Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Slike ranog Univerzuma

Internacionalni tim kosmologa je 27. aprila 2000. god. završio prvu sliku svemira u njegovoj mladosti. Ove slike pokazuju univerzum kad je on bio star samo jedan mali deo sadašnje starosti i 1 000 puta manji i topliji nego što je sad. Detaljne analize ovih slika otkrivaju jednu od kosmoloških misterija – da li je univerzum zakrivljen ili je ravan.

Ovaj projekat nazvan BOOMERANG stvorio je sliku uz pomoć visoko osetljivih teleskopa postavljenih na balonu koji je kružio iznad Antarktika. Balon je nosio teleskop na visini od oko 35 km u trajanju od 10,5 dana.

cmb_sky.jpeg

Na slici prikazana je kosmička mikrotalasna pozadina neba iznad Mt. Erebus na Antarktiku. Na ovoj čudnoj slici kosmička mikrotalasna pozadina neba nazire se iza BOOMERANG-a koji se nalazi u fazi priprema za poletanje. BOOMERANG-ove slike su ovde kompjuterskom montažom postavljene umesto običnog neba da pokažu kako izgledaju nepravilnosti na našem nebu koje mi nismio u mogućnosti da vidimo golim okom zbog toga što ljudsko oko nije osetljivo na mikrotalasno zračenje. Boje neba na ovoj slici nisu u otpunosti realne već su prilagođene celokupnoj “atmosferi” slike.

Danas je svemir ispunjen galaksijama i jatima galaksija. Ali pre 12 do 15 milijardi godina univerzum je bio priličn tečan, neverovatno vreo i gust. Jaka toplota koja je ispunjavala rani svemir može se i danas detektovati kao slabo mikrotalasno pozadinsko zračenje koje dolazi iz svih pravaca. Prvi put ovo zračenje je otkriveno zemaljskim radio teleskopom 1965. god. Od tada naučnici nastoje da dobiju što detaljnije slike ovog zračenja. NASA-in COBE satelit otkrio je prvi dokaz o strukturi mikrotalasnog pozadinskog zračenja. 1991. godine.

Slike sa BOOMERANG-a su prve slike koje prikazuju kosmičko pozadinsko zračenje u krupnom planu. Slike nam otkrivaju stotine kompleksnih regiona vidljivih kao male nepravilnosti u temperaturi kosmičke mikrotalasne pozadine, najčešće samo 0,0001 deo stepena Celzijusa. Komplikovane teksture boja koje se vide na slikama u potpunosti potvrđuju naš model ranog univerzuma. One su skoro identične sa teksturama koje bi trebale da nastanu usled zvučnih talasa koji su putovali kroz rani univerzum, stvarajući nepravilnosti u strukturi koje su kasnijne evoluirale u velika i supervelika jata galaksija.

cmb_map.jpg

Na slici prikazan je jedan mali deo praiskonskog univerzuma snimljen sa BOOMERANG teleskopa u desetodnevnom periodu od decembra 1998. god. do januara 1999. godine. Nepravilne strukture ranom svemiru, koje su nevidljive golim okom, postaju jasne i lako uočljive kad se posmatraju uy pomoć teleskopa osetljivog na male talasne dužine svetlosti. Ovo je deo veće slike koja pokriva 1800 kvadratnih stepeni južnog neba. Radi poređenja veličine dat je prividan prečnik Meseca u donjem desnom uglu.

“Struktura ovih slika nagoveštava prve zvezde i galaksije u univerzumu”, rekao je vođa američkog tima Andrew Lange sa kaliforniskog Instituta za tehnologiju, Pasadena. “Ovo je neverovatan trijumf moderne kosmologije da predvidi početno stanje toliko precizno”.

Vođa italijanskog tima Raolo deBernardis sa rimskog univerziteta La Sapienya dodao je: “Stvarno je usbudljivo što smo u mogućnosti da vidimo neke od temeljnih struktura univerzuma u embrionalnom stanju. Svetlost, koju smo detektovali, putovala je kroz ceo univerzum pre nego što je stigla do nas, a mi smo potpuno u mogućnosti da je razlikujemo od svetlosti emitovane iz naše galaksije.”

Slike sa BOOMERANG-a pokrivaju oko 3% neba. Timska analiza strukture kosmičke mikrotalasne pozadine donela je najpreciznija merenja geometrije prostora i vremena, koja jasno pokazuju d ae geometrija prostora ravna, a ne zakrivljena. Rezultati se u potpunosti slažu sa predviđanjima inflatornog modela. Teorija smatra da je univerzum rastao od malog dela atoma kroz period koji se odigrao u deliću sekunde nakon Velikog Praska. Enormna ekspanzija trebala bi da “razvlači” geometriju prostora dok se ova u potpunosti ne postane ravna.

space_map.jpg

Prouavčajuci karakteristike toplih i hladnih oblasti na slikama sa BOOMERANG-a, može se odrediti geometrijski oblik svemira. Kosmološke simulacije predviđaju da ukoliko je kosmos ravna površina onda bi se mogla primenjivati standardna geometrija i onda bi na slikama sa BOOMERANG-a dominirale hladne i tople tačke velicine 1 lučnog stepena. Ako je s druge strane svemir zakrivljen onda bi skretanje svetlosti “iskrivilo” i same slike. Ako je pak svemir zatvoren tako da paralelne linije teže da se spoje onda bi slike zbog tih prevoja bile uvećane i tačke bi izgledale veće od 1 lučnog stepena. Suprotno tome, ako je svemir otvoren, i paralele se udaljavaju, onda bi pojave na slici izgledale manje. Ako uporedimo ove tri slike sa gornjom mozemo zakljuciti da je svemir skoro ravan.

Naučno udruženje NASA-e za lansiranje balona je eksperimentalno puštala veliki helijumom napunjen balon sa instrumentima iznad zemljine atmosfere. Državna naučna organizacija NSF koja obezbeđuje logističku realizaciju svih americkih naučnih operacija na Antarktiku, je omogućila lansiranje balona pored McMurdo stanice i povratak korisnog tereta posle leta. Sunčano vreme i rasporstranjeni vetrovi na velikim nadmorskim visinama na Antarktiku su bili od ključnog značaja za stabilan dugotrajni let balona BOOMERANG projekta. Balon zapremine od 800.000 m3 kubnih metara je nosio teleskop težak dve tone 8.000 km i sleteo je u krugu od 50 km od mesta lansiranja.

Tim je sačinjavalo 36 članova sa 16 univerziteta iz Kanade, Italije, Velike Britanije i SAD. Glavna podrška BOOMERANG projektu dolazi od NASE i NSF-a u Sjedinjenim Americkim državama; od Italijanske svemirske organizacije, Italijanskog programa za proučavanje Antarktika i Univerziteta La Sapienza u Rimu; od istraživačkog odbora za fiziku i astronomiju Velike Britanije kao i odeljenja za kompjutersko-energetska naučna istraživanja SAD koji su obezbedili instrumente.

Na slici je prikazan BOOMERANG teleskop prilikom spremanja za poletanje. Sa Mt. Erebus-om u pozadini, osoblje NASE i NSF-a naduvava balon zapremine od 1 miliona metara kubnih koji će nositi BOOMERANG teleskop tokom svog desetodnevnog put oko Antarktika. Da bi izvršio svoja izuzetno osetljiva merenja, BOOMERANG je podignut iznad 99% atmosfere na visinu od 25 km. Neprekidno sunčano vreme i stabilan vazdušni pritisak nad južnim polom omogućavaju stratosferske letove balona duge 10 do 20 dana. Lansiranju je prethodilo dvomesečno oraganizovanje u McMurdo istraživačkoj stanici, pola decenije razvitka i izgradnje od strane medjunarodnog istraživačkog tima.

Napomena: juna 2001 godine počela je WMAP misija Cilj ove misije bio je još preciynije mapiranje CMBRa Marta 2006. godine objavljeni su do sada najtačniji rezultati. Više o ovome možete čitati na zvaničnom sajtu misije: http://map.gsfc.nasa.gov/

One Response
  1. 05.02.2009.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.