Slide5

Predavanje: “Definitivno: žene (ni)su sa Venere”

Predavanje „Definitivno: žene (ni)su sa Venere“ biće održano u četvrtak 21. januara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva "Alfa" iz Niša, kao ...
earth-sun

Svet nauke u 2020. godini

Stigao je kraj još jedne i to prilično "lude" godine. Godine u kojoj ništa nije bilo isto kao pre, godine u kojoj se mnogo toga promenilo, godine u kojoj mnogo ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...

Nuklearne elektrane u Japanu

Povremeno ispuštanje pare omogućilo je održavanje temperature dovoljno dugo da se priključe mobilni generatori. Kada su generatori priključeni većina reaktora je normalno nastavila da rada u standardnoj proceduri hlađenja.
Nažalost, na dva reaktora došlo je do problema sa priključivanjem mobilnih generatora. Bez električne energije za napajanje hlađenja na ova dva reaktora problem je postajao sve ozbiljniji. Vremenom je voda u reaktoru isparila toliko da su šipke radioaktivnog goriva izašle iz vode. Ovo je otežalo hlađenje, a radioaktivno zračenje počelo je da napušta nukelarnu elektranu.

Da bi smanjili temperaturu operateri su morali da dodaju još vode u jezgro reaktora. Za normalan rad reaktora potrebna je čista (destilovana) voda. Zbog uslova koji su nastali posle cunamija takve vode nije bilo pa su operateri bili primorani da u reaktore ubacuju morsku vodu. Ova voda oštećuje instalacije i može da dovede do problema u radu reaktora i kvarova. Osim toga, prisustvo soli povećava broj nastalih radioaktivnih elemenata i zračenje pare.

Proces hlađenja reaktora nastavljen je kao i u prethodnom slučaju. Operateri su regulisali temperaturu i pritisak vodene pare ispuštanjem pare iz jezgra. Da bi izbegli direktno izbacivanje radioaktivne pare u atmosferu kontrolori su odlučili da paru prvo zadrže u zgradi koja okružuje reaktor, dok ne prestane da zrači, pa da je tek onda oslobode u atmosferu. Naravno, tokom ove procedure i kontrole reaktora ljudi koji su se nalazili u NE morali su da budu u zaštićenim prostorijama ili da nose odgovarajuća zaštitna odela.

Nuklearne elektrane u Japanu 1

Naspored reaktora u NE Fukušima

U ovoj proceduri postojala je i jedna potencijalna opasnost. Od ranije je bilo poznato da u ovoj pari koja izlazi iz reaktora može da dođe do razdvajanja vode na vodonik i kiseonik. Ova dva gasa, kad su slobodna, izuzetno su reaktivna i mogu da eksplodiraju. Bez obzira na rizik operateri odlučili da paru iz reaktora oslobađaju na ovaj način a ne direktno u atmosferu. Pokazalo se da je odluka bila pogrešna – došlo je do eksplozije. Ovakva eksplozija vodonika raznela je zgrade u kojima su se nalazili reaktori 1 i 3. Oštećenja na reaktorima nije bilo, ali bilo je povređenih radnika. Ove dve eksplozije dogodile su se u nedelju, 13. marta.

Nakon eksplozije nastavljeno je hlađenje ova dva reaktora upumpavanjem morske vode i ispuštanjem pare. Za sada sve teče po planu ali će, ovim tempom, biti potrebno još nekoliko nedelja za zaustavljanje nuklearnih reakcija do bezbednog nivoa.

U utorak, 14. marta, došlo je do komplikacija na reaktorima 2 i 4. Na reaktoru 2 je došlo do eksplozije vodonika u delu reaktora koji služi za kontrolu pritiska. Za razliku od reaktora 1 i 3 ovde je do eksplozije došlo udelu reaktora pa postoje oštećenja na samom reaktoru. Uzrok ove eksplozije nije poznat, ali zračenje koje izlazi iz reaktora nije veliko i slično je onom kod reaktora 1 i 3. Nastavljeno je hlađenje reaktora 2 ubrizgavanjem morkse vode.

Na rektoru 4 došlo je do požara u bazenu sa potrošenim gorivom. Uzrok počara je najverovatnije ulje iz generatora koje se pomešalo sa vodom. Ovi bazeni su mesta gde se odlaže gorivo izvučeno iz reaktora. Kao i u slučaju gašenja reaktora u potrošenom gorivu ima još radioaktivnih elemanata koji slobađaju toplotu. Da bi se zaustavilo pregrevanje gorivo se određeno vreme čuva u bazenima za hlađanje. Bazen se trenutno hladi ubacivanjem morske vode.

Reaktori 5 i 6 nisu radili u trenutku zemljotesa, na njima nema problema i ugašeni su.

Nuklearne elektrane u Japanu 2Zračenje i doze

Verovatno najvažnija informacija vezana za havariju na NE je količina zračenja emitovanog u okolinu. Tokom brojnih problema sa reaktorima oslobođeno zračenje nije veliko i lokalno ne predstavlja veliku opasnost. Povremeno su merene intenzivna zračenja (od 300-400 mSv/h) ali ova intenzivna zračenja bila su kratkotrajna (u trenutku izbacivanja pare) i lokalizovana na malo područije unutar nuklearne elektrane. Najveći intenzitet izmeren u okolini NE iznosila su 8-10 mSv/h.

U poređenju sa normalnim prosečnim zračenjem stanovništva (2-3 mSv/godišnje) ove vrednosti izgledaju zastrašujuće, ali za sada nema nikakvih dugotrajnih posledica u okolini centrale i na stanovništvo (za pojavu radijacijske bolesti potrebno je “nakupiti” 1000 mSv).

* * *

Situacija u nuklearnoj elektrani Fukušima je još uvek rizična, ali najverovatnije će operateri uspeti da obezbede stabilno hlađenje reaktora i većih problema neće biti. Havarija u NE Fukušima označena je kao akcident 4 stepena, sa lokalnim posledicama, i nema nikakvog razloga za priču o mogućim globalnim posledicama. Ako ne bude većih problema u daljem hlađenju rekatora verovatno neće biti dogotrajnih lokalnih posledica.

Na osnovu dosadašnjeg toka događaja može se zaključiti da operateri u Japanu odlično rade svoj posao i kontrolišu situaciju u nukelarnoj elektrani u ovim katastrofalnim uslovima, posle zemljotresa i cunamija.

Izvori informacija i vesti:

15 Comments
  1. avatar 17.03.2011.
  2. avatar 19.03.2011.
  3. avatar 30.03.2011.
  4. avatar 14.04.2011.
  5. avatar 14.04.2011.
  6. avatar 15.04.2011.
  7. avatar 16.04.2011.
  8. avatar 17.04.2011.
  9. avatar 26.04.2011.
  10. avatar 03.05.2011.
  11. avatar 03.05.2011.
  12. avatar 12.05.2011.
  13. avatar 13.05.2011.
  14. avatar 13.05.2011.
  15. avatar 26.11.2011.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: