davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...

M45 – Plejade

NGC 1432; Taurus; otvoreno jato; +1,6 mag; 380 s.g.

Plejade se ubrajaju u objekte poznate još od najdavnijih vremena, 6 zvezda iz ovoj jata vidljivo je golim okom, dok pri “posebnim” uslovima ovaj broj raste na 9, a na potpuno cistom noćnom nebu može se videti i cak 12 zvezda (1579. god, pre otkrića teleskopa, astronom Moestlin je precizno nacrtao položaje 11 zvezda, a kasnije je Kepler nacrtao tačan položaj cak 14 zvezda iz ovog jata). Najraniji zapisi o ovom jatu potiču od Hesoida, iz 1000 godine pre nove ere (vezani su za poljoprivredu i smenu godišnjih doba). Homer spominje Plejade u svojoj Odiseji, a spomenute su cak i u Bibliji.
Plejade su još poznate i pod imenom “7 sestara” – po grčkoj mitologiji sedam kćeri i njihovi roditelji. Njihovo japansko ime je “Subaru”, što je kasnije postala i marka automobila, po njima. Stari evropski nazivi pokazuju da je ovo jato upoređivano sa kokoškom sa pilićima. U drugim narodima postoje i druga imena i poređenja. Starogrčki filozofi – Endokus iz Knidosa i Aratos iz Phainomena, smatrali su ih posebnim sazvežđem.

Smatra se da naziv “Plejade” potiče od grčke reči “ploviti” ili reči “pleidos” što znači puno, mnogobrojno. Postoji i pretpostavka da je ime izvedeno od imena mitske majke “Pleione”, čije ime nosi i jedna od najsvetlijih zvezda.
Po grčkoj mitologiji, glavne vidljive zvezde imenovane su kao 7 kćeri oca Atlasa i majke Pleione: Alcyone, Asterope (dvojna zvezda), Electra, Maia, Merope, Taygeta i Celaeno.

Najnovija posmatranja pokazala su da se ovo jato sastoji od oko 500 zvezda, većinom bledih, rasejanih na polju od oko 2 stepena. U poređenju sa drugim otvorenim jatima gustina im je prilično mala.

Maglina Plejada je plavičaste boje, što ukazuje na to da je ovo refleksiona maglina i ona reflektuje svetlost sjajnih zvezda iz njene blizine. Postojanje magline u ovom zvezdanom jatu potvrđeno je tek pomoću spektrografa kada je uočeno da spektar magline predstavlja preciznu kopiju spektara zvezda iz njene okoline.

Prema najnovijim proračunima starost Plejada iznosi oko 100 miliona godina. Procenjeno je da ce Plejade kao jato postojati još samo oko 250 miliona godina; posle tog perioda raširiće se kao pojedinačne zvezde ili višestruki sistemi.
Udaljenost Plejada je ponovo uz pomoć paralakse odredila ESA astrometrijskim satelitom “Hipparcos”; prema ovim merenjima Plejade su udaljene oko 380 svetlosnih godina (prethodna procena bila je 410 svetlosnih godina).

Ovo jato izgleda vezano i koncentrisano ka svom centru, zvezde su raspoređene po različitoj sjajnosti i ima veliki broj zvezda. Neke od zvezda rotiraju veoma brzo – 150 do 300 km/s na svojoj površini što je zajedničko za sve zvezde glavnog niza određenih spektralnih tipova (A i B). Zbog ovakve rotacije ove zvezde su nalik sferoidima.

m045.jpg

Uuočeno je postojanje nekoliko belih patuljaka u ovom zvezdanom jatu. Njihovo prisustvo izaziva problem zbog evolucije zvezda.: kako može da postoji beli patuljak u tako mladom jatu? Posto nije registrovan samo jedan beli patuljak već vise njih, gotovo je sigurno da su ove zvezde oduvek bile članovi jata (nisu “uletele” u jato). Po teoriji evolucije zvezda stoji da beli patuljak ne može imati masu veću od 1,4 solarnih masa (Čandrasekarova masa) jer bi u suprotnom kolabrirale usred sopstvene mase. Međutim, takođe je poznato da zvezde ovakve mase evoluiraju vrlo sporo – treba im bar milijardu godina do finalnog stupnja, a ne samo 100 miliona godina, koliko su Plejade stare.
Jedino moguće objašnjenje je da su ovi beli patuljci bili nekad masivniji i da su brze evoluirali, međutim, iz nekog razloga (jaki solarni vetrovi, susret sa nekim susednim objektima ili brza rotacija) su izgubile najveći deo svoje mase. Još jedna mogućnost je da su dobar deo svoje mase izgubile usled formiranja planetarnih maglina. Bilo kako bilo, konačni ostatci zvezda su stigli ispod Čandrasekarove mase i onda prešli u stadijum belog patuljka u kome se i sad nalaze.

Nova posmatranja Plejada iz 1995. god. otkrila su nekoliko kandidata tipa zvezda ili zvezdolikih objekata – tzv. braon patuljaka. Za ove objekte se smatra a imaju masu negde između velikih planeta (tipa Jupitera) i malih zvezda (po teoriji strukture zvezda i najmanje zvezde, tj. tela koja u nekoj fazi svog života vrše fuziju moraju da imaju barem 6,7 % solarne mase, tj. oko 60 – 70 masa Jupitera). Tako bi braon patuljci trebali da imaju 10 – 60 puta veću masu od Jupitera. Pretpostavlja se da se vidljivi u infracrvenom delu spektra, prečnika su kao Jupiter i gustine 10 – 100 puta veće nego ova planeta, i imaju mnogo veću gravitaciju.

Series NavigationM42 – Orionova Maglina

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: