crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...

Charles Messier

Šarl Mesije se rodio 26. juna 1730. u ištočnoj Francuskoj kao deseto od dvanaestoro dece u porodici. Od dečačkih dana počinje da se interesuje za astronomiju. Zabeleženo je da je u četrnaestoj godini posmatrao jednu kometu, a zatim i pomračenje Sunca od 25. jula 1748. Kad je napunio 21 godinu zaposlio se u Parizu kod tada poznatog astronoma Nikole Delila zbog svog lepog rukopisa, te je precrtavao mape. Delil ga je međutim uveo i u osnove astronomije i on je po je Delilovim proračunima 1757. počeo je da traga za Halejevom kometom. Pojava ove komete se očekivala 1758. ali u to vreme to je bila samo naučna pretpostavka. Mesije je 21. januara 1759. zaista ugledao ovu kometu, ali ga je tom traganju za oko mesec dana pretekao nemački astronom amater Palic (Johann Georg Palitzch) iz Drezdena. Palic je ovu kometu ugledao Božićne noći između 25. i 26. decembra 1758. Ispostavilo se da su Delilovi računi bili pogrešni i da je Mesije stoga kometu tražio na pogrešnom mestu. Svejedno, od tog doba Mesijeov život je bio neraskidivo vezan za komete. A nešto ranije, 28. avgusta 1758. Mesije otkriva u sazvežđu Bika svetlu kometoliku mrlju, koja se, kako je zatim utvrđeno, nije kretala. To je danas čuvena Krab maglina, nastala nakon eksplozije supernove iz 1054. a ovaj slučaj dovešće do Mesijeove odluke da sačini katalog “sumnjivih”, kometolikih objekata.

Svoju drugu maglinu M2 (koju je pre njega otkrio Maraldi) zabeležio je na karti na kojoj je bila prikazana putanja Halejeve komete. Posmatrao je tranziciju Venere 1761, i Saturnove prstenove. Septembra 1763. god prvi je uočio jednu novu kometu, a Januara sledeće godine još jednu kometu koja je imala sjaj od 3 m kada je otkrivena. Prva mogućnost da postane član Francuske akademije nauka 1763 godine nije uspela, i to je bilo veliko razočarenje sa Mesijera.
Sa otkrićem novog objekta, zbijenog jata M3, njegovo prvo originalno otkriće, izgledalo je kao da je on počeo vrlo ozbiljnu potragu za objektima koji cesto zbunjuju “lovce na komete”. Godine 1755 on u svoj katalog dodaje objekte od M3 do M40.

Decembra 1764 postao je član Kraljevskog društva u Londonu. U prvoj polovini 1765 otkrio je zvezdano jato M41 i novu kometu. Godine 1769. odlučio je da objavi prvu verziju svog kataloga i dodao je objekte M42 do M45 (Maglina u Orionu, Praesepe, i Plejade) iste godine je otkrio još jednu kometu (Lexell) ali ova kometa ne nosi ime po njemu nego po astronomu koji je odredio njenu orbitu.

Tri noći posle prezentacije svog kataloga on dodaje nove objekte M46 do M49 (ali položaje dva objekta, M47 i M48, nije odredio dovoljno precizno pa je došlo do greške i oni su izostavljeni iz kataloga do savremenih merenja u XX veku, nisu mogli da ih nađu).

Narednih godina Mesije se manje bavio posmatranjima “maglina”.U katalog je 1772. god dodao jedino M50. Godine 1773. otkrio je i drugog sjajnog pratioca “magline” Andromeda, M110, ali iz nepoznatih razloga nije je uvrstio u svoj katalog. još dva objekta, M51 i M52, otkrio je 1774. god. Oktobra prethodne godine otkrio je i novu kometu kada je ona imala sjaj od 4.5 m (vidljiva golim okom)

Do 1777 god. Mesije nije otkrio nijednu novu “maglinu” niti kometu. Postavio je hipotezu o planeti koja se nalazi unutar orbite Merkura, kada je zabeležio nekoliko malih objekata koja prelaze Sunčev disk Juna 1777. Napomenuo je da posmatranja mogu da budu posledica atmosferskih pojava, ali verovatnije je da su to “mali meteoriti”
Aprila 1780 godine završio je drugu verziju kataloga koja je sadržala objekte do M68. Godine 1781. broj objekata u njegovom katalogu vrlo naglo je skočio na 100, i on 1784 štampa konačno izdanje kataloga. Ubrzo po izdavanju kataloga Mesije je dodao još neke objekte, tako da je sada u njegovom ličnom katalogu bilo ukupno 104 objekta (do M104).
Novembra 1781. god Mesijeov rad je prekinut jednom teškom nesrećom, kada je upao u ledenu rupu duboku nekoliko metara. Bio je teško povređen i bilo je potrebno vise od godinu dana da bi se u potpunosti oporavio. Posle oporavka od ove povrede Mesije se vise nije mnogo bavio potragom za “maglinama” nego je svoj rad usmerio ka potrazi za kometama.

O njegovoj strasti ka kometama govori i ova anegdota. Kada mu je umrla zena prijatelji su dolazili da mu izjave saučešće i da ga uteše, a on je jednako jadikovao, ali ne zbog smrti zene već zbog toga što mu je prvenstvo u otkrivanju jedne komete preuzeo drugi astronom. Po sopstvenim računima Mesije je otkrio 21 kometu, ali neke od tih kometa su već ranije otkrili drugi astronomi, tako da su danas “svega” 13 kometa Mesijeove. Ovim se Mesije svrstava u najveće lovce na komete.

12 jula 1801 godine Mesije je poslednji put otkrio jednu novu kometu (tj. zajedno sa još jednim astronomom).
Godine 1806. Napoleon je odlikovao Mesijea Krstom Legije časti, a za uzvrat Mesije je Napoleonu posvetio veliku kometu iz 1769. godine (koju je on otkrio)

Umro je 12.aprila 1817. Jedan krater na Mesecu nosi ime Messier.

Kasnije se Katalog dopunjava. Tako je 1921. Falmarion dodao M104; 1947. Katalogu se dodaju M105 do M107 (opet Mesanovi). M108 i M109 koje je pominjao Mesije u opisu M97 Katalogu su pridruženi 1960. konačno M110 je dodat 1966. nakon što je pronađen na Mesijeovoj mapi objekta M31.

Oznake u Katalogu se sastoje od prefiksa M i kataloškog broja.

ŠTA SU TO MESIJEOVI OBJEKTI ?

Ovo je vrlo zanimljivo pitanje. Nemoguće je na jedinstven način opisati sve te objekte. U grupu Mesijeovih objekata spada 110 magličastih objekata koji se nalaze u već pomenutom katalogu. Svi ovi objekti nemaju baš nikakvu zajedničku osobinu, ustvari kad malo bolje razmilsim, oni ipak imaju nešto zajedničko – svi oni su u jednom trenutku zasmetali najvećem lovcu na komete i naveli ga ba porešan zaključak i kratkotrajno oduševljenje da je možda otkrio novu kometu. Danas se naziv Mesijeovi objekti, kao i Mesijeov katalog, koristi još jedino kod astronoma amatera dok je on izbačen iz profesionalne astronomije. Razlog tome da su ovi objekti idalje prilično popularni u amaterskoj astronomiji je taj što su oni dosta sjajni i lako uočljivi čak i golim okom ili kroz slabije teleskope.

U doba Mesijea smatralo se da se svi ovi objketi nalaze u našoj galaksiji i svi oni su nazivani “magline”. Danas je situcija malo drugačija pa se ovi objekti mogu podeliti u nekoliko grupa:

  1. Planetarne magline (M27, M57, M76, M97)
  2. Difuzne magline (M8, M17, M20, M42, M43, M78)
  3. Galaksije
  4. spiralne (M31, M33, M51, M58, M100, M104, …)
    lentikularne (M84, M85, M86, M102)
    eliptične (M32, M49, M59, M60, M87, M89, M105, M110)
    nepravilne (M82)

  5. Zbijena jata (M2, M3, M4, M5, M9, M10, M12, …)
  6. Otvorena jata (M6, M7, M11, M16, M18, M21, …)
  7. Ostali objekti (M1, M24, M40, M73)
Series NavigationPredgovorM1 – Crab maglina

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: