NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Ekonomija bazirana na znanju

Ekonomija bazirana na znanju 1– Zašto nam je nauka važna –

Kao izvor dugoročnog ekonomskog rasta još od vremena industrijske revolucije, znanje se danas nameće kao novi „generator rasta“. Pod uticajem razvoja informaciono-komunikacione tehnologije i na tom razvoju kvalitativno različitih društvenih odnosa, multiplikovani efekat primene novih znanja ubrzava transformaciju modernih društava. Savremeni ekonomski tokovi zasnivaju se sve više na korišćenju novih ideja, informacija i sticanju novih znanja i veština, a manje na materijalnim izvorima. Proizvodnja koja se zasniva na znanju čini se „neopipljivom“, „lakšom“ i „pokretljivijom“, čime postaje konkurentna na globalnom tržištu proizvoda i usluga. Zato ekonomija znanja i društvo znanja predstavljaju budućnost svakog društva i privrede u svetu. Vinston Čerčil je izjavio „Imperije budućnosti biće imeprije znanja“. Ova izjava jasno pokazuje da ekonomsku i političku moć u svetu neće određivati više količina resursa koju neka zemlja poseduje, njena površina ili vojna mašinerija, već je to znanje i sposobnost da se to znanje iskoristi. Nažalost kako znanje može da posluži dobrom, tako može i lošem. Izjava Alberta Ajnštajna ide u prilog ovoj tezi, a ona glasi „Ja ne znam kako će treći svetski rat biti vođen, ali znam da će se u četvrtom svetskom ratu ljudi tući toljagama i kamenjem.“.

Znanje je sve ono što je poznato. Kao i kod sličnih pojmova, kao što su istina, vera i mudrost, nema egzaktne definicije znanja, oko koje bi se složili svi naučnici, ali postoji veliki broj teorija, kao i debata, oko prirode znanja.

Kada govorimo o ekonomiji baziranoj na znanju trebamo da razlikujemo dva pojma: ekonomija znanja i ekonomija bazirana na znanju. Ekonomija znanja je više orijentisana ka menadžmentu i proizvodnji znanja, dok je ekonomija bazirana na znanju okrenuta ka upotrebi znanja i tehnologije kako bi se stvorile ekonomske koristi i radna mesta. Kao što vidimo glavna razlika je kako tumačimo znanje. U ekonomiji znanja ono je proizvod, dok je u ekonomiji baziranoj na znanju faktor proizvodnje. Oba koncepta su veoma interdisciplinarna i uključuju ekonomiste, informatičare, inžinjere, matematičare, hemičare, fizičare, kao i psihologe i sociologe. Takođe može se reći da su oba koncepta međusobno povezana, da jedan prethodi drugom i da jedan proizilazi iz drugog.

Kao što smo naveli ključna stvar jeste kako posmatramo znanje i obrazovanje (poznatije kao „humani kapital“). Njih dakle možemo posmatrati kao proizvod poslovanja (intelektualni proizvodi, edukacioni materijal i usluge koje se mogu prodati uz veliki povraćaj uloženih sredstava), ili kao resurs u procesu proizvodnje.

Najbolja definicija ekonomije znanja je: „To je koncept koji podržava kreiranje znanja od strane zaposlenih u organizaciji i koji ih podstiče da prenesu i bolje iskoriste svoje znanje koje je u skladu sa ciljevima organizacije u kojoj rade.“

Nastanak ovog koncepta vezuje se za 1966. godinu i knjigu Pitera Druckera „The Effective Executive”. U toj knjizi autor je napravio razliku između običnog radnika “fizikalca” i umnog radnika. Običan radnik radi svojim rukama i na taj način stvara robu i usluge. Umni radnik radi svojom glavom, a ne rukama, i stvara nove ideje, znanja i informacije koje su važne za dalji process društvene reprodukcije.

Ključni problem jeste kako da formalizujemo i modelujemo ekonomiju znanja. Takođe tu je i problem same definicije znanja.

Series NavigationKodifikacija znanja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: