Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...

Starost univerzuma

Da li ste se ikada zapitali koliko je stara Zemlja, Sunce ili citav univerzum. Verovatno jeste, sigurno ste pronasli i neki odgovor, bile su to verovatno neke milijarde godina. Ali, pitanje je koliko vam je taj odgovor pomogao.

U svakodnevnom zivotu brinemo i satima, minutima sekundama. Nasa secanja dopiru do nekoliko desetina godina u proslost, istoricari nam govore o stotinama i hiljadama godina – a ovde je rec o milijardama. Mnogi su se sigurno zapitali koliko je to milijarda? Oni koji su ziveli u Srbiji, 90-tih godina sigurno su imali posla sa novcanicama na kojima su pisale milijarde, i bar malo mogu da pretpostave koliko je milijarda velika.

Da bi lakse razumeli starost svemira mozemo da pretpostavimo da je starost svemira izrazena nekim vremenom koje lako razumemo, na primer jedan dan, nedelja ili godina. Zamislimo sada da nastanak univerzuma, tj. nastanak nase galaksije (zbog jednostavnosti, predstavlja pocetak vremena. Probajmo da smestimo sve dogadjaje, srazmerno, u jedan dan (nedelju ili godinu). Rezultat koji bi dobili igledao bi otprilike ovako:

Starost Dogadjaj 1 dan 7 dana
1 godina
10000000000 Nastao Mlecni put 0h 0m 0s 0d 0h 0m 0s 0d 0h 0m 0s
5000000000 Nastanak Sunca 12h 0m 0s 3d 12h 0m 0s 182d 12h 0m 0s
4600000000 Nastanak Zemlje 12h 57m 36s 3d 18h 43m 12s 197d 2h 24m 0s
3800000000 Povrsina Zemlje se ohladila 14h 52m 48s 4d 8h 9m 36s 226d 7h 12m 0s
3500000000 Prve prokariote 15h 36m 0s 4d 13h 12m 0s 237d 6h 0m 0s
3200000000 Mesec dobija sadasnji oblik 16h 19m 12s 4d 18h 14m 24s 248d 4h 48m 0s
3000000000 Plavo-zelene alge i fotosinteza 16h 48m 0s 4d 21h 36m 0s 255d 12h 0m 0s
2400000000 Povecanje koncentracije kiseonika 18h 14m 24s 5d 7h 40m 48s 277d 9h 36m 0s
1500000000 Nastanak eukariota 20h 24m 0s 5d 22h 48m 0s 310d 6h 0m 0s
375000000 Prve ajkule 23h 6m 0s 6d 17h 42m 0s 351d 7h 30m 0s
340000000 Prvi insekti 23h 11m 2s 6d 18h 17m 16s 352d 14h 9m 36s
300000000 Reptili 23h 16m 48s 6d 18h 57m 36s 354d 1h 12m 0s
280000000 Superkontinent Pangea 23h 19m 40s 6d 19h 17m 45s 354d 18h 43m 12s
225000000 Razdvajanje superkontinenta 23h 27m 36s 6d 20h 13m 12s 356d 18h 54m 0s
200000000 Prvi krokodili 23h 31m 12s 6d 20h 38m 24s 357d 16h 48m 0s
136000000 Prvi kenguri 23h 40m 24s 6d 21h 42m 54s 360d 0h 51m 50s
90000000 Moderne ajkule 23h 47m 2s 6d 22h 29m 16s 361d 17h 9m 36s
65000000 Nestanak dinosaurusa 23h 50m 38s 6d 22h 54m 28s 362d 15h 3m 36s
60000000 Pacovi i misevi 23h 51m 21s 6d 22h 59m 31s 362d 19h 26m 24s
50000000 Prvi majmuni 23h 52m 48s 6d 23h 9m 36s 363d 4h 12m 0s
28000000 Koale 23h 55m 58s 6d 23h 31m 46s 363d 23h 28m 19s
20000000 Simpanze 23h 57m 7s 6d 23h 39m 50s 364d 6h 28m 48s
5000000 Razdvajanje: covek – simpanza 23h 59m 16s 6d 23h 54m 57s 364d 19h 37m 12s
1010000 Prva vatra 23h 59m 51s 6d 23h 58m 58s 364d 23h 6m 54s
160000 Savremen covek (Homo sapiens) 23h 59m 58s 6d 23h 59m 50s 364d 23h 51m 35s
32000 Prvi crtezi u pecinama 23h 59m 59s 6d 23h 59m 58s 364d 23h 58m 19s
10300 Kraj poslednjeg ledenog doba 23h 59m 59s 6d 23h 59m 59s 364d 23h 59m 27s

Prva kolona u ovoj tabeli pokazujepre koliko godina se odredjeni dogadjaj odigrao a poslednje tri kolone pokazuju vreme odigravanja dogadjaja u slucaju da pretpostavimo da je univerzum star jedan dan (nedelju, odnosno godinu).

Ono sto je zanimljivo u svemu ovome je vreme kada je nastao covek – nekoliko sekundi pre isteka poslednjeg dana izabranog perioda. Cela evolucija ljudkse civilizacije samo je jedan treptaj oka u poredjenju sa istorijom celog univerzuma. Ovako predtsvaljenjo vreme pomaze nam da razumemo i mogucnost komunikacije sa drugim, vanzemaljskim civilizacijama – ti posetioci sa dalekih svetova morali bi da dodju kod nas samo nekoliko sekundi pre ponoci jer, ako bi dosli ranije mi nebi bili kuci. Hm, kolika je verovatnoca da vam gosti stignu bas u par sekundi pre ponoci, i to bas u nedelju… mozda 31 decembra? Ne znam za vas, ali rekao bih da je strahovito mala 🙂

Jos jedna zanimljiva stvar je da se ova “nedelja evolucije” uporedi sa onom nedeljom u kojoj Bog stvara svet, ali to je vec neka druga tema o kojoj ce uskoro biti vise reci…

9 Comments
  1. avatar 11.12.2007.
  2. avatar 11.12.2007.
  3. avatar 18.03.2009.
  4. avatar 01.04.2009.
  5. avatar 14.06.2009.
  6. avatar 11.08.2009.
  7. avatar 15.05.2011.
  8. avatar 11.10.2014.
  9. avatar 11.10.2014.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: