yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...
12968132_472972296228391_4467902501379077498_o-1024x643

Mini hidroelektrane: tihi ekocid Srbije

Piše: Nevena Grubačpreuzeto sa sajta KosmodromU Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ...

Izveštaj sa granice ljudskog saznanja – Nobelova nagrada iz fizike za 2012

Ovogodišnja Nobelova nagrada iz fizike odlazi dvojici eksperimentalnih fizičara Seržu Arošu i Dejvidu Vejnlendu, za svoj rad na: “eksperimentalnim pionirskim metodama koje omogućavaju manipulaciju i i merenje individualnih kvantnih sistema”. Kako običnom smrtniku, bilo da ima diplomu fakulteta fizike ili ne, nije jasno šta su dotična gospoda tačno radila i zaslužila ovogodišnju Nobelovu nagradu, autor ovog teksta osetio je moralnu obavezu da malo zakopa i pokuša onima koji fizičke nauke ili ova oblast fizike  nisu specijalnost da pojasni detalje vezane za njihov istraživački opus.

Koja je vaša prva pomisao kada pomislite na vakuum? Ako su moje mogućnosti predviđanja tačne vaša prva pomisao je da je vakuum prazan prostor. Možda bi vas potapšao po ramenu i rekao bravo da na ovaj svet pre 110 godina nije došao jedan bebac u porodici Dirak koga su rešili da krste Pol. Taj Pol Dirak, Švajcarac u trenutku svog rođenja, pretpostaviće (što je kasnije i dokazano) da vakuum nije baš toliko prazan kao što bi čovek pomislio, već da u njemu postoji more nekakvih virtualnih čestica. I dok je virtuelna čestica nešto što običnog čoveka mnogo ne tangira u životu, fizičari, a posebno oni koji se bave eksperimentalnom kvantnom teorijom proklinju postojanje ovih dosadnjakovića.

U kvantnoj teoriji postoje takozvana isprepletana stanja. Samim aktom merenja sistem se izvodi iz isprepletanog stanja i pojavljuje samo u jednoj realizaciji tog stanja. Ovo za fiziku problema nije uvek poželjno, zato što se uvođenjem iz isprepletanog stanja u samo jedno stanje gube podaci o svim ostalim stanjima. U popularnoj kulturi često se pominje tzv. Šredingerova mačka koja nije ništa drugo no popularno objašnjenje fenomenologije isprepletanih stanja (entangled state). Sećate se onog tipa Diraka i njegovih virtualnih čestica? Te Dirakove virtualne čestice takođe su čest uzrok dekoherence, odnosno “odpletanja” sistema iz sume stanja u samo jedno stanje.

Naši ovogodišnji laureati Aroš i Vejnlend upravo su radili eksperimente sa raznim gedžetima kojima bi zarobili i ispitivali kvantni sistem (atom, jon, foton…) tako da ga naši dosadnjakovići ne bi više čačkali i izvodili iz isprepletanog stanja. Vejnlend se uglavnom bavio zarobljenim jonima u RF zamkama i drugim sličnim zamkama. Sigurno se pitate šta je to RF zamka? Gledali ste da Vinčijev kod? Sećate se one klopke koja drži antimateriju van dometa obične materije kako Vatikan ne bi odleteo u vazduh? Vidite RF zamka je jedna slična spravica, samo što je Vejnlend sa svojim timom od dvadesetak saradnika u njoj držao mahom jone ali i druge objekte od interesa. Aroš je sa druge strane u zamci od uglačanih ogledala zarobljene držao mahom fotone i atome i jedan je od najistaknutijih naučnika u danas jako razvijenoj oblasti Cavity QED (Kvantna elektrodinamika u šupljinama).  Naravno obojica naučnika bavili su se i drugim problematikama.

Izveštaj sa granice ljudskog saznanja - Nobelova nagrada iz fizike za 2012 1

Slika sa proglašenja

OK šupljine, zamke, joni, virtuelni fotoni, Vatikan čemu sve to, odnosno na šta se ovo njihovo istraživanje može primeniti? Uz već pomenuto skladištenje antimaterije, sigurno je najznačajnija sadašnja a još više buduća primena u kvantnim računarima i kvantnom prenosu informacija. Poslednjih godina mi fizičari dobili smo neku blesavu ideju da koristimo zakone i fenomenologiju kvantne teorije da bi ostvarili napredak u računarskim i komunikacijonim tehnologijama. Osnovni kapacitet informacije u računarskim tehnologija naziva se bit. U kvantnoj informatici bit postaje Qbit. U klasičnim računarskim sistemima bit može uzeti dve vrednosti 0 (a.k.a. nema struje) i 1 (a.k.a. ima struje). U kvantnim sistemima nula i jedinica postaju neke od fundamentalnih kvantnih osobina:

  1. Nula=osnovno stanje nekog atoma ili oscilatora, Jedan=prvo pobudjeno stanje
  2. Nula=Osnovno stanje Boze-Ajnštajnovog kondenzata,  Jedan prvo pobuđeno stanje Boze-Ajnštajnovog kondenzata
  3. Nula= ”Spin Up” stanje,  Jedan=“Spin down” elektrona ili para elektrona u npr. višeslojnom Grafenu ili Fulerenu (Los-di Vićenco kvantni računar)

Naravno ovo su neki od mogućih načina na koji se može ostvariti jedna ovakva mašina. U eksperimentu želimo ostvariti potpunu kondtolu nad stanjem Nula i Jedan a u tome nam smetaju oni virtuelni fotoni koji sistem mimo naše volje iz mešavine stanja 0|>+1|> fiksira sistem u jednom stanju 0|> ili 1|> i u tom slu;aju dolazi do gubitka podataka (baš su dosadni ti virtualni smarači  jel da 😀 ?).

Iako je nauka još daleko od ostvarivanja funkcionalnog kvantnog PC računara, Nobelov komitet, a i autor ovog članka, smatra da je ovo dobar pravac u istraživanju i ko zna možda u budučnosti igrate PES na vašem kvantnom PC računaru ili umesto internet kabla download-ujete ili upload-ujete vašim kvantnim primopredajnikom.

One Response
  1. avatar 17.10.2012.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: