Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
earth-sun

Svet nauke u 2020. godini

Stigao je kraj još jedne i to prilično "lude" godine. Godine u kojoj ništa nije bilo isto kao pre, godine u kojoj se mnogo toga promenilo, godine u kojoj mnogo ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...

Методе детекције радиоактивног зрачења

Радиоактивно зрачење се може индиректно регистровати помоћу посебних уређаја-детектора. При проласку радиоактивног зрачења кроз разне супстанције долази до разних процеса на чијим се ефектима заснива рад детектора. Постоје разне врсте детектора а ја ћу укратко описати само најпознатијих од њих.

Фотоемулзија

Пошто је радиоактивно зрачење откривено помоћу фотографске плоче,она се може сматрати првим детектором радиоактивног зрачења. Метода фотографске плоче је усавршена,тако да се дошло до примјене нуклеарних емулзија које су изванредно послужиле за детекцију нуклеарног и космичког зрачења,као и за проучавање нуклеарних реакција. Послије развијања фотографске плоче или нуклеарних емулзија трагови које су у њима оставиле нуклеарне честице посматрају се и проучавају помоћу микроскопа или се фотографишу.

Вилсонова комора

Енглески физичар Вилсон први је 1912. године конструисао овај уређај. Вилсоновом комором откривени су позитрони, мезони и неке друге нуклеарне честице. Активна средина коморе је засићена пара најчешће воде,хелијума,азота или аргона. Извор радиоактивног зрачења поставља се унутар активне средине.

Наглим повећањем притиска пара се прво сабије, а затим смањивањем притиска долази до ширења паре, при чему се температура паре снижава и она прелази у презасићено стање. Таква пара се лако кондензује у течност. Приликом проласка само једне алфа-честице,образује се хиљаде пари јона који постају центри кондензовања паре, На тај начин се формирају капљице течности,које образују трагове који су видљиви голим оком.

Јонизациона комора

Јонизациона комора се састоји од посебног суда у којем се налазе двије електроде прикључене на висок напон. У суду се налази неки обично племенити гас. Радиоактивно зрачење које доспијева у активну запремину коморе,јонизује гас,при чему се образују јони оба знака. Под утицајем јаког електричног поља јони се скупљају на електродама. То условљава појаву електричне струје кроз гасну средину која се послије појачавања региструје мјерним инструментом. Помоћу јонизационе коморе могу се регистровати алфа и бета честице,док је за гама ово сувише прозрачан детектор.

Гајгер-Милеров бројач

Најчешће примјењена врста бројача који је нашао примјену не само у физици већ и у техници и осталим наукама.Рад овог бројача је заснован на јонизационим ефектима. Он је веома погодан за употребу и релативно је јефтин. стаклен, изнутра посребрен,или метални суд цилиндричног облика,испуњен неким племенитим гасом под сниженим притиском. Катода је цилиндричног облика а анода је танка жица постављена дуж цилиндра. Електроде су прикључене на извор једносмјерне струје,високог напона,који образује јако електрично поље. При проласку радиоактивног зрачења,гас у бројачу се јонизује. Jони долазе до електрода(електрони на аноду а позитивни јони на катоду).Тиме се струјно колу у бројачу затвара и појављује се напонски импулс. Уређајем за бројење импулса се броје напонски импулси настали у одређеном интервалу времена. Nа основу тога добија се информација о интензитету зрачења. Помоћу овог бројача детектују се алфа и бета честице.

биће настављено…

[wptranslit]

Series NavigationРадиоактивна супстанцијаЛитература

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: