proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

20. rođendan Hubble Teleskopa

Astronomija je jedna od najstarijih nauka koje postoje. Od momenta kada je čovek ugledao nebo, on je počeo da se bavi astronomijom. U početku uglavnom kako bi odredili kada trebaju da se obave radovi na polju, kada brati poljoprivredne proizvode itd. Danas to je jedna od najrazvijenihjih i najprosperitetnijih nauka koja, iako na prvi pogled, ne dorpinosi razvoju čovečanstva. Kada malo bolje razmislimo shvatićemo da je astronomija doprinela da čovek ne samo proširi svoje znanje, već i dovelo da razvoja tehnologije, čovekovog pogleda na svet, pa u budućnosti možemo očekivati i kolonizaciju nekih od naših suseda (Marsa, Venere, Titana…). Do tada ima puno vremena.

Astronomija kao nauka se generalno može podeliti na teorijsku i posmatračku. Astronomi posmatrači bave se posmatranjem nebeskih tela, prikupljanjem podataka i u saradnji sa teoretičarima dolazi se do razvoja modela i otkrivanja tajni svemira i šta pojedini nebeski fenomeni znače (kako se odigravaju, njihova periodičnost, uticaj na nas…). Jedan od instrumenata koje posmatrači koriste nazivaju se teleskopi.

Prvi teleskop konstruisao je Galileo Galilej davne 1609. godine i posmatrajući Jupiter i njegove satelita (poznate Galilejeve satelite), Mesec i Sunčeve pege potvrdio Kopernikovu teoriju Heliocentričnog sistema, tj. da se nebeska tela ne kreću oko Zemlje, kao što je Katolička crkva tvrdila (i raniji filozofi) da važi Geocentrični sistem (Gea na grčkom znači Zemlja), već se Zemlja zajedno sa njima okreće oko Sunca (grčki Helios znači Sunce).

Razvoj astronomije, ali i tehnologije dovelo je do evoluiranja i teleskopa kojim se danas mogu videti ogromna prostranstva svemira. Sve do sredine XX veka teleksopi su ograničeni samo na vidljivu svetlost. Od tad je tehnologija napredovala i omogućila da vidimo svemir drugim očima. Da vidimo svemir i u drugim talasnim dužinama. Sve do 1990. godine čovek je bio vezan za Zemlju prilikom korišćena optičkih teleskopa. Nažalost zbog uticaja zemljine astmosfere (ali i sve većeg svetlosnog zagađenja) fotografije koje su se dobijale pomoću tih optičkih teleskopa nisu bile baš najboljeg kvaliteta.

Godine 1990. probijena je i ova granica konstruisanjem i puštanjem u rad prvog vanzemaljskog teleskopa, svemirskog teleskopa Habl, koji je dobio naziv po čuvenom astronomu Edvinu Hablu koji je dao značajan doprinos razvoju astronomije 1920. godine.

Istorija teleskopa

Spejs šatl Discovery lansiran je sa teleskopom 1990. godine. Ubrzo nakon lansiranja, inžinjeri su otkrili grešku kod sabrinog ogledala teleskopa. Ova greška je činila da slike budu manje jasnije (mutnije) nego što bi inače bile. Inžinjeri su dizajnirali optički uređaj koji iskrivljuje svetlo reflektovano od strane ogledala na način da ispari ovu grešku. Astronauti su sa spejs šatla Endeavour instalirali ovaj uređaj na teleskop 1993. godine i radio je kako je i planirano. Za vreme misije 1993. godine, astronauti su takođe instalirali dodatne instrumente na teleskop kao deo kontinuiranog programa nadogradnje teleskopa. Astronauti su ove komponente instalirali još 1997, 1999. i 2002. godine.

Godine 2004. Nasini administratori su otkazali misiju zakazanu za 2006. godinu kojom je trebalo da se teleskop servisira zbog bezbednosti astronauta (inače 2003. godine desila se tragedija gde su izgubljeni životi astronauta i šatl Columbia). Naučnici, političati i astronomi entuzijasti smatrali su da će takva odluka dovesti do preranog završetka „života“ Habla. Nakon toga u Nasi su razmatrali mogućnost slanja robotskog vozila da izvrđi potrebne popravke. Očekuje se da će teleskp raditi barem do 2014. godine kada će biti lansiran njegov naslednik James Webb Space Telescope.

Kako Habl radi?

Habl je moćan teleskop koji orbitira oko Zemlje i snima jasnije slike nebeskih objekata od običnih zemaljskih teleskopa. To je reflektor (kao što znamo postoje dve osnovne grupe optičkih teleskopa, reflektori i refraktori) sa sabirnim ogledalom od 240 cm u dijametru. Astronomi koriste ovaj teleskop za prikupljanje fotografija nebeskih objekata sa detaljima kakvi ranije nisu viđeni. Ove fotografije uključuju fotografije zvezda okružene sa diskovima prašine koji jednog dana mogu evoluirati u planetarne sisteme, slike galaksija na ivici vidljivog svemira, slike galaskdija koje se sudaraju i jedna drugu „kidaju“, i dokaze koji nam govore da većina galaksija ima masivne crne rupe u svojim centrima.

Habl Teleskop se nalazi u orbiti oko Zemlje na udaljenosti od oko 610 km. Kao što znamo atmosfera utiče da se svetlost savije zbog fenomena poznatog kao difrakcija i atmosfera se stalno kreće. Ova kombinacija difrakcije i atmosferinog kretanja izaziva da zvezde posmatrane sa površine Zemlje trepere. Zato što se Habl nalazi iznad atmosfere, on može da napravi fotografije mnogo detaljnije nego teleskopi sa površine. Habl takođe može da pravi fotografije u ultravioletnom i infracrvenom delu spektra kojeg je sa Zemlje nemoguće uraditi zbog atmosfere koja blokira ove delove spektra da dospeju do površine.

NASA i ESA zajednički upravljaju ovim teleskopom. Teleskop se kontroliše pomoću radio talasa i pomoću kompjutera upravlju njegovim kretanjem i posmatranjima. Teleskop podatke šalje kompjuterima na zemlji pomoću radio signala. Habl ima dve vrste instrumenata u sebi. To su spektrograf i instrument za pravljenje fotografija, tj. to su elektronski detektori zvani CCD.

Više o Hablu možete pronaći na glavnoj stranici ovog teleskopa. Pogledajte fotografije koje je ovaj teleskop napravio.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: