yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...
12968132_472972296228391_4467902501379077498_o-1024x643

Mini hidroelektrane: tihi ekocid Srbije

Piše: Nevena Grubačpreuzeto sa sajta KosmodromU Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ...

Slike ranog Univerzuma

Internacionalni tim kosmologa je 27. aprila 2000. god. završio prvu sliku svemira u njegovoj mladosti. Ove slike pokazuju univerzum kad je on bio star samo jedan mali deo sadašnje starosti i 1 000 puta manji i topliji nego što je sad. Detaljne analize ovih slika otkrivaju jednu od kosmoloških misterija – da li je univerzum zakrivljen ili je ravan.

Ovaj projekat nazvan BOOMERANG stvorio je sliku uz pomoć visoko osetljivih teleskopa postavljenih na balonu koji je kružio iznad Antarktika. Balon je nosio teleskop na visini od oko 35 km u trajanju od 10,5 dana.

cmb_sky.jpeg

Na slici prikazana je kosmička mikrotalasna pozadina neba iznad Mt. Erebus na Antarktiku. Na ovoj čudnoj slici kosmička mikrotalasna pozadina neba nazire se iza BOOMERANG-a koji se nalazi u fazi priprema za poletanje. BOOMERANG-ove slike su ovde kompjuterskom montažom postavljene umesto običnog neba da pokažu kako izgledaju nepravilnosti na našem nebu koje mi nismio u mogućnosti da vidimo golim okom zbog toga što ljudsko oko nije osetljivo na mikrotalasno zračenje. Boje neba na ovoj slici nisu u otpunosti realne već su prilagođene celokupnoj “atmosferi” slike.

Danas je svemir ispunjen galaksijama i jatima galaksija. Ali pre 12 do 15 milijardi godina univerzum je bio priličn tečan, neverovatno vreo i gust. Jaka toplota koja je ispunjavala rani svemir može se i danas detektovati kao slabo mikrotalasno pozadinsko zračenje koje dolazi iz svih pravaca. Prvi put ovo zračenje je otkriveno zemaljskim radio teleskopom 1965. god. Od tada naučnici nastoje da dobiju što detaljnije slike ovog zračenja. NASA-in COBE satelit otkrio je prvi dokaz o strukturi mikrotalasnog pozadinskog zračenja. 1991. godine.

Slike sa BOOMERANG-a su prve slike koje prikazuju kosmičko pozadinsko zračenje u krupnom planu. Slike nam otkrivaju stotine kompleksnih regiona vidljivih kao male nepravilnosti u temperaturi kosmičke mikrotalasne pozadine, najčešće samo 0,0001 deo stepena Celzijusa. Komplikovane teksture boja koje se vide na slikama u potpunosti potvrđuju naš model ranog univerzuma. One su skoro identične sa teksturama koje bi trebale da nastanu usled zvučnih talasa koji su putovali kroz rani univerzum, stvarajući nepravilnosti u strukturi koje su kasnijne evoluirale u velika i supervelika jata galaksija.

cmb_map.jpg

Na slici prikazan je jedan mali deo praiskonskog univerzuma snimljen sa BOOMERANG teleskopa u desetodnevnom periodu od decembra 1998. god. do januara 1999. godine. Nepravilne strukture ranom svemiru, koje su nevidljive golim okom, postaju jasne i lako uočljive kad se posmatraju uy pomoć teleskopa osetljivog na male talasne dužine svetlosti. Ovo je deo veće slike koja pokriva 1800 kvadratnih stepeni južnog neba. Radi poređenja veličine dat je prividan prečnik Meseca u donjem desnom uglu.

“Struktura ovih slika nagoveštava prve zvezde i galaksije u univerzumu”, rekao je vođa američkog tima Andrew Lange sa kaliforniskog Instituta za tehnologiju, Pasadena. “Ovo je neverovatan trijumf moderne kosmologije da predvidi početno stanje toliko precizno”.

Vođa italijanskog tima Raolo deBernardis sa rimskog univerziteta La Sapienya dodao je: “Stvarno je usbudljivo što smo u mogućnosti da vidimo neke od temeljnih struktura univerzuma u embrionalnom stanju. Svetlost, koju smo detektovali, putovala je kroz ceo univerzum pre nego što je stigla do nas, a mi smo potpuno u mogućnosti da je razlikujemo od svetlosti emitovane iz naše galaksije.”

Slike sa BOOMERANG-a pokrivaju oko 3% neba. Timska analiza strukture kosmičke mikrotalasne pozadine donela je najpreciznija merenja geometrije prostora i vremena, koja jasno pokazuju d ae geometrija prostora ravna, a ne zakrivljena. Rezultati se u potpunosti slažu sa predviđanjima inflatornog modela. Teorija smatra da je univerzum rastao od malog dela atoma kroz period koji se odigrao u deliću sekunde nakon Velikog Praska. Enormna ekspanzija trebala bi da “razvlači” geometriju prostora dok se ova u potpunosti ne postane ravna.

space_map.jpg

Prouavčajuci karakteristike toplih i hladnih oblasti na slikama sa BOOMERANG-a, može se odrediti geometrijski oblik svemira. Kosmološke simulacije predviđaju da ukoliko je kosmos ravna površina onda bi se mogla primenjivati standardna geometrija i onda bi na slikama sa BOOMERANG-a dominirale hladne i tople tačke velicine 1 lučnog stepena. Ako je s druge strane svemir zakrivljen onda bi skretanje svetlosti “iskrivilo” i same slike. Ako je pak svemir zatvoren tako da paralelne linije teže da se spoje onda bi slike zbog tih prevoja bile uvećane i tačke bi izgledale veće od 1 lučnog stepena. Suprotno tome, ako je svemir otvoren, i paralele se udaljavaju, onda bi pojave na slici izgledale manje. Ako uporedimo ove tri slike sa gornjom mozemo zakljuciti da je svemir skoro ravan.

Naučno udruženje NASA-e za lansiranje balona je eksperimentalno puštala veliki helijumom napunjen balon sa instrumentima iznad zemljine atmosfere. Državna naučna organizacija NSF koja obezbeđuje logističku realizaciju svih americkih naučnih operacija na Antarktiku, je omogućila lansiranje balona pored McMurdo stanice i povratak korisnog tereta posle leta. Sunčano vreme i rasporstranjeni vetrovi na velikim nadmorskim visinama na Antarktiku su bili od ključnog značaja za stabilan dugotrajni let balona BOOMERANG projekta. Balon zapremine od 800.000 m3 kubnih metara je nosio teleskop težak dve tone 8.000 km i sleteo je u krugu od 50 km od mesta lansiranja.

Tim je sačinjavalo 36 članova sa 16 univerziteta iz Kanade, Italije, Velike Britanije i SAD. Glavna podrška BOOMERANG projektu dolazi od NASE i NSF-a u Sjedinjenim Americkim državama; od Italijanske svemirske organizacije, Italijanskog programa za proučavanje Antarktika i Univerziteta La Sapienza u Rimu; od istraživačkog odbora za fiziku i astronomiju Velike Britanije kao i odeljenja za kompjutersko-energetska naučna istraživanja SAD koji su obezbedili instrumente.

Na slici je prikazan BOOMERANG teleskop prilikom spremanja za poletanje. Sa Mt. Erebus-om u pozadini, osoblje NASE i NSF-a naduvava balon zapremine od 1 miliona metara kubnih koji će nositi BOOMERANG teleskop tokom svog desetodnevnog put oko Antarktika. Da bi izvršio svoja izuzetno osetljiva merenja, BOOMERANG je podignut iznad 99% atmosfere na visinu od 25 km. Neprekidno sunčano vreme i stabilan vazdušni pritisak nad južnim polom omogućavaju stratosferske letove balona duge 10 do 20 dana. Lansiranju je prethodilo dvomesečno oraganizovanje u McMurdo istraživačkoj stanici, pola decenije razvitka i izgradnje od strane medjunarodnog istraživačkog tima.

Napomena: juna 2001 godine počela je WMAP misija Cilj ove misije bio je još preciynije mapiranje CMBRa Marta 2006. godine objavljeni su do sada najtačniji rezultati. Više o ovome možete čitati na zvaničnom sajtu misije: http://map.gsfc.nasa.gov/

One Response
  1. avatar 05.02.2009.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: