziku PMF-a u Nišu otvaraju svoja vrata za sve zainteresovane ljubitelje astronomije I organizuju teleskopska posmatranja.Tokom narednih nedelja, dok vremenski i ...
bpu11-v01

U Beogradu počinje 11. Međunarodna konferencija BPU

Pod pokroviteljstvom Balkanske unije fizičara (Balkan Physical Union - BPU), u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (PMF Niš), Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz ...
Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...

Razvoj svemirskih programa u vreme Hladnog rata

Prethodnih dana se dosta pisalo o sletanju čoveka na Mesec povodom obeležavanja pedesetogodišnjice ovog događaja, a na današnji dan se navršava 50 godina od uspešnog povratka Apola 11 na Zemlju. Ovaj tekst se neće baviti samim događajem, već događajima koji su mu prethodili, kao i društveno-političkim okolnostima koje su (ne)posredno do njega dovele.

Tehnološko-naučna konkurencija je bila stvar prestiža, ali takođe i pitanje od životnog značaja u vreme Hladnog rata. Tokom više decenija nadmetanja dve tadašnje supersile, SSSR-a i SAD-a, jednu tehnički bolje razvijenu raketu smenjivala je druga. Svaka naredna je bila brža, preciznija, veća, fleksibilnija ili je jednostavno imala veću razornu moć. Ovu konkurenciju, ali i moguću kooperaciju u oblasti tehnologije i miroljubivog nadmetanja dva suprotstavljena bloka u oblasti nauke i tehnologije za vreme Hladnog rata moguće je pokazati na mnoštvu primera. Posebno je to međutim očigledno na primeru američko-sovjetskog nadmetanja u oblasti svemirskog programa.

Razvoj svemirskih programa u vreme Hladnog rata 1
Kopija prvog veštačkog satelita Sputnjik 1

Optimizam u Istočnom bloku koji je postojao krajem šezdesetih godina dvadesetog veka proistekao je iz toga što su Sovjeti za kratko vreme iza sebe ostavili celokupni Zapad u oblasti raketnog i svemirskog programa. Hladni rat u ovoj oblasti je započeo najkasnije 4. oktobra 1957. godine, kada je prvi sovjetski svemirski brod Sputnjik krenuo na svoj kosmički put sa kosmodroma Bajkonur. Nekoliko meseci pre nego što će SSSR svoju zemaljsku oblast uticaja u srednjoj i istočnoj Evropi izolovati uz pomoć zida, kako bi sprečila odlivanje radne snage u konkurentske zapadne zemlje, prezentovan je 12. aprila 1961. godine do tada najveći kosmički trijumf. Lansiranjem svemirskog broda pod imenom Vostok 1 (Istok) sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin postao je prvi čovek koji je odleteo u kosmos. Kružio je oko zemlje oko sat i četrdeset minuta i nakon toga se bezbedno spustio na zemlju. Sa trijumfalnim povratkom Jurija Gagarina na Zemlju nastupila je takoreći svemirska groznica u celom Istočnom bloku. Još 1958. godine je SSSR na međunarodnoj izložbi u Briselu imao svoju postavku posvećenu sovjetskim uspesima u kosmosu. U odnosu na to, američka postavka koja je predstavljala televizore i kulinarske specijalitete izgledala je banalno, a posebno ako se tome doda da je u njihovoj reklamnoj industriji kosmos još početkom pedesetih godina bio veoma zastupljen: posteri i reklame su već 1952. godine počeli da prikazuju američke svemirske brodove na udaljenim planetama.

Razvoj svemirskih programa u vreme Hladnog rata 2
Kapsula Vostoka 1 u muzej u Moskvi (izvor: Wikipedia)

Zbog svega toga su još 1957. godine Amerikanci bili tako duboko pogođeni kada je njihov odgovor na Sputnjik, koji je faktički započeo trku ka Mesecu, propao. Šestog decembra iste godine je došlo do eksplozije Vanguard rakete na lansirnoj rampi pred, iščekivanja punih, pogledima javnosti. Tadašnji senator i kasniji predsednik SAD-a Lindon Džonson izjavio je nakon toga da je Sovjetskom Savezu uspelo da nadmaši SAD ne samo u oblasti satelitskog programa već i u oblasti smrtonosnih raketa dalekog dometa. Ipak, američki odgovor na tu situaciju usledio je relativno brzo. Već januara 1958. godine je jedna Redston raketa lansirala u kosmos prvi američki satelit sa imenom Eksplorer. Iste godine je NASA postala centralna agencija zadužena za istraživanje kosmosa, sa sveobuhvatnim programom podrške razvoja nauke, a budžet za ove svrhe je povećan čak za 50 procenata. Pošto su Sovjeti sa Gagarinom i Vostokom ponovo bili brži, tada upravo izabrani predsednik SAD-a Džon F. Kenedi je Amerikancima obećao da će do kraja decenije i pre Sovjeta uspeti da stignu na Mesec. Iste godine je raketa Merkjuri-Redston 3 odvela u kosmos prvog Amerikanca, Alana Šeparda.

Period između 1961. i 1969. godine, odnosno između uspeha Vostoka 1 i godine kada je Nil Armstrong kao prvi čovek stupio na tlo Meseca, bile su godine ubrzanog razvoja i godine međusobne razmene tehnoloških i naučnih udaraca između dve supersile. Dugo se činilo da će SSSR odneti nesumnjivu pobedu. Dok su se SAD od 1962. godine koncentrisale da uz pomoć Saturn V, Atlas i Titan programa dostignu sovjetsku prednost u raketama nosačima, Moskva je već 1962. godine bila u stanju da realizuje grupno putovanje u kosmos, i to je učinila kosmičkim brodovima Vostok 3 i Vostok 4. Takođe je i prva kosmička sonda bez posade Luna 9, lansirana četiri godine kasnije, bila sovjetski projekat. Tri godine nakon toga Sovjeti su izveli prvi manevar spajanja dve  Sojuz kapsule u svemiru i ponovo bili korak ispred Amerikanaca. Nasuprot ovome, američki program sletanja na Mesec, Apolo, se na samom početku nije odvijao po planu. Apolo 1 je izgoreo 27. januara 1967. godine prilikom testiranja i ne samo što je odneo tri života astronauta već je to značilo i znatno usporavanje za svemirska istraživanja, što je takođe bilo vrlo bolno u okolnostima utrkivanja sa Sovjetima. Iste godine nesreća svemirske kapsule  Sojuz  1 koštala života sovjetskog kosmonauta Vladimira Komarova. Ipak, najteži udarac za sovjetski svemirski program bila je iznenadna smrt vodećeg inženjera Sergeja Koroljova januara 1966. godine. Nakon toga, dolazi do preokreta. Godina 1969. predstavlja godinu uspeha svemirskog programa SAD-a.  Uspešno su lansirani Apolo 8, 9 i 10, a 20. jula 1969. godine, Apolo 11 ne samo da je uspeo da se spusti na Mesec, već su se sva tri astronauta – Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins –  bezbedno vratili na Zemlju. Ovog puta je razočarenje u Moskvi bilo beskrajno, posebno zato što je u SAD-u postojao strah da bi sovjetski svemirski brod Luna mogao da ih prestigne i da bi američki  astronauti mogli na  Mesecu da zateknu crvenu zastavu SSSR-a.

Razvoj svemirskih programa u vreme Hladnog rata 3
Posada Apola 11

Globalna konfrontacija i konkurencija za vreme hladnog rata su nužno u velikoj meri sprečavale zajedničke operacije i razmenu tehničkih i naučnih informacija. Jedini izuzetak predstavlja zajednička Apolo-Sojuz misija, nakon dugih pregovora, realizovana sredinom sedamdesetih godina, tačnije 17. jula 1975. godine. Tek dugo nakon završetka hladnog rata, 1994. godine započeo je zajednički program Šatl – Mir. Rusija je imala svemirsku stanicu Mir, a SAD šatlove kojima je lako moglo da se dođe do stanice. Međunarodna svemirska stanica (ISS) predstavlja nastavak ove saradnje. Ono što je sprečavalo saradnju dve supersile je ne samo to što je svemirska tehnologija bila stvar prestiža, već i to što je u isto vreme bila i deo (tajne) vrhunske vojne tehnologije. Glavni proizvođači najvažnijih komponenti u okviru Apolo programa bile su dve najznačajnije američke fabrike naoružanja: Rokvel korporacija i Gruman Erkraft Inženjering. Ni u SSSR-u nije bilo drugačije. Fabrike koje su proizvodile naoružanje proizvodile su i rakete nosače i ostalu opremu za svemirske misije, kao na primer Mijašišev i Lavočkin.

Razvoj svemirskih programa u vreme Hladnog rata 4
Istorijski pozdrav Robert ‘Hoot’ Gibson, komandanta šatla Atlantis (desno) i Vladimir Dezhurov, komandanta stanice Mir (levo) 29. juna 1995. godine. Šatl Atlantis (STS-71) bio je prvi od šest planiranih letova do svemirske stanice Mir

Iz navedenih razloga je već na samom početku Hladnog rata obema stranama bilo jasno da informacije o naoružanju, kao i proizvodi iz ovog programa, ne smeju biti predmet razmene. Ovoga se naročito strogo držao Istočni blok. SAD su još pre stupanja na snagu Maršalovog plana selektivnim embargom ograničile trgovinu između Zapadnog i Istočnog bloka. Marta 1948. godine su ustanovljene liste za trgovinu zabranjene robe na obe strane. Lista IA je sadržala načelno za trgovinu sa SSSR-om i Istočnim blokom zabranjenu vojnu opremu. Lista IB sadržala je materijale koji su se indirektno koristili za proizvodnju naoružanja i čiji izvoz u istočnu Evropu nije u potpunosti mogao da bude sprečen. Godine 1952. embargo je proširen i na Kinu. Obe liste su bile stalno aktuelizovane i proširivane, a često su ove promene bile povezane i sa promenama na političkom planu. Kao poseban problem pokazala se kasnije Savezna republika Nemačka (BRD), koja je trgovinu sa Nemačkom demokratskom republikom (DDR) posmatrala kao unutrašnju trgovinu.

Ovi propisi koji su se odnosili na embargo su bili stalni uzrok nesuglasica i diplomatskih sukoba između SAD-a i zapadnoevropskih zemalja saveznika. Jedna od najtežih kriza u zapadnom savezu nastala je nakon dolaska na vlast Ronalda Regana, kada su zapadnoevropske zemlje, uprkos protivljenjima SAD-a, pokušale da sa SSSR-om sprovedu jedan veliki kompenzacioni posao. Naime, radilo se o isporuci sovjetskog gasa u zamenu za gasne instalacije proizvedene u zapadnoj Evropi. Po američkoj interpretaciji, radilo se o neželjenom pristupu SSSR-a zapadnoj tehnologiji. I pored protivljenja zapadnoevropskih saveznika, SAD-u je u velikoj meri uspevalo da sprečava saradnju zapadnoevropskih partnera sa Sovjetskim savezom sve do 1983. godine.

Dugoročno gledano, još u prvim fazama Hladnog rata je moguće uočiti određene mehanizme koji će omogućiti donošenje zaključaka na njegovom kraju. Ogroman izazov koje je sa sobom nosilo takmičenje u razvoju kosmičkog programa nosio je i ogromno finansijsko opterećenje za obe strane. Ipak, kapitalistička privreda je, makar unazad posmatrano, više bila u stanju da se sa njim nosi. Ono što je za plansku privredu predstavljalo dramatično i na kraju i opterećenje koje se nije moglo podneti, za kapitalističku privredu se pokazalo kao izazov koji je doveo do povećanja produktivnosti i ubrzanog razvoja. Najočigledniji primer za to je razvoj kompjuterske tehnike, koji je u Istočnom bloku mogao biti ostvaren samo uz pomoć delimično legalnog, ali većim delom nelegalnog uvoza i kopiranjem zapadnih modela. Legalno su od 1959. godine u SSSR mogli biti uvezeni računari britanske firme Eliot, ćerke firme američkog Dženeral elektrika, a takođe je preko Velike Britanije uvožena i tehnika zasnovana na mikročipovima. Ilegalno uvezeni IBM računar je bio osnova za proizvodnju za vojne svrhe specijalno napravljenih ESEWM i RYAD sistema. Čak je i prvi sovjetski personalni računar – Agat, koji je proizveden 1983. godine, bio kopija američkog Apple računara. Na posletku, značajni kapaciteti tajnih službi Istočnog bloka bili su ustanovljeni upravo za ovakve „nabavke”. Slikovit je takođe primer tada popularnog vokmena. Iako je Nemačkoj demokratskoj republici uspelo da proizvede sopstveni model, zbog visokih troškova proizvodnje, on je bio nedostupan za ogroman deo ciljne populacije. Uz konkurenciju jeftinijih modela iz zapadnih, kapitalističkih zemalja, model proizveden u Istočnoj Nemačkoj nikako nije mogao da opstane.

Imajući u vidu sve ove probleme sa kojima je se privreda Istočnog bloka suočavala za vreme Hladnog rata, važno je istaći to da su čak i u završnoj fazi i dalje bili u stanju da razvijaju svemirsku tehniku, iako se relativno lako može uočiti da pojedini modeli iz tog perioda predstavljaju kopije američkih, kao na primer pokušaj spejs šatla Buran koji predstavlja kopiju američkog. Na Zapadu je grozničavo nadmetanje u svemirskoj tehnologiji takođe dovelo do brojnih tehničkih problema. To je posebno pokazala katastrofa koja se dogodila 1986. godine, kada je ubrzo nakon poletanja eksplodirao američki šatl Čelindžer u kome je nastradalo sedam astronauta.

Izvor: Stöver Bernd (2007): Der Kalte Krieg – Geschichte eines radikalen Zeitalters 1947-1991, C.H. Bech Verlag, München

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: