apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Откриће радиоактивних елемената

Марија Кири

Марија Кири

Узрок Бекереловим зрацима није тада био познат. То је дало повода париској хемичарки Марији Кири, по народности Пољакињи, да и она отпочне истраживање уранових и других препарата који отпуштају овакве зраке. Већ послије годину дана она је утврдила да минерал уранит емитује пет пута јаче зраке него чист елеменат уран. У сарадњи са својим супругом, Пјером Киријем, Марија је започела истраживање састојака уранита хемијском анализом. Она је утврдила да се уранит састоји из урановог оксида и још неких једињења и елемената међу којима се налази и бизмунт.

Веома је значајно да је Марија помоћу осјетљивог електроскопа уз примјену пиезоелектрицитета и јонизације ваздуха активношћу супстанције, мјерила зрачење појединих фракција добијених из уранита. Таквим мјерењем она је утврдила да бизмунт добијен из уранита има 60 пута јаче зрачење него чист уран.

Пјер Кири

Пјер Кири

Заједно са својим супругом Марија је закључила да то зрачење настаје услијед присуства неког непознатог елемента који она назива полонијум. Данас се тај елеменат назива радијум. Независно од Шмита који је 4. априла 1898. године у Ерлангену открио да и елеменат торијум зрачи исто као и уран, Марија је до тог открића дошла 12. априла 1898. године и о томе извијестила Академију наука у Паризу. Затим је 26. децембра те исте године објавила да талог барфијум-сулфата добијен из уранита има још већу моћ зрачења од полонијума усред присуства једног непознатог елемента. Она је том елементу дала име радијум и предложила да се елементи који зраче Бекерелове зраке називају радиоактивни елементи а то њихово својство радиоактивност. Зраци који емитују радиоактивни елементи отада се називају радиоактивни зраци. Пошто је француски научник Дебиерн 1899. године такође открио један радиоактивни елеменат и назвао га актијум, то значи да је већ почетком ХХ вијека било познато пет радиоактивних елемената:U, Th, Po, Ac i Ra. Међу овима радијум је био познат као важно терапијско средство за лијечење рака.

Касније је установљено да су сви елементи изнад редног броја 83 у Периодном систему елемената радиоактивни. Изузетак чине лакши елементи као што су калијум, рибидијум, лутецијум и други,који такође испољавају радиоактивно својство али у мањој мјери. Велики број научника је радио на откривању природне радиоактивности. Они су установили да до тог зрачења долази спонтано и стално без икаквих спољашњих утицаја и да брзина зрачења не зависи од температуре,притиска и слично.

Радиоактивност и природа радиоактивних зрака

Радиоактивност је спонтани процес у којем се атомско језгро, емитујући једну или више честица или кванта електромагнетног зрачења, преображава у друго језгро. То је нуклеарна појава тј. својство неких хемијских елемената, односно њихових изотопа да емитују невидљиве честице и зраке велике енергије који потичу из атомског језгра. Опште својство радиоактивних зрака је да дјелују на фотографску плочу, да продиру кроз разне материјале извјесних дебљина, да изазивају јонизацију гасова и флуоресценцију разних тијела.

Првобитно није била позната природа зрачења него се збирно говорило о радијацији па је ова појава “распада” језгра названа радиоактивност. Распадом почетног језгра, које се назива и језгро родитељ, настаје ново језгро, потомак, које може да има редни број Z и масени број А различит од језгра родитеља.

Истражујући радиоактивне супстанце у природи, научници су врло брзо открили да радиоактивна зрачења, која ове одашиљу, могу бити тројака и прозвали су их према три слова грчке азбуке:  алфа, бета и гама.

биће настављено…

[wptranslit]

Series NavigationРадиоактивностАлфа- и Бета-зраке
One Response
  1. avatar 15. 10. 2010.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: