nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Радиоактивна супстанција

Једне од величина која карактерише радиоактивност радиоактивног узорка јесте његова активност. Број већ распаднутих језгара у узорку радиоактивне супстанције у току јединичног времена (1s ) назива се активност.

Наиме,активност је брзина распадања језгара родитеља у радиоактивном узорку.

Из релације (8) види се да је она:

A = - \frac {dN} {dt} = \lambda t (12)

одакле се може извести закључак да је активност А својство посматраног радиоактивног узорка.

Јединица радиоактивности је бекерел (Bq). Наиме,

[A] = \frac {[N]} {[t]} = Bq t

Јединичну активност има онај радиоактивни узорак у коме се деси распад једног језгра сваког временског интервала од једне секунде.

Очигледно је да активност радиоактивног узорка зависи од врста радиоактивне супстанције и количине радиоактивне супстанције од које је начињен узорак (од броја атома у њему).

Природни и вјештачки радиоактивни извори

Физичар Радерфорд је 1903. године заједно са хемичарем Содијем доказао да радиоактивност зрачи распадање атома и да су зраци,које је Бекерел открио,атомско иверје које лети на све стране. Доказало се да процес распадања радиоактивних атома тече различитом брзином,тако да се уран распада врло споро( 4,5 милијарди година),а радијум релативно брже (1590 година).

Ускоро је доказано да је радиоактивни распад атома, односно атомских језгара,пропраћен ослобађањем великих количина енергије.

Радиоактивни изотопи се у природи појављују у ограниченом броју и количини. Запажено је да су природно радиоактивни елементи са атомским бројем преко 80, дакле, елементи који се налазе на крају Мендељевог периодног система елемената, као и да су већином међусобно генетички груписани у низове или радиоактивне породице. Радиоактивним распадом извјесног члана низа настају нова радиоактивна језгра, из њих опет нова итд. Све док се послије неколико ступања низ не заврши стварање атома са стабилном језгром.

Природни радиоактивни изотопи углавном припадају трима породицама и то : уран – радијумовој, која броји 15 чланова а родитељ јој је уран ( послије већег броја алфа и бета распада низ се завршава ради радијумом G-који представља стабилни изотоп олова масе 206), торијумовој, која се послије извјесног броја ступњева завршава торијумом D-ThD-стабилним изотопом олова масе 208 и актинијумовој, која се завршава стабилним изотопомолова масе 207.

Четврта радиоактивна породица коју теорија предвиђа, назива се по члану најдужим временом полураспада нептунијуновон. Чланови овог низа имају вријеме полураспада кратка у односу на геолошко вријеме, тако да се у природи не могу наћи. Нептинијумов радиоактивни низ се завршава стабилним изотопом бизмута масе 209, а његови чланови се производе вјештачким путем тј. нуклеарним реакцијама.

Поред природних радиоактивних изотопа груписаних у радиоактивне породице постоје и многи други који због дугог времена полураспада и тешкоћа око њихове идентификације и мјерења слабијих активности немају већи практички значај.

Већ почетком ХХ вијека су научници покушали силом да разбију атомско језгро и да вјештачким путем изазову радиоактивно зрачење. Аналогно хемијским операцијама назване су операције у вези са вјештачким разбијањем атомских језгара нуклеарним реакцијама.

Године 1919 пошло је за руком Радерфорду да бомбардовањем азота алфа-честицама природног радиоактивног изотопа радијума C`–RaC`–постигне разбијање атомских језгара азота и изведе прву нуклеарну реакцију. При овој реакцији је језгро атома азота примило језгро хелијумовог атома-алфа-честицу-па је, избацивши протон, прешло у стабилно језгро кисеоника.

Године 1934. су француски научници Жолио-Кири бомбардовањем алуминијума алфа-честицама природног радиоактивног елемента полонијума, успјели да добију радиоактивни изотоп фосфор30,чиме је откривена вјештачка радиоактивност.

Послије ових значајних открића ,природни радиоактивни изотопи су изгубили свој првобитни значај,а у читавом свијету се почело радити на вјештачком разбијању атомских језгара и производњи вјештачких радиоактивних изотопа.

биће настављено…

[wptranslit]

Series NavigationЗакон радиоактивног зрачењаМетоде детекције радиоактивног зрачења
One Response
  1. avatar 08.07.2011.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: