covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...
qgmm-wgis-07

Žene u nauci

Danas je 8. mart, jedan od onih dana kad cvećare i "gift šopovi" prodaju i ono što je teško prodati. Nažalost, u gomili cveća i različitih poklona gotovo da je ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...

Stephen Hawking – Ni bespomoćnijeg čoveka, ni blistavijeg mislioca

hawkingAutor: Bojana Zajić, Gimnazija Kruševac

Rano detinjstvo Stephena Hawkinga

Stephen Hawking rođen je 8. januara 1942. godine, tačno 300 godina posle smrti Galileja. Odrastao je u Sent Albaniju. Bio je jako nestašan i radoznao. Pravio je vatromete i pokušavao da napravi računar prespajajući žice radija i televizora.

Još kao dečak nije hteo da bude kao ostali. Izdvojio se od ostale dece u misaonom pogledu, a kasnije i u fizičkom.

“Moji školski zadaci bili su neuredni, a rukopis je nastavnike bacao u očaj. Ali, drugovi su me prozvali Ajnštajnom, videći u meni, verovatno, i nagoveštaje nečeg boljeg” [3] zapisao je kasnije.

Pustoš u životu

Stephen je, prateći očeve korake, u svojoj 17-oj godini upisao University Collage (Oxford). Pošto Oxford nije nudio matematiku, odlučio je da se oproba u fizici. Zanimljivo je da dok je bio student nikada nije išao na prdavanja. On kaže da je shvatio da je intelektualno bolji od svojih predavača i da mu je na predavanjima bilo dosadno.

Tokom poslednje godine studija primetio je da mu pokreti postaju sve usporeniji i nespretniji. Lekari su ustanovili da boluje od motoričke nervne bolesti ( Lu Gerigova bolest) i prognozirali su da neće živeti duže od dve godine.

“Saznanje da bolujem od neizlečive boljke koja će me usmrtiti za nekoliko godina, zaprepastilo me je”, priseća se Hoking.

Počeo je da očajava. Iz tog očaja ga je izvukla Džejn Vajld. Džejn je upoznao na novogodišnjoj proslavi 1962 godine, kada je bolest već počela da uzima maha. Tri godine nakon toga se oženio njome i dobio troje dece.

Sve teže se pokretao, a to mu je predstavljalo veliki problem u ispisivanju matematičkih jednačina. Zbog toga je počeo da dočarava kosmos u svojoj glavi.

Prisustvovao je skupu u Kraljevskom naučnom društvu na kome je dobacio, u to vreme najčuvenijem astrofizičaru, Fredu Hojlu da je načinio grešku u sredini veoma dugog proračuna. Fred ga je upitao kako to zna, a Stephen mu je odgorio: “Izračunao sam to u svojoj glavi“.

Sedamdesetih godina je došao do svoj najvećeg otkrića – Hokingovog zračenja, kojim „crne rupe“ isparavaju i iščezavaju.

1979 godine je izabran za profesora matemtike na Kembridžu i tada je zaseo u stolicu Isaka Njutna.

Napisao je knjigu „Kratka istorija vremena“ koja je prodata u 25 miliona primeraka.

Nakon nekoliko godina se razveo i oženio se medicinskom sestrom i njegovom negovateljicom, Ilejn Mejson. Zanimljivo je da je sintisajzer koji je Stephenu odmenio glasne žice izradio bivši Ilejnin suprug.

Imao je veoma neobičan smisao za humor. Evo i jedne anegdote: Jedan američki turista, dok je razgledao Kembridž, ugledao je Stephena, upro prstom u njega i rekao: „Pa to je Stephen Hawking!“ Stephen je na to odgovorio: „Uvek me mešaju sa tim čovekom“.

Pojavio se i u jednoj epizodi serije „Simpsonovi“ u kojoj kaže: “Tvoja teorija o kosmosu koji nalikuje na krofnu veoma je zanimljiva, Homere. Možda ću ti je ukrasti.”

Kasnije je napisao i delo „Kosmos u orahovoj ljusci“ koje je jedno od najtraženijih na svim meridijanima.

Mnogi ga porede sa Albertom Ajnštajnom!

Teorija Stephena Hawkinga

Kao što je već rečeno, sedamdesetih godina je odgonetnuo “crne rupe”. To je područje prostor-vremena.

Crne rupe predstavljaju regione svemira iz kojih ama baš ništa – pa čak ni svetlost, ne može da se otrgne zbog veoma jake gravitacije. U njoj ne postoje prostorne dimenzije – gore, dole, levo, desno…. Vreme i prostor su jedno!

Stephen u svojoj knjizi „ Kosmos u orahovoj ljusci“ kaže da kada istroše gorivo, masovne zvezde se sabijaju do nulte razmere i beskonačne gustine. Zakrivljenost prostorvremena savija ostalu svetlost unutra i to se zove „crna rupa“.

Ako se nešto (četica, gas, nebesko telo ili zvezda) približi ivici crne rupe odmah će biti ususano u taj nevidljivi bezdan. Kada bi se toj ivici približilo naše Sunce, planete bi i dalje kružile oko njega.

1997 godine Stephen se opkladio sa fizičarima Džonom Preskilom i Kitom Tornom tvrdeći da nikakva čestica nije u stanju da se otrgne „zagrljaju crne rupe“ i da ostaje zauvek zarobljena unutra. Gubitnik je morao da kupi enciklopediju koju pobednik sam izabere.

Stephen je pokušavao da obejini teoriju opšte relativnosti i kvantnu teoriju u jednu – kvantnu gravitaciju. Razmišljao sam 30 godina, sada znam rešenje”. Crne rupe seprvo obrazuju, a kasnije otvaraju i otpustaju informacije u vezi sa onim što je upalo.

Kako bi nešto, ipak, moglo da se otrgne strahovitom privlačenju?

Vratimo se ponovo na tumačenje Stephena Hawkinga da „crne rupe“ isparavaju milijardama godina. Ispuštajući čestice skupljaju se u malo jezgro a potom počinje zračenje iznutra da curi iznoseći informacije napolje.

Na 17. Medjunarodnom kongresu o opštoj relativnostii gravitaciji u Dablinu (Irska) Stephen je predstavio novu teoriju po kojoj crne rupe ne uništavaju sve što u nih upadne, već izbcuu materiju i energiju nazad u svemir ali u neprepoznatljivom obliku. Ovom izjavom je izgubio opkladu sa Džonom Preskilom i Kitom Tornom.

Mnogi smatraju da je Stephen razumevanji gravitacije doprineo više i od samog Ajnštajna!

Stephen Hawking je veoma unapredio naše znanje o crnim rupama, ustanovio je da se horizont događaja vremenom može samo povećati ili ostati konstantan, tako da ako bi dve crne rupe nestale površina novonastale oblasti bi bila veća od zbira komponenti. Pokazao je da crne rupe ne nastaju samo usled kolapsa zvezda već i drugih visokokompresovanih regiona prostora.

Stephen Hawking je pravi i jedini dokaz koliko je mozak značajan organ u ljudskom organizmu. Definisao je nešto što može biti spas za svemir kakav poznajemo.

Literatura:

[1] Hawking, S, „Kratka povest vremena“, Polaris, 1998
[2] Hawking, S, „Kosmos u orahovoj ljusci“, Laguna, 1998
[3] Hawking, S, „Crne rupe i bebe vaseljene”, Alnari, 1998

Autor: Bojana Zajić, Gimnazija Kruševac

5 Comments
  1. avatar 05.07.2009.
  2. avatar 06.07.2009.
  3. avatar 08.07.2009.
  4. avatar 08.07.2009.
  5. avatar 01.09.2016.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: