apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Ima li nečeg bržeg od svetlosti?

Pre nekoliko dana iz Najdrvenije advokatske kancelarije stigao je e-mail sa zanimljivim i, na prvi pogled, jedostvanim pitanjem – možemo li brže od svetlosti. Tako jedostavno pitanje a decenijama, vekovima pravi tolike probleme:

Pitanje uopšte nije smešno, do 1905 godine monogo je mučilo sve fizičare širom sveta. Imali su različite „luckaste“ teorije, ali objašnjenjenja im baš nisu polazila za rukom.

Tek te godine jedan pametni mladić pokrenuo je revoluciju u razmišljanju fizičara, i uopšte pogledu na svet. Taj mladić bio je samo službenik u Švajcarskoj, radio je u patentnom zavodu. Nije bio naročito poznat, ne baš sjajajn student, dobar violinista, pokušao je da nađe posao na mnogim univerzitetima ali nije ima uspeha. U pauzi posla analizirao je radove savremenika i prethodnika i uvideo je gde su oni grešili. Objavio je jedan rad pod naslovom „O elektrodinamici tela u kretanju“, bez jedne jedine reference. Reakcija u prvom trenutku bila je katastrofalna, mnogo kritika, ali… ubrzo se situacija promenila.

Nastavak priče pročitajte kod Drvenog advokata.

5 Comments
  1. avatar 05. 08. 2009.
  2. avatar 11. 08. 2009.
  3. avatar 14. 08. 2009.
  4. avatar 13. 09. 2009.
  5. avatar 13. 09. 2009.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: