NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Мјерење масе алфа и бета-честица

Сл.бр.5 Шема уређаја за мјерење масе и брзине наелектрисаних честица

Сл.бр.5 Шема уређаја за мјерење масе и брзине наелектрисаних честица

Мјерење масе алфа и бета-честица нешто је сложеније него мјерење масе јона, с обзиром на то што се брзина ових честица не може одредити. Да би се ова тешкоћа превазишла, потребно је мјерити скретање честица у електричном и магнетном пољу. Шема уређаја који служи у ту сврху приказана је на слици број 5.

Сноп алфа или бета-честица,које емитује радиоактивни извор S, пролази између плоча кондензатора К, које имају облик кружних сегмената. У простору између ових плоча влада јако електрично поље. Смјер овог поља може се мијењати прекидачем P. Честица која се креће путањом означеном испрекиданим линијама упада у масени спектограф, пролази кроз отвор А на дијафрагми D и под дејством хомогеног магнетног поља B пада на фотографску плочу F.

Детаљније ћу размотрити кретање ове честице. Између плоча кондензатора К на честицу дјелује електрична сила qЕ. Да би се честица кретала по кружној путањи,између плоча кондензатора,ове електрична сила мора бити у динамичкој равнотежи са центрифугалном силом, треба да буде

\frac {mv^2} {\rho} = qE (2)

Гдје је m-маса честице, р-познати полупречник кружних сегмената кондензатора К, q-наелектрисање честице, Е-јачина електричног поља. Све честице које немају брзину која задовољава услов, тј. брзину

v = \sqrt{\frac {q} {m}} \rho E (3)

неће се кретати путањом означеном испрекиданом линијом на слици, нити ће доспјети у масени спектограф. Мјерењем растојања AC одређује се полупречник r путање честице у хомогеном магнетном пољу. Овај полупречник повезан је са брзином кретања честице релације , одакле је ; с брзином на релацији (3), однос масе и наелектрисане честице:

\frac {q} {m} = \frac {\rho E} {B^2 r^2} (4)

Мјерења чији сам принцип изложила довела су до многих резултата у овој области науке.

биће настављено…

[wptranslit]

Series NavigationАлфа- и Бета-зракеЗакључакГама-зраци

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: