skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

M45 – Plejade

NGC 1432; Taurus; otvoreno jato; +1,6 mag; 380 s.g.

Plejade se ubrajaju u objekte poznate još od najdavnijih vremena, 6 zvezda iz ovoj jata vidljivo je golim okom, dok pri “posebnim” uslovima ovaj broj raste na 9, a na potpuno cistom noćnom nebu može se videti i cak 12 zvezda (1579. god, pre otkrića teleskopa, astronom Moestlin je precizno nacrtao položaje 11 zvezda, a kasnije je Kepler nacrtao tačan položaj cak 14 zvezda iz ovog jata). Najraniji zapisi o ovom jatu potiču od Hesoida, iz 1000 godine pre nove ere (vezani su za poljoprivredu i smenu godišnjih doba). Homer spominje Plejade u svojoj Odiseji, a spomenute su cak i u Bibliji.
Plejade su još poznate i pod imenom “7 sestara” – po grčkoj mitologiji sedam kćeri i njihovi roditelji. Njihovo japansko ime je “Subaru”, što je kasnije postala i marka automobila, po njima. Stari evropski nazivi pokazuju da je ovo jato upoređivano sa kokoškom sa pilićima. U drugim narodima postoje i druga imena i poređenja. Starogrčki filozofi – Endokus iz Knidosa i Aratos iz Phainomena, smatrali su ih posebnim sazvežđem.

Smatra se da naziv “Plejade” potiče od grčke reči “ploviti” ili reči “pleidos” što znači puno, mnogobrojno. Postoji i pretpostavka da je ime izvedeno od imena mitske majke “Pleione”, čije ime nosi i jedna od najsvetlijih zvezda.
Po grčkoj mitologiji, glavne vidljive zvezde imenovane su kao 7 kćeri oca Atlasa i majke Pleione: Alcyone, Asterope (dvojna zvezda), Electra, Maia, Merope, Taygeta i Celaeno.

Najnovija posmatranja pokazala su da se ovo jato sastoji od oko 500 zvezda, većinom bledih, rasejanih na polju od oko 2 stepena. U poređenju sa drugim otvorenim jatima gustina im je prilično mala.

Maglina Plejada je plavičaste boje, što ukazuje na to da je ovo refleksiona maglina i ona reflektuje svetlost sjajnih zvezda iz njene blizine. Postojanje magline u ovom zvezdanom jatu potvrđeno je tek pomoću spektrografa kada je uočeno da spektar magline predstavlja preciznu kopiju spektara zvezda iz njene okoline.

Prema najnovijim proračunima starost Plejada iznosi oko 100 miliona godina. Procenjeno je da ce Plejade kao jato postojati još samo oko 250 miliona godina; posle tog perioda raširiće se kao pojedinačne zvezde ili višestruki sistemi.
Udaljenost Plejada je ponovo uz pomoć paralakse odredila ESA astrometrijskim satelitom “Hipparcos”; prema ovim merenjima Plejade su udaljene oko 380 svetlosnih godina (prethodna procena bila je 410 svetlosnih godina).

Ovo jato izgleda vezano i koncentrisano ka svom centru, zvezde su raspoređene po različitoj sjajnosti i ima veliki broj zvezda. Neke od zvezda rotiraju veoma brzo – 150 do 300 km/s na svojoj površini što je zajedničko za sve zvezde glavnog niza određenih spektralnih tipova (A i B). Zbog ovakve rotacije ove zvezde su nalik sferoidima.

m045.jpg

Uuočeno je postojanje nekoliko belih patuljaka u ovom zvezdanom jatu. Njihovo prisustvo izaziva problem zbog evolucije zvezda.: kako može da postoji beli patuljak u tako mladom jatu? Posto nije registrovan samo jedan beli patuljak već vise njih, gotovo je sigurno da su ove zvezde oduvek bile članovi jata (nisu “uletele” u jato). Po teoriji evolucije zvezda stoji da beli patuljak ne može imati masu veću od 1,4 solarnih masa (Čandrasekarova masa) jer bi u suprotnom kolabrirale usred sopstvene mase. Međutim, takođe je poznato da zvezde ovakve mase evoluiraju vrlo sporo – treba im bar milijardu godina do finalnog stupnja, a ne samo 100 miliona godina, koliko su Plejade stare.
Jedino moguće objašnjenje je da su ovi beli patuljci bili nekad masivniji i da su brze evoluirali, međutim, iz nekog razloga (jaki solarni vetrovi, susret sa nekim susednim objektima ili brza rotacija) su izgubile najveći deo svoje mase. Još jedna mogućnost je da su dobar deo svoje mase izgubile usled formiranja planetarnih maglina. Bilo kako bilo, konačni ostatci zvezda su stigli ispod Čandrasekarove mase i onda prešli u stadijum belog patuljka u kome se i sad nalaze.

Nova posmatranja Plejada iz 1995. god. otkrila su nekoliko kandidata tipa zvezda ili zvezdolikih objekata – tzv. braon patuljaka. Za ove objekte se smatra a imaju masu negde između velikih planeta (tipa Jupitera) i malih zvezda (po teoriji strukture zvezda i najmanje zvezde, tj. tela koja u nekoj fazi svog života vrše fuziju moraju da imaju barem 6,7 % solarne mase, tj. oko 60 – 70 masa Jupitera). Tako bi braon patuljci trebali da imaju 10 – 60 puta veću masu od Jupitera. Pretpostavlja se da se vidljivi u infracrvenom delu spektra, prečnika su kao Jupiter i gustine 10 – 100 puta veće nego ova planeta, i imaju mnogo veću gravitaciju.

Series NavigationM42 – Orionova Maglina

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d