Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Spejs šatl Čelendžer

U kalendaru samo jedan dan nakon prve katastrofe američkog kosmičkog programa NASA, dogodila se još jedna velika katastrofa.

Samo 73 sekunde nakon poletanja, 28. januara 1986. godine, eksplodirao je spejs šatl Čelendžer (Challenger) na misiji STS-51-L. Od strahovite eksplozije, šatl Čelendžer raspao iznad voda Atlanstkog okeana, istočno od obale Florite, se u 11:38 h po lokalnom vremenu. U eksploziji je stradalo svih sedam članova posade.

Direktan prenos lansiranja šatla Čelendžer na televiziji CNN

Neposredno nakon eksplozije Čelendžera osnovana je specijalna, tzv. Rodžersova komisija, koju je imenovao predsednik Ronald Regan, sa ciljem da istraži uzroke koji su doveli do ove nesreće. Takođe je usledila i pauza od 32 meseca do sledećeg lansiranja nekog šatla.

Na čelu specijalne komisije, koju je činilo 13 članova, bio je Vilijam Rodžers (William P. Rogers), američki političar, diplomata i advokat, podpredsednik je bio Nil Armstrong, kosmonaut i prvi čovek na Mesecu, a jedan od članova bio je i Ričard Fejnman, teorijski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. Nakon nekoliko meseci rada Komisija je objavila rezultate istrage.

Utvrđeno je da je raspad celog šatla počeo nakon što je mali, kružni gumeni prsten, koji se nalazio na desnoj raketi-nosaču na čvrsto gorivo, otkazao nakon poletanja. Otkazivanje ovog prstena izazvalo je rupu na spoju rakete-nosača koju je zatvarala. Ovo je omogućilo vrelom gasu pod pritiskom da iscuri i ošteti obližnji nosač rakete i spoljašnji rezervoar za gorivo. Oštećenje je dovelo do odvajanja desne rakete-nosača i pucanja spoljašnjeg rezervoara. Aerodinamičke sile su trenutno razbile šatl.

Spejs šatl Čelendžer 1
Posada STS-51-L, šatl Čelendžer. Prvi red: Michael J. Smith, Dick Scobee, Ronald McNair; drugi red: Ellison Onizuka, Christa McAuliffe, Gregory Jarvis, Judith Resnik (credits: NASA)

Kabina za posadu i mnogi drugi delovi šatla su kasnije izvučeni sa dna okeana. U procesu istrage nisu utvrđena tačna vremena smrti posade. Na osnovu stanja u izvučenoj kabini zna se da je nekoliko članova posade sigurno preživelo prvobitni raspad šatla. Položaj nekih prekidača sa “osiguračima” bio je promenjen u odnosu na fazu poletanja, utvrđeno je do promene nije moglo da dođe usred udara i vibracija već je neko od članova posade morao da promeni položaj prekidača. Smatra se da je prekidače pomerio pilot Majk Smit, u pokušaju da vrati električno napajanje. Drugi indikator da su neki od članova posade preživeli inicijalnu eksploziju šatla su tzv. PEAP (Personal Egress Air Pack) uređaji. Svaki od članova posade nosio je svoj PEAP uređaj, a zadatak ovih uređaja bio je da obezbede do 6 minuta vazduha u slučaju da vazduh u kabini nije dobar za disanje. Od četiri pronađena PEAP uređaja tri su bila aktivirana. To su bili uređaji Elisona Onizuke (Ellison Onizuka) i Judit Resnik (Judith Resnik). Treći uređaj, koji je pripadao Majklu Smitu (Michael Smith) takođe je bio aktivan, ali prekidač za njegovo aktiviranje bio je iza sedišta tako da se smatra da je njegov uređaj aktivirao drugi član posade, Resnik ili Onizuka.

Spejs šatl Čelendžer 2
Fotografija snimljena 58,778 s nakon poletanja. Veliki plamen vidljiv je iznad izduvnika raketnog motora (credits: izveštaj Rodžersove komisije, str. 26-27)

Nažalost, šatl nije imao sistem za evakuaciju. Eksperimentalne misije šatla bile su opremljene modifikovanim sedištima za katapultiranje iz aviona SR-71 Blackbird a članovi posade nosili su specijalna odela pod pritiskom. Kada je šatl postao operativan za misije ova sedišta i specijalna odela su izostavljena (komisija formirana nakon eksplozije šatla Kolumbija tokom sletanja zaključila je da, zbog malog broja letova, upotreba šatla nikad nije trebala da bude proglašena “operativnom” već je morala da ostane označena kao “eksperimentalna”).

Kao glavne krivce za nesreću šatla Čelendžer, Rodžersova komisija označila je rukovodstvo NASA. Smatrali su da je rukovodstvo NASA još od 1977. godine znalo da dizajn rakete-nosača koji je radila kompanija Morton Tiokol uključialo potencijalno katastrofalnu grešku, ali nije propisno reagovala na to. Rukovodstvo je takođe ignorisalo upozorenja inženjera o opasnosti lansiranja pri niskim temperaturama.

Komisija je utvrdila da je eksploziju šatla Čelendžer izazvala loša otpornost materijala prstena na niske temperature.

Originalno ovaj let šatla Čelendžer planiran je za 22. januar 1986. godine. Međutim, zbog kašnjenja prethodnih misija lansiranje je prvo pomereno za 23, pa za 24. i na kraju za 25. januar. Loši vremenski uslovi na aerodromu za prinudno sletanje u Senegalu primorali su kontrolu misije da promeni “back-up” aerodrom na Kazablanku, ali kako ovaj aerodrom nije bio opremljen za noćno sletanje, poletanje je ponovo odloženo za 26. januar. Hladno vreme i loši vremenski uslovi na lansirnoj stanici ponovo odlažu poletanje za 27. januar. Tehnički problemi na šatlu još jednom odlažu poletanje, za 28. januar.

Spejs šatl Čelendžer 3
Čelendžer na lansirnoj rampi, rano ujutru 28. januara 1986. godine (credits: NASA)

Prognozirana jutarnja temperatura za dan lansiranja bila je -1 C, minimalna temperatura na kojoj je dozvoljeno lansiranje.

U noći pre lansiranja vođena je “žestoka” rasprava o tome da li šatl Čelendžer treba da poleti ili treba ponovo odložiti lansiranje. Neki inženjeri su smatrali da je temperatura niska i da je rizik preveliki jer šatl nije predviđen da funkcioniše na tim temperaturama. Pojavila se i sumnja u izdržljivost gumenih prstenova ali bilo je onih koji su smatrali da će, ako jedan prsten otkaže drugi odraditi posao.

Temperatura tokom noći spustila se na -2,2 do -1,7 C, najniža temperatura tokom ranijih lansiranja iznosila je +12 C. Međutim, lansiranje šatla Čelendžer je odobreno.

Uzrok nesreće šatla Čelendžer i eksplozije u kojoj je poginulo svih sedam članova posade demonstrirao je Ričard Fejnman tokom televizijskog prenosa.

Prvi spejs šatl, Kolumbija, poleteo je 12. aprila 1981. godine. Ukupno NASA je imala pet šatlova. To su: Kolumbija, Čalendžer, Diskaveri, Atlantis i Endevor. Šatl Čalendžer je eksplodirao 73 sekunde nakon lansiranja, 28. januara 1986. godine, šatl Kolumbija raspao se 16 minuta pre sletanja 1. februara 2003. godine. U svakoj od ove dve nesreće poginulo je svih sedam članova posade.

Nakon gubitka 14 ljudskih života i dva od pet šatlova zaključeno je da su šatlovi vrlo rizični, pa je Nasa odlučila da šatlove povukli iz upotrebe 21. jula 2011. godine, posle više od 30 godina. Ukupno je bilo 135 lansianja, 133 uspešnih i dva neuspešna (Čelendžer i Kolumbija).

Spejs šatl Čelendžer 4
Spejs šatl Atlantis na lansirnoj rampi 39A u Kenedijevom svemirskom centru na Floridi spreman da poleti na misiju STS-135, poslednju misiju spejs šatla.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: