apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

“Šta vas briga šta drugi ljudi misle?” – Ričard Fajnman

Pišu: Jovana Stanimirović i Jovana Savić

“I would rather have questions that can’t be answered than answers that can’t be questioned” Ričard Fajnman

Ričard Fajnman, američki teorijski fizičar, rođen je 11. maja 1918. u Njujorku, na današnji dan.

Pohađao je srednju školu u Kvinsu, koju su pohađali i drugi poznati nobelovci Barton Rihter i Baroh Semjuel Blumberg. Ubrzo nakon što je upisao srednju školu, prebačen u odeljenje za napredne matematičare.

Ričard je matematici pristupao na nekonvencionalan način. Zanimljivo je da je sa samo 15 godina, sam naučio trigonometriju, naprednu algebru, beskonačne redove, analitičku geometriju kao i diferencijalni i integralni račun. Osmislio je sopstvenu notaciju za funkcije kao što su logaritamske, sinusna, kosinusna i druge.

Fajnman na svojim predavanjima

Upisao je Masačusetski tehnološki fakultet, gde je prvobitno diplomirao matematiku. Smatrao je da je kurs matematike u to vreme bio previše apstraktan i nedovoljno primenljiv, pa je svoja interesovanja preusmerio ka elektrotehnici. Ubrzo se zatim prebacio na kurs fizike. Predmet „Uvod u teorijsku fiziku“ koji je bio namenjen apsolventima, slušao je na drugoj godini. Tada nije postojao kurs kvantne mehanike, a s obzirom da je Fajnmana interesovala na tema, počeo je da samostalno čita dostupne tekstove, 1936. godine. Već 1937. godine, čitao je „Principe kvantne mehanike“ Pola Diraka. Uvidevši originalne ideje u Dirakovom pristupu, najviše je cenio njega kao naučnika tokom svog života.

Fajnman je doktorirao 1942. na Prinstonu. Njegov mentor bio je Džon Arčibarld Viler, američki teorijski fizičar i saradnik Alberta Ajnštajna i Nilsa Bora, a doktorska disertacija Princip najmanje akcije u kvantnoj mehanici.

Prvi seminar koji je održao bio je na temu klasične verzije Viler-Fajnmanove teorije apsorbera, a njemu su prisustvovali Albert Ajnštajn, Volfgang Pauli i Džon fon Nojman.

Fajnman na svojim predavanjima

Kroz naučni rad bavio se kvantnom teorijom polja, kvantnom elektrodinamikom, fizikom elementarnih čestica, statističkom fizikom, teorijom gravitacije. Fajnman je istraživao fiziku superfluidnosti superhladnog tečnog helijuma. Dao je kvantno-mehaničko objašnjenje za teoriju superfluidnosti sovjetskog fizičara Lava Landaua. Smatra se jednim od prvih naučnika koji su zamislili mogućnost kvantnih računara.

Spisak nekih od Fajnmanovih radova

Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku, 1965. godine zajedno sa Džulijanom Švingerom i Šinčirom Tomonagom za „fundamentalna istraživanja u kvantnoj elektrodinamici“.

Ričard Fajnman na dodeli Nobelove nagrade, 1965. godina

Poznat je po svojim poluautobiografskim knjigama – „Sigurno se šalite, gospodine Fajnman!“ i „Šta vas briga šta drugi ljudi misle?“.

Kroz svoje udžbenike i predavanja, bavio se popularizacijom fizike i imao je snažan uticaj.

Jedna anegdota o Fajnmanu i njegovoj majci:

„When Richard Feynman’s mother Lucille heard that her son, Richard, had been designated the Smartest Man In The World by a magazine, her response was “Our Richie?   The world’s smartest man?  God help us!“.”

“To every man is given the key to the gates of heaven. The same key opens the gates of hell. And so it is with science.“ Ričard Fejnman

Fotografije: www.richardfeynman.com

One Response
  1. avatar 14. 05. 2019.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: