nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Nobelova nagrada za hemiju (2019)

Danas je Kraljevska akademija nauke objavila imena ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za hemiju. Po trećinu ovogodišnje Nagrade dobili su Džon B. Gudinaf (John B. Goodenough), M. Stenli Vitingam (M. Stanley Whittingham) i Akira Jošino (Akira Yoshino) za razvoj litijum-jonskih baterija.

Razvojojem litijum-jonskih baterija dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za hemiju dali su izuzetno značajan doprinos napretku uređaja na koje smo svi navikli i bez kojih ne možemo da zamislimo dan. Ova lagana, punjiva i moćna baterija sada se koristi u svemu, od mobilnih telefona do laptopa i električnih automobila.

Nobelova nagrada za hemiju (2019) 1

Kako je navedeno u obrazloženju ovogodišnje Nobelove nagrade za hemiju litijum-jonske baterije se globalno koriste za napajanje prenosne elektronike koju koristimo za komunikaciju, rad, učenje, slušanje muzike i istraživanje. Ove baterije takođe su omogućile razvoj električnih automobila sa velikom autonomijom kretanja i skladištenje energije iz obnovljivih izvora, poput solarne energije i vetra.

Osnove litijum-jonske baterije postavljene su tokom naftne krize 70-ih hodina XX veka. Stenli Vitingam radio je na razvoju metoda koje bi mogle voditi ka energetskim tehnologijama bez upotrebe fosilnih goriva. Krenuo je sa istraživanjem superprovodnika i otkrio je izuzetno energetski bogat materijal koji je koristio za pravljenje inovativnih katoda u litijumskim baterijama. Ove katode napravljene od titanijum-disulfida koji, na molekularnom nivou, ima prostor u koji mogu da se “smeste” – interkaliraju – litijumski joni.

Nobelova nagrada za hemiju (2019) 2
Baterija koju je konstruisao Stenli Vitingam

Anoda baterije je delimično napravljena od metalnog litijuma, koji ima veliku “težnju” za oslobađanje elektrona. To je rezultiralo baterijom koja je bukvalno imala veliki potencijal, nešto veći od 2 V. Međutim, metalni litijum je reaktivan i baterija je bila previše eksplozivna da bi bila primenljiva.

Džon Gudinaf je predvidio da će katoda imati još veći potencijal ako se napravi korišćenjem metalnog oksida umesto metalnog sulfida. Posle sistematske pretrage, 1980. godine pokazao je da kobaltov oksid sa interkaliranim jonama litijuma može da proizvede napon od čak 4 V. Ovo je bio važan proboj i dovelo je do baterija veće snage.

Nobelova nagrada za hemiju (2019) 3
Baterija koju je konstruisao Džon Gudinaf

Na osnovu Goodenough-ove katode, Akira Jošino je 1985. godine stvorio prvu komercijalno održivu litijum-jonsku bateriju. Umesto da koristi reaktivni litijum u anodi, koristio je naftni koks, karbonski materijal koji, poput katodnog oksida kobalta, može interkalirati litijum jone .

Rezultat je bila lagana, čvrsta baterija koja se mogla napuniti bekoliko stotina puta pre nego što se performanse pogoršaju. Prednost litijum-jonskih baterija je ta što se ne zasnivaju na hemijskim reakcijama koje razgrađuju elektrode, već na jonima litijuma koji teku između anode i katode.

Od kad su se prvi put pojavile na tržištu 1991. godine litijum-jonske baterije su transformisale naš život. One su postavile temelje bežičnog društva, bez fosilnih goriva, i od ogromne su koristi za čovečanstvo.

Nobelova nagrada za hemiju do sada je dodeljena 111 puta. Ovu nagradu dobilo je 184 naučnika, od kojih su samo 5 bile žene. Najmlađi dobitnih Nobelove nagrade za hemiju imao je 35, a najstariji 97 godina.

Objavljivanje imena dobitnika Nobelove nagrade za ovu godinu nastavlja se i narednih dana. Sutra, u četvrtak, tradiconalno biće objavljena imena dobitnika Nagrade za književnost, u petak za mir i u ponedeljak za ekonomiju.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: