partial-solar-eclipse

Predavanje i posmatranje pomračenja Sunca iz Niša

Povodom predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca, Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje i javno posmatranje pomračenja.U ponedeljak, 24. oktobra biće održano predavanje“Ne paničite – to je samo ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
DSC_2117

“Otvorena vrata” opservatorije na krovu PMF-a u Nišu (2022/23. godina)

Posle duže pauze AD Alfa i Laboratorija za astrofiziku, astronomiju i astrobiologiju Departmana za fiziku PMF-a u Nišu otvaraju svoja vrata za sve zainteresovane ljubitelje astronomije I organizuju teleskopska posmatranja.Tokom narednih nedelja, dok vremenski i ...
bpu11-v01

U Beogradu počinje 11. Međunarodna konferencija BPU

Pod pokroviteljstvom Balkanske unije fizičara (Balkan Physical Union - BPU), u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (PMF Niš), Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz ...
Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...

Slike ranog Univerzuma

Internacionalni tim kosmologa je 27. aprila 2000. god. završio prvu sliku svemira u njegovoj mladosti. Ove slike pokazuju univerzum kad je on bio star samo jedan mali deo sadašnje starosti i 1 000 puta manji i topliji nego što je sad. Detaljne analize ovih slika otkrivaju jednu od kosmoloških misterija – da li je univerzum zakrivljen ili je ravan.

Ovaj projekat nazvan BOOMERANG stvorio je sliku uz pomoć visoko osetljivih teleskopa postavljenih na balonu koji je kružio iznad Antarktika. Balon je nosio teleskop na visini od oko 35 km u trajanju od 10,5 dana.

cmb_sky.jpeg

Na slici prikazana je kosmička mikrotalasna pozadina neba iznad Mt. Erebus na Antarktiku. Na ovoj čudnoj slici kosmička mikrotalasna pozadina neba nazire se iza BOOMERANG-a koji se nalazi u fazi priprema za poletanje. BOOMERANG-ove slike su ovde kompjuterskom montažom postavljene umesto običnog neba da pokažu kako izgledaju nepravilnosti na našem nebu koje mi nismio u mogućnosti da vidimo golim okom zbog toga što ljudsko oko nije osetljivo na mikrotalasno zračenje. Boje neba na ovoj slici nisu u otpunosti realne već su prilagođene celokupnoj “atmosferi” slike.

Danas je svemir ispunjen galaksijama i jatima galaksija. Ali pre 12 do 15 milijardi godina univerzum je bio priličn tečan, neverovatno vreo i gust. Jaka toplota koja je ispunjavala rani svemir može se i danas detektovati kao slabo mikrotalasno pozadinsko zračenje koje dolazi iz svih pravaca. Prvi put ovo zračenje je otkriveno zemaljskim radio teleskopom 1965. god. Od tada naučnici nastoje da dobiju što detaljnije slike ovog zračenja. NASA-in COBE satelit otkrio je prvi dokaz o strukturi mikrotalasnog pozadinskog zračenja. 1991. godine.

Slike sa BOOMERANG-a su prve slike koje prikazuju kosmičko pozadinsko zračenje u krupnom planu. Slike nam otkrivaju stotine kompleksnih regiona vidljivih kao male nepravilnosti u temperaturi kosmičke mikrotalasne pozadine, najčešće samo 0,0001 deo stepena Celzijusa. Komplikovane teksture boja koje se vide na slikama u potpunosti potvrđuju naš model ranog univerzuma. One su skoro identične sa teksturama koje bi trebale da nastanu usled zvučnih talasa koji su putovali kroz rani univerzum, stvarajući nepravilnosti u strukturi koje su kasnijne evoluirale u velika i supervelika jata galaksija.

cmb_map.jpg

Na slici prikazan je jedan mali deo praiskonskog univerzuma snimljen sa BOOMERANG teleskopa u desetodnevnom periodu od decembra 1998. god. do januara 1999. godine. Nepravilne strukture ranom svemiru, koje su nevidljive golim okom, postaju jasne i lako uočljive kad se posmatraju uy pomoć teleskopa osetljivog na male talasne dužine svetlosti. Ovo je deo veće slike koja pokriva 1800 kvadratnih stepeni južnog neba. Radi poređenja veličine dat je prividan prečnik Meseca u donjem desnom uglu.

“Struktura ovih slika nagoveštava prve zvezde i galaksije u univerzumu”, rekao je vođa američkog tima Andrew Lange sa kaliforniskog Instituta za tehnologiju, Pasadena. “Ovo je neverovatan trijumf moderne kosmologije da predvidi početno stanje toliko precizno”.

Vođa italijanskog tima Raolo deBernardis sa rimskog univerziteta La Sapienya dodao je: “Stvarno je usbudljivo što smo u mogućnosti da vidimo neke od temeljnih struktura univerzuma u embrionalnom stanju. Svetlost, koju smo detektovali, putovala je kroz ceo univerzum pre nego što je stigla do nas, a mi smo potpuno u mogućnosti da je razlikujemo od svetlosti emitovane iz naše galaksije.”

Slike sa BOOMERANG-a pokrivaju oko 3% neba. Timska analiza strukture kosmičke mikrotalasne pozadine donela je najpreciznija merenja geometrije prostora i vremena, koja jasno pokazuju d ae geometrija prostora ravna, a ne zakrivljena. Rezultati se u potpunosti slažu sa predviđanjima inflatornog modela. Teorija smatra da je univerzum rastao od malog dela atoma kroz period koji se odigrao u deliću sekunde nakon Velikog Praska. Enormna ekspanzija trebala bi da “razvlači” geometriju prostora dok se ova u potpunosti ne postane ravna.

space_map.jpg

Prouavčajuci karakteristike toplih i hladnih oblasti na slikama sa BOOMERANG-a, može se odrediti geometrijski oblik svemira. Kosmološke simulacije predviđaju da ukoliko je kosmos ravna površina onda bi se mogla primenjivati standardna geometrija i onda bi na slikama sa BOOMERANG-a dominirale hladne i tople tačke velicine 1 lučnog stepena. Ako je s druge strane svemir zakrivljen onda bi skretanje svetlosti “iskrivilo” i same slike. Ako je pak svemir zatvoren tako da paralelne linije teže da se spoje onda bi slike zbog tih prevoja bile uvećane i tačke bi izgledale veće od 1 lučnog stepena. Suprotno tome, ako je svemir otvoren, i paralele se udaljavaju, onda bi pojave na slici izgledale manje. Ako uporedimo ove tri slike sa gornjom mozemo zakljuciti da je svemir skoro ravan.

Naučno udruženje NASA-e za lansiranje balona je eksperimentalno puštala veliki helijumom napunjen balon sa instrumentima iznad zemljine atmosfere. Državna naučna organizacija NSF koja obezbeđuje logističku realizaciju svih americkih naučnih operacija na Antarktiku, je omogućila lansiranje balona pored McMurdo stanice i povratak korisnog tereta posle leta. Sunčano vreme i rasporstranjeni vetrovi na velikim nadmorskim visinama na Antarktiku su bili od ključnog značaja za stabilan dugotrajni let balona BOOMERANG projekta. Balon zapremine od 800.000 m3 kubnih metara je nosio teleskop težak dve tone 8.000 km i sleteo je u krugu od 50 km od mesta lansiranja.

Tim je sačinjavalo 36 članova sa 16 univerziteta iz Kanade, Italije, Velike Britanije i SAD. Glavna podrška BOOMERANG projektu dolazi od NASE i NSF-a u Sjedinjenim Americkim državama; od Italijanske svemirske organizacije, Italijanskog programa za proučavanje Antarktika i Univerziteta La Sapienza u Rimu; od istraživačkog odbora za fiziku i astronomiju Velike Britanije kao i odeljenja za kompjutersko-energetska naučna istraživanja SAD koji su obezbedili instrumente.

Na slici je prikazan BOOMERANG teleskop prilikom spremanja za poletanje. Sa Mt. Erebus-om u pozadini, osoblje NASE i NSF-a naduvava balon zapremine od 1 miliona metara kubnih koji će nositi BOOMERANG teleskop tokom svog desetodnevnog put oko Antarktika. Da bi izvršio svoja izuzetno osetljiva merenja, BOOMERANG je podignut iznad 99% atmosfere na visinu od 25 km. Neprekidno sunčano vreme i stabilan vazdušni pritisak nad južnim polom omogućavaju stratosferske letove balona duge 10 do 20 dana. Lansiranju je prethodilo dvomesečno oraganizovanje u McMurdo istraživačkoj stanici, pola decenije razvitka i izgradnje od strane medjunarodnog istraživačkog tima.

Napomena: juna 2001 godine počela je WMAP misija Cilj ove misije bio je još preciynije mapiranje CMBRa Marta 2006. godine objavljeni su do sada najtačniji rezultati. Više o ovome možete čitati na zvaničnom sajtu misije: http://map.gsfc.nasa.gov/

One Response
  1. avatar 05.02.2009.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: