cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
newdecade_hdv

Početak nove decenije - učimo da brojimo & računamo vreme

Prvi put objavljeno januara 2010. godineSvakih deset godina, tj. svaki put kad čekamo godinu koja završava nulom krenu zanimljive priče i rasprave o tome da li je to godina kojom ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
Konkurs-small

Konkurs za radove učenika

Niš Young Minds Section organizuje konkurs za sve zainteresovane učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije u okviru projekta „Izvan redova i van okvira: Seminar za ambiciozne mlade fizičare“ ...

“Šta vas briga šta drugi ljudi misle?” – Ričard Fajnman

Pišu: Jovana Stanimirović i Jovana Savić

“I would rather have questions that can’t be answered than answers that can’t be questioned” Ričard Fajnman

Ričard Fajnman, američki teorijski fizičar, rođen je 11. maja 1918. u Njujorku, na današnji dan.

Pohađao je srednju školu u Kvinsu, koju su pohađali i drugi poznati nobelovci Barton Rihter i Baroh Semjuel Blumberg. Ubrzo nakon što je upisao srednju školu, prebačen u odeljenje za napredne matematičare.

Ričard je matematici pristupao na nekonvencionalan način. Zanimljivo je da je sa samo 15 godina, sam naučio trigonometriju, naprednu algebru, beskonačne redove, analitičku geometriju kao i diferencijalni i integralni račun. Osmislio je sopstvenu notaciju za funkcije kao što su logaritamske, sinusna, kosinusna i druge.

Fajnman na svojim predavanjima

Upisao je Masačusetski tehnološki fakultet, gde je prvobitno diplomirao matematiku. Smatrao je da je kurs matematike u to vreme bio previše apstraktan i nedovoljno primenljiv, pa je svoja interesovanja preusmerio ka elektrotehnici. Ubrzo se zatim prebacio na kurs fizike. Predmet „Uvod u teorijsku fiziku“ koji je bio namenjen apsolventima, slušao je na drugoj godini. Tada nije postojao kurs kvantne mehanike, a s obzirom da je Fajnmana interesovala na tema, počeo je da samostalno čita dostupne tekstove, 1936. godine. Već 1937. godine, čitao je „Principe kvantne mehanike“ Pola Diraka. Uvidevši originalne ideje u Dirakovom pristupu, najviše je cenio njega kao naučnika tokom svog života.

Fajnman je doktorirao 1942. na Prinstonu. Njegov mentor bio je Džon Arčibarld Viler, američki teorijski fizičar i saradnik Alberta Ajnštajna i Nilsa Bora, a doktorska disertacija Princip najmanje akcije u kvantnoj mehanici.

Prvi seminar koji je održao bio je na temu klasične verzije Viler-Fajnmanove teorije apsorbera, a njemu su prisustvovali Albert Ajnštajn, Volfgang Pauli i Džon fon Nojman.

Fajnman na svojim predavanjima

Kroz naučni rad bavio se kvantnom teorijom polja, kvantnom elektrodinamikom, fizikom elementarnih čestica, statističkom fizikom, teorijom gravitacije. Fajnman je istraživao fiziku superfluidnosti superhladnog tečnog helijuma. Dao je kvantno-mehaničko objašnjenje za teoriju superfluidnosti sovjetskog fizičara Lava Landaua. Smatra se jednim od prvih naučnika koji su zamislili mogućnost kvantnih računara.

Spisak nekih od Fajnmanovih radova

Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku, 1965. godine zajedno sa Džulijanom Švingerom i Šinčirom Tomonagom za „fundamentalna istraživanja u kvantnoj elektrodinamici“.

Ričard Fajnman na dodeli Nobelove nagrade, 1965. godina

Poznat je po svojim poluautobiografskim knjigama – „Sigurno se šalite, gospodine Fajnman!“ i „Šta vas briga šta drugi ljudi misle?“.

Kroz svoje udžbenike i predavanja, bavio se popularizacijom fizike i imao je snažan uticaj.

Jedna anegdota o Fajnmanu i njegovoj majci:

„When Richard Feynman’s mother Lucille heard that her son, Richard, had been designated the Smartest Man In The World by a magazine, her response was “Our Richie?   The world’s smartest man?  God help us!“.”

“To every man is given the key to the gates of heaven. The same key opens the gates of hell. And so it is with science.“ Ričard Fejnman

Fotografije: www.richardfeynman.com

One Response
  1. avatar 14.05.2019.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: