kvizicar-baner

Kviz “Kakav si kvizičar?” na NNB11

Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuje kviz “Kakav si kvizičar?” iz poznavanja fizike za učenike osnovnih i srednjih škola. Kviz čini deo programa postavke Departmana za fiziku u ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...

Nuklearne elektrane u Japanu

Posle zemljotresa i cunamija

Zemljotres od 9 stepeni koji se, u petak 11. marta, dogodio na nekoliko stotina kilometara od istočne obale Japana, bio je katastrofalan čak i za državu čiji su stanovnici navikli na stalne zemljotrese. Jačina ovog zemljotresa bila je veća od najačih očekivanih zemljotresa u tom područiju, ali to nije bilo najstrašnije. Ovaj snažan zemljotres doveo je do nastanka cunami talasa. Ubrzo nakon zemljotresa, bez ikakvog upozorenja, cunami talas visok skoro deset metara prekrio je ulice, kuće, naselja i gradove. Kao i zemljotres tako je i talas visinom i snagom prevazišao očekivane maksimume. Do sada je već potvrđeno da je poginulo nekoliko hiljada ljudi, a očekuje se da će broj poginulih preći deset hiljada.

Vesti i slike iz gradova razorenih zemljotresom i cunamijem brzo su obišle svet, ali za kratko vreme priče o talasu i zemljotresu u najvažnijim vestima zamenila je jedna druga vest. Zemljotres i cunami talas izazvali su oštećenja na nuklearnim elektranama, koje su se nalazile blizu obale.

Internet i televizije pogodio je “talas” vesti o najavi moguće nuklearne katastrofe, scenario sličan onom iz Čerbobilja. Pričalo se o ekspolzijama reaktora, širenju radijacije, evakuaciji stanovništva itd. Brzo je jasna i vidljiva tragedija izazvana zemljotresom i cunamijem potisnuta u drugi plan (imaginarnim) strahom od zračenja, “predstojeće” nuklearne katastrofe i pričama o zabrani nuklearnih elektrana.

Da bi razumeli šta se stvarno desilo u nuklearnim elektranama u Japanu, a pre svega u NE Fukušima, i videli da li su nuklearne elektrane opasne i koliko neophodno je poznavanje rada reaktora, procedura gašenja i bezbednosti.

Lokacija NE Fukušima

Zemljotres koji se dogodio u petak bio je oko pet puta jači od maksimuma koji je bio očekivan tokom projektovana nuklearne elektrane Fukušima. Ovaj potres nije samo rušio zgrade već je bio dovoljno snažan da pomeri i čitavo ostrvo Japana. Bez obzira na ovako snažan potres reaktori izgrade u NE Fukušima ostali su neoštećeni. Zbog bezbednosti reaktori su projektovani da se u ovakvim situacijama automatski ugase. To se i desilo. Kontrolne šipke spustile su se u jezgro reaktora, pored nuklearnog goriva, i zaustavile odvijanje lančane nuklearne reakcije. Prva, i najvažnija, faza posla realizovana je bez ikakve greške.

Zbog osobina radiokativnih materijala trenutno i potpuno gašenje reaktora nije moguće. Spuštanjem kontrolnih šipki prekida se lančana fisiona reakcija ali proces radioaktivnog raspada se nastavlja. Tokom rada reaktora u njegovom jezgru nastaju različiti radioaktivni elementi (cezijum i jod) kratkog perioda poluraspada. Ti novonastali elementi nastavljaju da zrače i emituju toplotu i nakon spuštanja kontrolnih šipki. Zbog ovog radioaktivnog zračenja reaktor nastavlja da oslobađa nekoliko procenta ukupne toplote i nakon spuštanja kontrolnih šipki. Nekoliko procenata možda ne zvuči strašno, ali toplota koja nastaje na takav način može da dovede do pregrevanja i topljenja jezgra (~2600 C).

15 Comments
  1. avatar 17. 03. 2011.
  2. avatar 19. 03. 2011.
  3. avatar 30. 03. 2011.
  4. avatar 14. 04. 2011.
  5. avatar 14. 04. 2011.
  6. avatar 15. 04. 2011.
  7. avatar 16. 04. 2011.
  8. avatar 17. 04. 2011.
  9. avatar 26. 04. 2011.
  10. avatar 03. 05. 2011.
  11. avatar 03. 05. 2011.
  12. avatar 12. 05. 2011.
  13. avatar 13. 05. 2011.
  14. avatar 13. 05. 2011.
  15. avatar 26. 11. 2011.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: