skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Nova (zvezda) u sazvežđu Delfin

 

Nova u Delfinu, pre i posle eksplozije (klik za animaciju)

Nova u Delfinu, pre i posle eksplozije (klik za animaciju)

U sredu, 14. avgusta, izgled neba u sazvežđu Delfin dobio je drugačiji izgled. Kamera astronoma amatera Koichi Itagaki iz Japana prva je zabeležila promenu na ovom delu neba. Iznenada, sjaj jedne golim okom nevidljive zvezde počeo je da raste i za nekoliko sati povećao se par hiljada puta. Za posmatrače na Zemlji ova nevidljiva zvezda postala je sjajna, sjajna bela tačkica – “nova zvezda”. Sjaj ove “nove” zvezde nastavlja da raste i ona će uskoro najverovatnije biti vidljiva golim okom, a razlog za ogromno povećanje sjaja je eksplozija koja se odigrala na površini zvezde.

Nova u sazvežđu Delfin

Nova u sazvežđu Delfin

Proces u kome se sjaj neke zvezde poveća na ovakav način naziva se nova. Novootkrivena zvezda označena je kao Nova Delphini 2013, a nalazi se na istom mestu gde se nekad nalazila zvezda PNVJ20233073+2046041. Nekoliko sati nakon otkrivanja sjaj novootkrivenog objekta bio je 6,1 magnituda,  tj. blizu granice vidljivosti golim okom, i nastavljao je da raste.

Svake godine registrujemo 6-10 novih ali retko koja od njih bude vidljiva golim okom. Ove godine zabeležene su nove u sazvežđima Cefej i Škorpija ali one nisu bile vidljive golim okom. Najsjajnija nova tabeležena je u sazveđžu Orao 1918. godine a njen sjaj je dostigao -1,8 magnituda.

Položaj sazvežđa Delfin

Položaj sazvežđa Delfin

Iako ime “nova”  može da navede na pomisao da je reč o potpuno novoj zvezdi to nije slučaj. Sve nove, kao i ova novootkrivena u sazvžđu Delfina nastaju od belih patuljaka. Beli patuljci nastaju kao ostatak zvezde male mase (slične Suncu) u kasnoj fazi njene evolucije. To su mala, usijana tela koja lutaju svemirom i postepeno se hlade. Neki od belih patuljaka imaju sreću da se nalaze u dvojom sistemu, u blizini ogromnog gasovitog džina.

Mehanizam nastanka nove

Mehanizam nastanka nove

U ovakvom sistemu beli patuljak može da privlači i “čupa” deo gasa sa ogromnog “komšije”. Otrgnuti materijal polako prelazi na belog patuljka i gomila se na njegovoj površini. U jednom trenutku, zbog pritiska gravitacije i trenja u gasu koji teče sa jedne na drugu zvezdu, temperatura i masa otrgnutog gasa postaju dovoljno veliki da na površini belog patuljka dođe do eksplozije, tj. do početka procesa fuzije vodonika u helijum. Ovaj proces, koji se odigrava u jezgru zvezda i omogućava im da sijaju, je izuzetno snažan i oslobađa ogromnu količinu energije. Površina zvezde se gotovo istovremeno pali i “eksplodira” a sjaj zvezde naglo raste. Za udaljenog posmatrača ovaj nevidljivi beli patuljak postao je nova (zvezda).

Fotografija nove u Delfinu (foto: Anthony Ayiomamitis, TWAN)

Fotografija nove u Delfinu (foto: Anthony Ayiomamitis, TWAN)

Po imenu slične novama, a po sjaju i fizičkim procesima mnogo intenzivnije, su supernove. Supernove (tačnije jedan njihov tip) po nastanku je sličan novama ali razlika je u tome što se kod ovih belih patuljaka na površini nakupi više gasa, dovoljno da ukupna masa zvezde pređe Čandrasekarovu granicu (1,4 mase Sunca) i tada evolucija zvezde, tj. belog patuljka nastavlja dalje. Konačan ishod je eksplozija supernove u kojoj čitava zvezda biva uništena. Sjaj koji nastane u eksploziji supernove mnogo je veći od nove, ali u eksploziji supernove cela zvezda biva uništena dok se kod nove proces odvija samo na površini a zvezda, tj beli patuljak, ostaje i nastavlja da živi i krade gas od svog “komšije”. Na ovaj način zvezda može postati nova više puta.

(Fotografije: E. Guido & N. Howes / Remanzacco Observatory; UniverseToday; National Geographic)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.