mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...
Unearthed-NextYear-1512-1-web

Svet nauke u 2018. godini

Kraj godine je vreme kad svi razmišljaju o tome šta su uradili i postigli u prethodnoj godini i kad se prave planovi za narednu godinu. Pre čestitki i želja za ...
Earthrise

Rađanje Zemlje

Tokom istorije Zemlje, rađale su se i nestajale različite zemlje, ali samo mali broj ljudi imao je priliku da posmatra rađanje Zemlje. Prva takva fotografija snimljena je na današnji dan ...
12968132_472972296228391_4467902501379077498_o-1024x643

Mini hidroelektrane: tihi ekocid Srbije

Piše: Nevena Grubačpreuzeto sa sajta KosmodromU Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...

Ruđer Bošković, njegova teorija i uticaj na modernu nauku

Često se, uglavnom iz pogrešnih razloga, spekulisalo o nacionalnoj pripadnosti Ruđera Boškovića. Mi se u ovom radu nećemo time baviti, poštujući Boškovićevo lično osećanje da je on pre svega Dubrovčanin, Dalmatinac, i šire gledano sloven.

Ono čime ćemo se baviti jesu njegov život i njegova dela kao i veze Boškovićeve teorije sa modernom naukom. Boškovićevih dela ima zaista mnogo, a sama činjenica da se ona tiču matematike, fizike, astronomije, inženjerstva, geodezije ali i književnosti i diplomatije govori u prilog tome da se radi o renesansnoj ličnosti i jednom od najznačajnijih filozofa prirode 18. stoleća.

Navešćemo šta o obe ove teme, o jednoj kojom se nećemo baviti i drugoj o kojoj ćemo ovde govoriti, ima da kaže Fridrih Niče [1]:

Što se tiče materijalističkog atomizma, to je teorija koja spada u najpotpunije opovrgnute teorije koje postoje; možda danas u Evropi niko od učenog sveta nije više tako neuk da toj teoriji – sem možda za domaću upotrebu (naime, za sažimanje sredstava izražavanja) – pridoda još koje ozbiljno značenje, zahvaljujući prvenstveno Poljaku Boškoviću koji je skupa s Poljakom Kopernikom bio dosad najveći i najuspešniji protivnik očiglednosti. Naime, dok nas je Kopernik nagovorio da – uprkos svim čulima – verujemo kako zemlja ne stoji čvrsto, Bošković nas je učio da se pod zakletvom odreknemo verovanja u poslednji deo zemlje, koji “čvrsto stajaše”, verovanja u “tvar”, u “materiju”, u zemaljski ostatak, u partikulu-atom: to je najveća pobeda nad čulima, što je do sada postignuta na zemlji.

Ako zanemarimo to što ga pogrešno naziva Poljakom, možemo videti u kojoj meri se Niče divi Boškoviću. Nada je pisca ovih redova da će takva preporuka zacementirati volju čitaoca da se kroz ovaj rad upozna sa likom i delom Ruđera Boškovića.

Rudjer_BoskovicRuđer Bošković

Rođen je 18. maja 1711. godine u Dubrovniku, kao sedmo od osmoro dece oca Nikole, koji vodi poreklo iz Orahova na Popovom polju u Hercegovini, i majke Pavice, ćerke dubrovačkog trgovca Bara Betere.

Pošto je završio dubrovačku jezuitsku gimnaziju, sa četrnaest godina odlazi u Rim1. Tamo završava naučne i humanističke studije u Rimskom Kolegijumu, posle čega preuzima katedru za matematiku u toj istoj školi 1740. godine [2]. Već tada, kao mlađi nastavnik, objavljuje svoje prve rasprave iz oblasti matematike, geometrije, fizike, astronomije i meteorologije u kojima pokazuje veliki matematički talenat i pronicljivost.

Godine 1742. dobija poziv od pape Benedikta XIV da zajedno sa još dvojicom matematičara ispita uzroke pukotina koje su se pojavile na kupoli crkve svetog Petra u Rimu i da predloži način da se taj problem reši. Posle oko tri meseca rada oni pišu izveštaj koji se može smatrati prvim inspekcionim izveštajem i prvim modernim projektom sanacije u istoriji građevinarstva [3]. Ono što je revolucionarno u ovom radu je korišćenje mehanike pri objašnjenju uzroka oštećenja i pri predlogu sanacije. Iako to nije glavna oblast njegovog interesovanja, Bošković se još nekoliko puta u životu bavio pitanjima građevinske tehnike: prilikom istraživanja uzroka oštećenja na katedrali Duomo u Milanu i na carskoj biblioteci u Beču, kao i prilikom davanja predloga za popravku luke u Riminiju.

U svojoj tridesettrećoj godini, 1744. godine, rukopoložen je za sveštenika nakon završenih teoloških studija.

U periodu 1750.-1753. godine bavi se premeravanjem meridijanovog luka između Rima i Riminija. Naime, na osnovu svojih teorijskih razmatranja Njutn je došao do zaključka da Zemlja nije savršena lopta kako se do tada mislilo, već da je malo spljoštena na polovima, zbog obrtanja oko svoje ose. Takva hipoteza dovodi do zaključka da dužina jednog stepena meridijana nije ista u blizini polova i na ekvatoru. Da bi se to utvrdilo opremljene su dve ekspedicije. Prva je otišla na sever Evrope da tamo izvrši merenja a druga na jug, u Južnu Ameriku, na teritoriju današnje države Peru. Merenja koja su izvršena prilikom tih ekspedicija pokazala su ispravnost Njutnove teorije. Južnoj ekspediciji je trebalo da se pridruži Ruđer Bošković, međutim papa nije to dozvolio pošto je želeo da se isto takvo premeravanje izvrši i u papskoj državi 2. Taj zadatak je poveren Isusovcima Boškoviću i Lameru. Oni su za dve i po godine izvršili svoj zadatak i izmerili dužinu meridijanovog luka između Rima i Riminija, napravivši tom prilikom i detaljnu kartu cele papske države.

Kada je između Republike Luke i Velikog Vojvodstva Toskane nastao međudržavni spor zbog granice na jezeru Bientina, a car Franja I (suprug austrijske carice Marije Terezije) pozvan da bude arbitar, on poziva Boškovića u Beč da kao stručnjak reši taj spor. Uspeva da osmisli rešenje tako da zadovolji obe strane za šta od Republike Luke biva nagrađen plemićkom titulom.

Tokom boravka u Beču štampa svoje najvažnije delo Philosophiae naturalis theoria 1758. godine.

Odmah po povratku u Rim 1758. godine dobio je zadatak da krene u dužu diplomatsku misiju tokom koje će boraviti u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji. Osećajući narastajuće nezadovoljstvo njegovom naučnom delatnošću od strane crkvenih krugova kojima je i sam pripadao, on sa olakšanjem prihvata takav zadatak i mogućnost da neko vreme provede u državama u kojima je uticaj rimokatoličke crkva znatno slabiji. Do današnjih dana ostaje nepoznato šta je bila konkretna svrha ovog putovanja.

Krajem 1760. godine odlazi u London, a 15. januara 1761. postaje član Kraljevskog društva. Pošto se 5. juna 1761. godine očekivao prolaz Venere ispred Sunca, a Bošković se već ranije bavio takvim prolazima Merkura i Venere, Kraljevsko društvo iz Londona ga šalje u Carigrad da izvrši posmatranje te nebeske pojave. Zadržavši se u putu on ne stiže na vreme za taj poduhvat, a da stvar bude još gora, tamo se razboleo i tek nakon sedam meseci bolovanja bio je u stanju da krene na put kući. Putovao je pridruživši se sviti engleskog ambasadora na turskom dvoru Džeka Portera. Objavljen je njegov dnevnik sa ovog putovanja od Konstantinopolja, preko Bugarske i Moldavije, do Poljske, u kom je ostavio zanimljive podatke iz pera radoznalog naučnika i posmatrača o načinu putovanja i predelima i mestima kroz koje je prolazio, kao i na momente dirljive opise načina i uslova života lokalnih hrišćana koje naziva svojom braćom slovenima [4].

Ubrzo po povratku sa puta dobija poziv iz Milana3 da preuzme katedru za matematiku na univerzitetu u Paviji. Treba napomenuti da su za vreme Boškovićevog odsustva iz Italije njegovi protivnici iz Rimskog kolegijuma radili na sprečavanju širenja njegovih ideja. Kada se razboleo Boškovićev brat Baro koji ga je zamenjivao na katedri za matematiku oni su njegovu zamenu odmah proizveli u redovnog profesora tako da Bošković po povratku u Rim nije mogao ponovo da dobije tu katedru. Tako on 1764. godine prihvata ponudu iz Milana i vraća se nastavniškom pozivu, koji međutim dosta brzo ponovo napušta.

Tokom priprema za ukidanje Jezuitskog reda, odlučeno je da se u palati Brera u Milanu4 smesti astronomska opservatorija i njeno uređenje je povereno Ruđeru Boškoviću. On je kao iskusan praktičar u astronomskim posmatranjima opremio opservatoriju najboljim instrumentima, a osmislio je i neke nove. Konstruisao je mikrometar, astronomski instrument kojim se mogu tačno meriti mala lučna odstojanja nebeskih tela i precizno pratiti njihovo kretanje. Zbog sukoba sa saradnicima u opservatoriji napušta mesto upravnika 1772. godine.

Kada je 1773. godine red Isusovaca konačno ukinut, i Bošković nije više bio monah, on se seli u Pariz gde je na dvoru kralja Luja XV primljen sa velikim počastima. Za njega je namenski osnovana služba optike za pomorstvo, i on je postavljen za upravnika sa velikom platom. Ovo je izazvalo zavist u krugu francuskih naučnika onog vremena, a bojali su se i da će zahvaljujući novcu i vezama sa dvorom postati član francuske Akademije, i to pre nekih koji su, po njihovom mišljenju, zaslužniji od njega. Čak su mu osporili prioritet pronalaska mikrometra u korist jednog člana Akademije.

800px-Ruđer_Josip_BoškovićKada je engleski astronom Vilijem Heršel 1781. godine otkrio novo nebesko telo, u početku se mislilo da je u pitanju kometa. Pošto je, baveći se i teoretski i praktično astronomijom tokom celog svog života, razvio veoma preciznu metodu za određivanje putanja nebeskih tela, Bošković je bio jedan od prvih koji je preciznije odredio putanju tog novog tela i došao do zaključka da se ne radi o kometi već o novootkrivenoj planeti koja je dobila naziv Uran.

Pošto je bio slabog zdravlja i već u poznim godinama, Bošković je poželeo da završi neke započete rasprave i da objavi svoja sabrana dela. Dobija od francuskog kralja plaćeno odsustvo i odlazi u Italiju. U gradu Basanu izlaze iz štampe 1785. godine njegova dela u 5 tomova pod naslovom Opera pertinentio ad opticam et astronomiam.

Završivši taj posao odlazi u Milano gde umire 13. februara 1787. godine. Sahranjen je u crkvi Santa Marija Padone u Milanu.

Pored svojih raznovrnih poslova i obaveza, Bošković se celog svog života neumorno bavio naukom, tako da je između 1736. i 1785. godine objavio čak 70 naučnih radova [5].

Osim naučne, Bošković je imao veoma veliku i razgranatu diplomatsku delatnost. Pošto je dosta putovao i imao ugled i uticaj u državama u kojima je boravio mogao je da dođe do mnoštva podataka o kojima je obaveštavao svoju otadžbinu – Dubrovačku republiku. Sačuvano je 215 takvih Boškovićevih izveštaja.

Uz naučnu i diplomatsku delatnost, želimo da istaknemo i Boškovićevo književno stvaralaštvo [6]. Odrastao je u porodici snažne književne tradicije. Ruđerov otac je objavio Staroraška sećanja Nikole Boškovića u kojima opisuje srpske srednjovekovne manastire koje je video tokom svojih boravaka u dubrovačkim kolonijama na teritoriji današnje Srbije. S druge strane, Boškovićev deda po majci, Baro Betera bio je čuveni dubrovački pesnik. Poeziju su pisala i dva Ruđerova rođena brata Baro i Pero, kao i mlađa sestra Anica. Stihove na latinskom pisao je već u ranoj mladosti, dok je još živeo u Dubrovniku, a sa još većim uspehom tokom studija u Rimu kao član eruditsko-pesničke akademije Arkadija, na čijim sastancima je čitao svoje stihove. Njegovim najvećim pesničkim delom smatra se De solis ac lunae defectibus odnosno, u prevodu Pomračenja Sunca i Meseca. U poznijem životnom dobu, tokom boravka na raznim dvorovima, bio je poznat po tome što je lako improvizovao stihove, obično posvećene svojim prijateljima.

Biće nastavljeno…

Reference:

  1. Fridrih Niče, S one strane dobra i zla, Dereta, Beograd, 2011.
  2. Elio Antonello, Giovanni Pareschi, Boskovich and Brera – Zbornik radova sa konferencije Trista godina od rođenja Ruđera Boškovića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Astronomska opservatorija, Beograd, 2014.
  3. Rade Hajdin, Ruđer Bošković: začetnik modernog građevinskog inženjerstva – Zbornik radova sa konferencije Trista godina od rođenja Ruđera Boškovića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Astronomska opservatorija, Beograd, 2014.
  4. Ruđer Bošković, Dnevnik sa puta iz Carigrada u Poljsku, Niški kulturni centar, Niš, 2009.
  5. Milutin Milanković, Izabrana dela tom 6. Članci, govori, prepiska, Ruđer Bošković, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
  6. Zlata Bojović, Ruđer Bošković kao pisac – Zbornik radova sa konferencije Trista godina od rođenja Ruđera Boškovića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Astronomska opservatorija, Beograd, 2014.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: