DSC_2117

“Otvorena vrata” opservatorije na krovu PMF-a u Nišu (2022/23. godina)

Posle duže pauze AD Alfa i Laboratorija za astrofiziku, astronomiju i astrobiologiju Departmana za fiziku PMF-a u Nišu otvaraju svoja vrata za sve zainteresovane ljubitelje astronomije I organizuju teleskopska posmatranja.Tokom narednih nedelja, dok vremenski i ...
bpu11-v01

U Beogradu počinje 11. Međunarodna konferencija BPU

Pod pokroviteljstvom Balkanske unije fizičara (Balkan Physical Union - BPU), u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (PMF Niš), Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz ...
Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...

Fukoovo klatno [18.09.2013]

Slika dana: Fukoovo klatno [18.09.2013]

Fukoovo klatno u Panteonu u Parizu

Copyright: Wikipedia / Arnaud25

Današnja “Slika dana” izabrana je u čast 194. godišnjice od rođenja Leona Fukoa, francuskog fizičara po kome je najpoznatije klatno na svetu dobilo ime. Osim eksperimenta sa klatnom, Leon Fuko poznat je i po tome što je sa Armanom Fizom izmerio brzinu svetlosti, konstruisao žiroskop i usavršio teleskop.

Verovatno najpoznatiji eksperiment Leona Fukooa je onaj sa klatnom kojim je dokazao rotaciju Zemlje. Iako je i i mnogo ranije bilo poznato da Zemlja rotira oko svoje ose tek je Fuko uspeo da izvede jednostavan eksperiment u kome bi ova rotacija postala jasno vidljiva.

Fukoovo klatno prvi put je javno predstavljeno februara 1851. godine u opservatoriji u Parizu. Nekoliko nedelja kasnije Leon Fuko je konstruisao najpoznatije Fukoovo klatno koje je postavljeno u Panteonu u Parizu. Ovo klatno sastojalo se od olovne 28 kilograma masivne kugle koja je visila na 67 metara dugačkom užetu, okačenom na krov Panteona. Originalno Fukoovo klatno bilo je izloženo u Panteonu do 1855. godine, kada je preseljeno u Nacionalni konzervatorijum umetnosti i nauke, takođe u Parizu. Kasnije je nekoliko puta replika klatna privremeno izlagana u Panteonu a početkom devedesetih godina prošlog veka i originalno klatno je privremeno vraćeno u Panteon, tokom rekonstrukcije konzervatorijuma.

Aprila 2010. godine kabl o koji je visilo originalno klatno je pukao a klatno i mermerni pod muzeja su trajno oštećeni. Verna kopija originalnog Fukoovog klatna od 1995. godine nalazi se izložena u Panteonu kao stalna postavka.

Kao i svako drugo klatno tako se i Fukoovo klatno sastoji od teškog tela (kugle) koja je dugačkim užetom vezana za oslonac. Najprepoznatljivija karakteristika Fukoovog klatna je pomeranje vertikalne ravni u kojoj klatno rotira u odnosu na Zemlju. Ako bi se Fukoovo klatno nalazilo na Severnom ili Južnom polu ravan u kojoj klatno osciluje ostala bi fiksirana, u odnosu na udaljene objekte u svemiru, dok bi u odnosu na površinu Zemlje opisala jedan pun krug za jedan dan (smer rotacije ravni oscilovanja je suprotan na Severnom i Južnom polu). Suprotno polovima, na ekvatoru ravan u kojoj Fukoovo klatno osciluje je fiksirana u odnosu na Zemlju. Na svim drugim geografskim širinama između ovih “graničnih” vrednosti potrebno je više od jednog dana da ravan u kojoj klatno osciluje napravi pun krug. Tako je na primer na geografskoj pirini od 30 stepeni potrebno dva dana da klatno napravi pun krug, dok je u Parizu potrebno 32 sata.

Razlog za ovakvo kretanje klatna je Koriolisova sila, tj. inerciajlna sila koja nastaje usled rotacionog kretanja Zemlje. Inercijalne sile su posebna “vrsta” sila koje ne nastaju usled neke interakcije već kao “reakcija” na kretanje sistema (neinercijalno, tj. ubrzano). U ovu grupu sila, osim Koriolisove, spada i centrifugalna sila. Iako nam deluje da je kretanje Zemlje ravnomerno u ovom kretanju, kao i kod svakog drugog kružnog kretanja, postoji ubrzanje zbog čega je ceo sistem neinercialan. Ovaka neinercijalnost sistema dovodi do pojave Koriolisove sile koja deluje normalno na ravan u kojoj klatno osciluje i menja njen položaj u odnosu na Zemlju.

Ista ova, Koriolisova, sila koja “pokreće” klatno odgovorna je i za kretanja u Zemljinoj atmosferi i strujanje vode u okeanima.

2 Comments
  1. avatar 03.03.2017.
  2. avatar 20.08.2017.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: