skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Гама-зраци

Гама честице је открио 1900. године француски физичар Пол Урлих Вилар приликом посматрања уранијума.

Гама-зраци су електромагнетна зрачења веома кратких таласних дужина (0,005-0,4 А), која бивају изражена у моменту прелаза језгра са енергетски вишег нивоа на енергетски нижи ниво. Из тога разлога гама-зрачење пружа податке о енергетским нивоима у језгру, као што су оптички спектри Х-зрачења говоре о електронским нивоима у томском омотачу.

Брзина кретања ових зрака је равна брзини свјетлости. Гaма-зраци на свом путу кроз ваздух производе релативно слабу јонизацију, али су најпродорнији и пролазе мање-више кроз све материјале. Њихов домет зависи од енергије.

Гама-распад је за разлику од алфа, бета-распада мало специфичнији. Овдје не долази до правог распада језгра на друго језгро, већ је гама распад неке врсте емисија гама зрака. При томе језгро прелази из побуђеног стања у коначно стање са емисијом гама-честица, које зовемо фотони.

Језгро потомак ( настало распадом језгра родитеља) не налази се у основном стању, него у побуђеном. Приликом преласка језгра из побуђеног у основно стање емитује се гама-фотон, слично као код атома приликом његовог преласка из побуђеног у основно стање,када се емитује фотон рендгенског зрачења.

При пролазу кроз материју гама-зраци губе енергију-апсорбују се на више начина, од којих су најважнији: Фотоелектрични и Комптов ефекат и стварање парова позитрон-електрон.

Фотоелектрични ефекат долази до изражаја у случају дејства гама-зрака ниских енергија на атоме са већом атомском тежином,при чему долази до избијања електрона из погођених атома. Кинетичка енергија ослобођених електрона (А=Е-Р)једнака је разлици енергија упадног гама зрака (Е) и енергије везивања електрона у атом (Р). Комптов ефекат игра виднију улогу у случају дејства гама-зрака виших енергија на апсорбере са мањом атомском тежином. При судару са слободним или лабилно везаним електронима гама-зраци предају дио своје енергије,а сами продужавају да се крећу са промјењеним правцем и брзином. Гама зраци високих енергија (преко 1,02 МеV) при судару са материјалима велике атомске тежине губе цјелокупну енергију и стварањем парова позитрон-електрон престају да постоје.

Изложени јаком магнетном пољу гама-зраци не скрећу, пошто нису наелектрисани. Они најчешће прате алфа и бета емисију.

Могу проћи и оловну плочу дебљине 20см. Њихова путања у ваздуху може да изнеси и по неколико метара и они су знатно продорнији и опаснији него алфа и бета честице.

Гама зраци су продорна зрачења која су по својим особинама веома слична рендгенским зрацима, само што су често још продорнија од ових. Као и рендгенске зраке ове јонизују ваздух, дјелују на фотографску плочу, при пролазу кроз кристале настаје дифракција итд. Апсорпција расте са порастом атомског броја елемената. Међутим,продорна моћ рендгенског зрачења расте с повећањем напона на рендгенској цијеви. При кочењу електрона убрзаних напоном од неколико милиона волти добија се закочно рендгенско зрачење,које се ни по чему не разликује од гама-зрачења. Дакле,поређење својстава рендгенског и гама-зрачења показује да су ове двије врсте зрачења потпуно исте природе. Према томе,гама зрачења представљају електромагнетне таласе. Таласна дужина гама зрачења веома је мала,па је,према томе,енергија гама-фотона врло велика. Док енергија ренгенског зрачења за техничку употребу иде и до неколико keV,енергија гама-зрачења иде и до неколико MeV.

Мјерења су показала да гама-фотони емитовани из различитих радиоактивних супстанција имају различиту енергију.

У принципу, за заштиту од гама зрачења користе се материјали направљени од елемената великог редног броја који добро апсорбује гама-зрачење чија дебљина се одређује према очекиваним максималним интензитетима зрачења. Такви материјали су олово,бетонски зидови,земљане препреке итд.

биће настављено…

[wptranslit]

Series NavigationЗаштита од радиоактивног зрачењаМјерење масе алфа и бета-честицаРадиоактивни распад
4 Comments
  1. avatar 01.05.2013.
  2. avatar 09.05.2013.
  3. avatar 09.05.2013.
  4. avatar 09.05.2013.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.