Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Nove i supernove

Pre svega treba zapamtiti da supernova NIJE velika nova. One nastaju iz sasvim različitih uzroka od potpuno različitih vrsta zvezda, ali iako su različite one imaju i neke sličnosti.

Kao i nova, supernova je zvezda čiji se sjaj iznenada, drastično poveća, a zatim se polako smanjuje, iščezavajući sa neba. U nekim slučajevima krive sjaja bliskih nova i udaljenenih supernova mogu biti vrlo slične i zbog toga se, skoro do 1920 godine, smatralo da se u oba slučaja radi o istoj pojavi. Pre nego što su shvatili uzroke nastanka nova i supernova, astronomi su uočavali jasnu razliku posmatrajući ova dva događaja.

Termin supernova prvi put se javio još 1934. godine i označava eksplozije zvezda sa emitovanom snagom većom od 1033W.

Supernove se ne javljaju često kao nove. Smatra se da se u galaksijama u proseku desi jedna eksplozija svakih 200 godina. U galaksijama izvan naše one se teže uočavaju jer je njihova prividna zvezdana veličina mala zbog velike udaljenosti. Ipak, do danas je u kosmosu zabeleženo oko 500 supernova. Verovatno najpoznatija supernova koja se ikada desila je ona iz 1054. godine u sazvežđu Bika. Ova supernova je mogla da se vidi i golim okom i to ne samo noću već i preko dana u toku od oko mesec dana, a na noćnom nebu ona je sijala čitave dve godine. Kepler je 1604. godine, u našoj galaksiji, u sazvežđu Zmijonoše, otkrio supernovu koja je bila sjajna kao Jupiter.

Za samo nekoliko dana sjaj supernove poraste nekoliko stotina miliona puta. Najčešće apsolutni sjaj dostiže -15m, a nekad čak i -20m, pa su zbog toga neke od njih sjajnije i od galaksije u kojoj se nalaze. Dobar primer ovakve eksplozije je supernova iz 1937. godine koja je eksplodirala u galaksiji IC4182 i bila je oko 100 puta sjajnija od te galaksije.
Ustvari, supernova stvara bljesak svetlosti jednak sjaju milijardi Sunaca i ta sjaj dostiže za nekoliko sati. Ukupna energija elektromagnetnog zračenja koju supernova emituje tokom nekoliko meseci, tj. od kad njen sjaj počne da raste pa sve dok totalno ne potamni, iznosi 1043J – skoro onoliko energije koliko će Sunce emitovati tokom celog svog života od 1010 godina. Bez obzira što je ova energija toliko velika to nije jedina energija koju supernova emituje u okolni prostor, mnogo veći deo energije, oko 100 puta više, odnose neutrini koji nastaju u jezgru umiruće zvezde.

Pored ogromne razlike u sjaju, važna razlika između nova i supernova je u tome što jedna ista zvezda može postati nova nekoliko puta, ali zvezda može biti supernova samo jednom!

Kriva sjaja

Supernove se mogu podeliti na dva tipa. Neke supernove sadrže vrlo malo vodonika, o čemu se zaključuje analizom njihovih spektara, dok druge imaju mnogo vodonika. Takođe, i krive sjaja supernova manje bogatih vodonikom se razlikuju od onih u kojima ima više ovog elementa. Na osnovu ovih zabeleženih razlika supernove su podeljene na dva tipa, jednostavno kao supernove tipa I i II (SNI i SNII). Supernove SNI imaju malo vodonika a njihove s krive sjaja su slične onima koje se viđaju kod nova, dok su supernove SNII bogate vodonikom, a njihove krive sjaja imaju karakterističan ‘plato’ u trajanju od nekoliko meseci posle maksimuma.

SNI dostižu svoj maksimalan sjaj za samo oko nedelju dana i on traje nekoliko dana. Krive sjaja supernova ovog tipa su najčešće sličnog oblika. Nakon maksimuma, narednih 20-30 dana, sjaj počinje da opada brzinom od 0,1m na dan, a zatim opadanje usporava na 0,014m na dan. Apsolutni sjaj ovih eksplozija, u trenutku maksimuma, dostiže -19m, a ponekad čak i -21m. Razlika zvezdanih veličina pre eksplozije i maksimuma je u proseku 19m-20m. Supernove ovog tipa zabeležene su u galaksijama svih tipova i u proseku se javljaju jednom u 650 godina. Starost zvezda koje eksplodiraju kao SNI procenjuje se na 1010 godina.

U trenutku maksimuma spektar je kontinuiran a nakon toga u njemu se vide spektralne linije jona gvožđa, kalcijuma, silicijuma, sumpora, argona i neutralnog helijuma, ali nema linija vodonika. Na osnovu spektara može se zaključiti da je za vreme maksimuma temperatura atmosfere oko 20.000K, a zatim opada na oko 5500K. U spektrima je lako uočljiv plavi pomak linija. Ovaj pomak je posledica oblaka koji se širi nakon eksplozije i to brzinama od 5.000km/s do 20.000km/s. U vreme maksimuma sjaja fotosfera zvezde dostiže dimenzije koje su na desetine puta veće od prečnika Zemljine orbite oko Sunca, a snaga zračenja ovakve eksplozije je nekoliko milijardi puta veća od snage zračenja Sunca. Tokom eksplozije zvezda oslobađa energiju u obliku elektromagnetnog zračenja, magnetnog polja i vrlo brzih čestica, a jedna deo odlazi na kinetičku energiju oblaka koji se širi. Analize pokazuju da masa ovih zvezda nije mnogo veća od mase Sunca i da je manja od 1,2 solarne mase. Masa odbačenog omotača ne prelazi 0,1 solarnih masa.

Mehanizam nastanka SNI u tesnoj je vezi sa nastankom nova. Prilikom svake eksplozije nove sa površine belog patuljka izbacuje se velika količina materijala, ali ne mora sav materijal koji je patuljak otrgao sa svog velikog pratioca biti spaljen i izbačen u okolni prostor. Drugim rečima, postoji mogućnost da se masa belog patuljka polako povećava, u svakom ciklusu nastanka nove, prikupljanjem materijala otrgnutog sa velikog pratioca. Kako masa zvezde raste, raste i pritisak u unutrašnjosti koji je neophodan za održavanje ravnoteže. U jedno trenutku stabilnost belog patuljka može biti narušena, a posledice ovog uznemiravanja patuljka biće katastrofalne.

Već je poznato da se gravitacionoj sili belog patuljka ne suprotstavlja termalni pritisak (toplota), kao u prethodnim fazama života zvezde, već pritisak degenerisanih elektrona. Patuljak prikupljanjem materijala postaje sve teži i teži. U jednom trenutku njegova masa postaje veća od Čandrasekarove granice. Pritisak degenerisanih elektrona više nije dovoljno snažan da se suprotstavi gravitacionoj sili. Počinje kolaps zvezde. Temperatura raste i dostiže vrednost na kojoj se ugljenik pali i počinje fuzija ugljenika u teže elemente. Fuzija ugljenika skoro istovremeno počinje svuda u unutrašnjosti belog patuljka i cela zvezda iznenada eksplodira kao supernova.

U toku eksplozije SNI zvezda se raspada, tako da u središtu stvorene magline ne ostaje ništa. S obzirom da ga gravitaciono više ništa ne zadržava, drugi član dvojnog sistema odleće pravolinijskom putanjom.

Supernove tipa II nastaju kao posledica evolucije zvezda. One su češće nego SNI, ali i njihova zvezdana veličina je manja i iznosi oko -17m. Krive sjaja se razlikuju od onih kod SNI po užem maksimumu, odnosno SNII u stanju maksimuma provode kraće vreme nego SNI. U prvih 100 dana sjaj SNII opada sporo, ali nakon toga mnogo brže nego kod SNI. Spektar u maksimumu sjaja je kontinualan, a zatim se pojavljuju linije vodonika, helijuma i drugih elemenata. Na osnovu spektralnih linija zaključeno je da se gasni omotač ovih supernova širi brzinom između 6.000 i 12.000 km/s. Masa gasa izbačenom prilikom eksplozije je između 1 i 10 solarnih masa, što ukazuje da se radi o masivnim zvezdama.

Nastanak SNI i SNII

SNII se pojavljuju jedino kod spiralnih galaksija i njihova učestalost je oko 1,5 puta veća nego učestalost SNI. Javljaju se u spiralnim kracima, daleko od galaktičkog centra, odnosno u oblastima gde se nalaze masivne zvezde spektralnih klasa O i B. Evolutivni put ovih zvezda je dosta brz tako da eksplodiraju kao SNII nakon 106 do 108 godina od svog nastanka. Velika masa zvezda, koja može biti i veća od 8 solarnih masa omogućuje da se, za relativno kratko vreme, odigra kompletan ciklus termonuklearnih reakcija. U njima se fuzionim procesima od vodonika konačno dobija gvožđe.

Series NavigationNestanak masivnih zvezdaKonacna sudbina

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.