Websajt-Prijava

Prijavite se za kviz PAB-FIZ! 

Ako volite kvizove i želite da na zanimljiv način testirate vaše znanje, a pritom i osvojite vredne nagrade, pridružite nam se na uzbudljivom kvizu – PAB-FIZ, koji organizuje Društvo fizičara ...
Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...

Spejs šatl Čelendžer

U kalendaru samo jedan dan nakon prve katastrofe američkog kosmičkog programa NASA, dogodila se još jedna velika katastrofa.

Samo 73 sekunde nakon poletanja, 28. januara 1986. godine, eksplodirao je spejs šatl Čelendžer (Challenger) na misiji STS-51-L. Od strahovite eksplozije, šatl Čelendžer raspao iznad voda Atlanstkog okeana, istočno od obale Florite, se u 11:38 h po lokalnom vremenu. U eksploziji je stradalo svih sedam članova posade.

Direktan prenos lansiranja šatla Čelendžer na televiziji CNN

Neposredno nakon eksplozije Čelendžera osnovana je specijalna, tzv. Rodžersova komisija, koju je imenovao predsednik Ronald Regan, sa ciljem da istraži uzroke koji su doveli do ove nesreće. Takođe je usledila i pauza od 32 meseca do sledećeg lansiranja nekog šatla.

Na čelu specijalne komisije, koju je činilo 13 članova, bio je Vilijam Rodžers (William P. Rogers), američki političar, diplomata i advokat, podpredsednik je bio Nil Armstrong, kosmonaut i prvi čovek na Mesecu, a jedan od članova bio je i Ričard Fejnman, teorijski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. Nakon nekoliko meseci rada Komisija je objavila rezultate istrage.

Utvrđeno je da je raspad celog šatla počeo nakon što je mali, kružni gumeni prsten, koji se nalazio na desnoj raketi-nosaču na čvrsto gorivo, otkazao nakon poletanja. Otkazivanje ovog prstena izazvalo je rupu na spoju rakete-nosača koju je zatvarala. Ovo je omogućilo vrelom gasu pod pritiskom da iscuri i ošteti obližnji nosač rakete i spoljašnji rezervoar za gorivo. Oštećenje je dovelo do odvajanja desne rakete-nosača i pucanja spoljašnjeg rezervoara. Aerodinamičke sile su trenutno razbile šatl.

Spejs šatl Čelendžer 1
Posada STS-51-L, šatl Čelendžer. Prvi red: Michael J. Smith, Dick Scobee, Ronald McNair; drugi red: Ellison Onizuka, Christa McAuliffe, Gregory Jarvis, Judith Resnik (credits: NASA)

Kabina za posadu i mnogi drugi delovi šatla su kasnije izvučeni sa dna okeana. U procesu istrage nisu utvrđena tačna vremena smrti posade. Na osnovu stanja u izvučenoj kabini zna se da je nekoliko članova posade sigurno preživelo prvobitni raspad šatla. Položaj nekih prekidača sa “osiguračima” bio je promenjen u odnosu na fazu poletanja, utvrđeno je do promene nije moglo da dođe usred udara i vibracija već je neko od članova posade morao da promeni položaj prekidača. Smatra se da je prekidače pomerio pilot Majk Smit, u pokušaju da vrati električno napajanje. Drugi indikator da su neki od članova posade preživeli inicijalnu eksploziju šatla su tzv. PEAP (Personal Egress Air Pack) uređaji. Svaki od članova posade nosio je svoj PEAP uređaj, a zadatak ovih uređaja bio je da obezbede do 6 minuta vazduha u slučaju da vazduh u kabini nije dobar za disanje. Od četiri pronađena PEAP uređaja tri su bila aktivirana. To su bili uređaji Elisona Onizuke (Ellison Onizuka) i Judit Resnik (Judith Resnik). Treći uređaj, koji je pripadao Majklu Smitu (Michael Smith) takođe je bio aktivan, ali prekidač za njegovo aktiviranje bio je iza sedišta tako da se smatra da je njegov uređaj aktivirao drugi član posade, Resnik ili Onizuka.

Spejs šatl Čelendžer 2
Fotografija snimljena 58,778 s nakon poletanja. Veliki plamen vidljiv je iznad izduvnika raketnog motora (credits: izveštaj Rodžersove komisije, str. 26-27)

Nažalost, šatl nije imao sistem za evakuaciju. Eksperimentalne misije šatla bile su opremljene modifikovanim sedištima za katapultiranje iz aviona SR-71 Blackbird a članovi posade nosili su specijalna odela pod pritiskom. Kada je šatl postao operativan za misije ova sedišta i specijalna odela su izostavljena (komisija formirana nakon eksplozije šatla Kolumbija tokom sletanja zaključila je da, zbog malog broja letova, upotreba šatla nikad nije trebala da bude proglašena “operativnom” već je morala da ostane označena kao “eksperimentalna”).

Kao glavne krivce za nesreću šatla Čelendžer, Rodžersova komisija označila je rukovodstvo NASA. Smatrali su da je rukovodstvo NASA još od 1977. godine znalo da dizajn rakete-nosača koji je radila kompanija Morton Tiokol uključialo potencijalno katastrofalnu grešku, ali nije propisno reagovala na to. Rukovodstvo je takođe ignorisalo upozorenja inženjera o opasnosti lansiranja pri niskim temperaturama.

Komisija je utvrdila da je eksploziju šatla Čelendžer izazvala loša otpornost materijala prstena na niske temperature.

Originalno ovaj let šatla Čelendžer planiran je za 22. januar 1986. godine. Međutim, zbog kašnjenja prethodnih misija lansiranje je prvo pomereno za 23, pa za 24. i na kraju za 25. januar. Loši vremenski uslovi na aerodromu za prinudno sletanje u Senegalu primorali su kontrolu misije da promeni “back-up” aerodrom na Kazablanku, ali kako ovaj aerodrom nije bio opremljen za noćno sletanje, poletanje je ponovo odloženo za 26. januar. Hladno vreme i loši vremenski uslovi na lansirnoj stanici ponovo odlažu poletanje za 27. januar. Tehnički problemi na šatlu još jednom odlažu poletanje, za 28. januar.

Spejs šatl Čelendžer 3
Čelendžer na lansirnoj rampi, rano ujutru 28. januara 1986. godine (credits: NASA)

Prognozirana jutarnja temperatura za dan lansiranja bila je -1 C, minimalna temperatura na kojoj je dozvoljeno lansiranje.

U noći pre lansiranja vođena je “žestoka” rasprava o tome da li šatl Čelendžer treba da poleti ili treba ponovo odložiti lansiranje. Neki inženjeri su smatrali da je temperatura niska i da je rizik preveliki jer šatl nije predviđen da funkcioniše na tim temperaturama. Pojavila se i sumnja u izdržljivost gumenih prstenova ali bilo je onih koji su smatrali da će, ako jedan prsten otkaže drugi odraditi posao.

Temperatura tokom noći spustila se na -2,2 do -1,7 C, najniža temperatura tokom ranijih lansiranja iznosila je +12 C. Međutim, lansiranje šatla Čelendžer je odobreno.

Uzrok nesreće šatla Čelendžer i eksplozije u kojoj je poginulo svih sedam članova posade demonstrirao je Ričard Fejnman tokom televizijskog prenosa.

https://www.youtube.com/watch?v=uljATTG58TYhttps://www.youtube.com/watch?v=raMmRKGkGD4

Prvi spejs šatl, Kolumbija, poleteo je 12. aprila 1981. godine. Ukupno NASA je imala pet šatlova. To su: Kolumbija, Čalendžer, Diskaveri, Atlantis i Endevor. Šatl Čalendžer je eksplodirao 73 sekunde nakon lansiranja, 28. januara 1986. godine, šatl Kolumbija raspao se 16 minuta pre sletanja 1. februara 2003. godine. U svakoj od ove dve nesreće poginulo je svih sedam članova posade.

Nakon gubitka 14 ljudskih života i dva od pet šatlova zaključeno je da su šatlovi vrlo rizični, pa je Nasa odlučila da šatlove povukli iz upotrebe 21. jula 2011. godine, posle više od 30 godina. Ukupno je bilo 135 lansianja, 133 uspešnih i dva neuspešna (Čelendžer i Kolumbija).

Spejs šatl Čelendžer 4
Spejs šatl Atlantis na lansirnoj rampi 39A u Kenedijevom svemirskom centru na Floridi spreman da poleti na misiju STS-135, poslednju misiju spejs šatla.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.