DSC_2117

“Otvorena vrata” opservatorije na krovu PMF-a u Nišu (2022/23. godina)

Posle duže pauze AD Alfa i Laboratorija za astrofiziku, astronomiju i astrobiologiju Departmana za fiziku PMF-a u Nišu otvaraju svoja vrata za sve zainteresovane ljubitelje astronomije I organizuju teleskopska posmatranja.Tokom narednih nedelja, dok vremenski i ...
bpu11-v01

U Beogradu počinje 11. Međunarodna konferencija BPU

Pod pokroviteljstvom Balkanske unije fizičara (Balkan Physical Union - BPU), u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (PMF Niš), Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz ...
Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...

Stephen Hawking – Ni bespomoćnijeg čoveka, ni blistavijeg mislioca

hawkingAutor: Bojana Zajić, Gimnazija Kruševac

Rano detinjstvo Stephena Hawkinga

Stephen Hawking rođen je 8. januara 1942. godine, tačno 300 godina posle smrti Galileja. Odrastao je u Sent Albaniju. Bio je jako nestašan i radoznao. Pravio je vatromete i pokušavao da napravi računar prespajajući žice radija i televizora.

Još kao dečak nije hteo da bude kao ostali. Izdvojio se od ostale dece u misaonom pogledu, a kasnije i u fizičkom.

“Moji školski zadaci bili su neuredni, a rukopis je nastavnike bacao u očaj. Ali, drugovi su me prozvali Ajnštajnom, videći u meni, verovatno, i nagoveštaje nečeg boljeg” [3] zapisao je kasnije.

Pustoš u životu

Stephen je, prateći očeve korake, u svojoj 17-oj godini upisao University Collage (Oxford). Pošto Oxford nije nudio matematiku, odlučio je da se oproba u fizici. Zanimljivo je da dok je bio student nikada nije išao na prdavanja. On kaže da je shvatio da je intelektualno bolji od svojih predavača i da mu je na predavanjima bilo dosadno.

Tokom poslednje godine studija primetio je da mu pokreti postaju sve usporeniji i nespretniji. Lekari su ustanovili da boluje od motoričke nervne bolesti ( Lu Gerigova bolest) i prognozirali su da neće živeti duže od dve godine.

“Saznanje da bolujem od neizlečive boljke koja će me usmrtiti za nekoliko godina, zaprepastilo me je”, priseća se Hoking.

Počeo je da očajava. Iz tog očaja ga je izvukla Džejn Vajld. Džejn je upoznao na novogodišnjoj proslavi 1962 godine, kada je bolest već počela da uzima maha. Tri godine nakon toga se oženio njome i dobio troje dece.

Sve teže se pokretao, a to mu je predstavljalo veliki problem u ispisivanju matematičkih jednačina. Zbog toga je počeo da dočarava kosmos u svojoj glavi.

Prisustvovao je skupu u Kraljevskom naučnom društvu na kome je dobacio, u to vreme najčuvenijem astrofizičaru, Fredu Hojlu da je načinio grešku u sredini veoma dugog proračuna. Fred ga je upitao kako to zna, a Stephen mu je odgorio: “Izračunao sam to u svojoj glavi“.

Sedamdesetih godina je došao do svoj najvećeg otkrića – Hokingovog zračenja, kojim „crne rupe“ isparavaju i iščezavaju.

1979 godine je izabran za profesora matemtike na Kembridžu i tada je zaseo u stolicu Isaka Njutna.

Napisao je knjigu „Kratka istorija vremena“ koja je prodata u 25 miliona primeraka.

Nakon nekoliko godina se razveo i oženio se medicinskom sestrom i njegovom negovateljicom, Ilejn Mejson. Zanimljivo je da je sintisajzer koji je Stephenu odmenio glasne žice izradio bivši Ilejnin suprug.

Imao je veoma neobičan smisao za humor. Evo i jedne anegdote: Jedan američki turista, dok je razgledao Kembridž, ugledao je Stephena, upro prstom u njega i rekao: „Pa to je Stephen Hawking!“ Stephen je na to odgovorio: „Uvek me mešaju sa tim čovekom“.

Pojavio se i u jednoj epizodi serije „Simpsonovi“ u kojoj kaže: “Tvoja teorija o kosmosu koji nalikuje na krofnu veoma je zanimljiva, Homere. Možda ću ti je ukrasti.”

Kasnije je napisao i delo „Kosmos u orahovoj ljusci“ koje je jedno od najtraženijih na svim meridijanima.

Mnogi ga porede sa Albertom Ajnštajnom!

Teorija Stephena Hawkinga

Kao što je već rečeno, sedamdesetih godina je odgonetnuo “crne rupe”. To je područje prostor-vremena.

Crne rupe predstavljaju regione svemira iz kojih ama baš ništa – pa čak ni svetlost, ne može da se otrgne zbog veoma jake gravitacije. U njoj ne postoje prostorne dimenzije – gore, dole, levo, desno…. Vreme i prostor su jedno!

Stephen u svojoj knjizi „ Kosmos u orahovoj ljusci“ kaže da kada istroše gorivo, masovne zvezde se sabijaju do nulte razmere i beskonačne gustine. Zakrivljenost prostorvremena savija ostalu svetlost unutra i to se zove „crna rupa“.

Ako se nešto (četica, gas, nebesko telo ili zvezda) približi ivici crne rupe odmah će biti ususano u taj nevidljivi bezdan. Kada bi se toj ivici približilo naše Sunce, planete bi i dalje kružile oko njega.

1997 godine Stephen se opkladio sa fizičarima Džonom Preskilom i Kitom Tornom tvrdeći da nikakva čestica nije u stanju da se otrgne „zagrljaju crne rupe“ i da ostaje zauvek zarobljena unutra. Gubitnik je morao da kupi enciklopediju koju pobednik sam izabere.

Stephen je pokušavao da obejini teoriju opšte relativnosti i kvantnu teoriju u jednu – kvantnu gravitaciju. Razmišljao sam 30 godina, sada znam rešenje”. Crne rupe seprvo obrazuju, a kasnije otvaraju i otpustaju informacije u vezi sa onim što je upalo.

Kako bi nešto, ipak, moglo da se otrgne strahovitom privlačenju?

Vratimo se ponovo na tumačenje Stephena Hawkinga da „crne rupe“ isparavaju milijardama godina. Ispuštajući čestice skupljaju se u malo jezgro a potom počinje zračenje iznutra da curi iznoseći informacije napolje.

Na 17. Medjunarodnom kongresu o opštoj relativnostii gravitaciji u Dablinu (Irska) Stephen je predstavio novu teoriju po kojoj crne rupe ne uništavaju sve što u nih upadne, već izbcuu materiju i energiju nazad u svemir ali u neprepoznatljivom obliku. Ovom izjavom je izgubio opkladu sa Džonom Preskilom i Kitom Tornom.

Mnogi smatraju da je Stephen razumevanji gravitacije doprineo više i od samog Ajnštajna!

Stephen Hawking je veoma unapredio naše znanje o crnim rupama, ustanovio je da se horizont događaja vremenom može samo povećati ili ostati konstantan, tako da ako bi dve crne rupe nestale površina novonastale oblasti bi bila veća od zbira komponenti. Pokazao je da crne rupe ne nastaju samo usled kolapsa zvezda već i drugih visokokompresovanih regiona prostora.

Stephen Hawking je pravi i jedini dokaz koliko je mozak značajan organ u ljudskom organizmu. Definisao je nešto što može biti spas za svemir kakav poznajemo.

Literatura:

[1] Hawking, S, „Kratka povest vremena“, Polaris, 1998
[2] Hawking, S, „Kosmos u orahovoj ljusci“, Laguna, 1998
[3] Hawking, S, „Crne rupe i bebe vaseljene”, Alnari, 1998

Autor: Bojana Zajić, Gimnazija Kruševac

5 Comments
  1. avatar 05.07.2009.
  2. avatar 06.07.2009.
  3. avatar 08.07.2009.
  4. avatar 08.07.2009.
  5. avatar 01.09.2016.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: