Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Радиоактивна супстанција

Једне од величина која карактерише радиоактивност радиоактивног узорка јесте његова активност. Број већ распаднутих језгара у узорку радиоактивне супстанције у току јединичног времена (1s ) назива се активност.

Наиме,активност је брзина распадања језгара родитеља у радиоактивном узорку.

Из релације (8) види се да је она:

A = - \frac {dN} {dt} = \lambda t (12)

одакле се може извести закључак да је активност А својство посматраног радиоактивног узорка.

Јединица радиоактивности је бекерел (Bq). Наиме,

[A] = \frac {[N]} {[t]} = Bq t

Јединичну активност има онај радиоактивни узорак у коме се деси распад једног језгра сваког временског интервала од једне секунде.

Очигледно је да активност радиоактивног узорка зависи од врста радиоактивне супстанције и количине радиоактивне супстанције од које је начињен узорак (од броја атома у њему).

Природни и вјештачки радиоактивни извори

Физичар Радерфорд је 1903. године заједно са хемичарем Содијем доказао да радиоактивност зрачи распадање атома и да су зраци,које је Бекерел открио,атомско иверје које лети на све стране. Доказало се да процес распадања радиоактивних атома тече различитом брзином,тако да се уран распада врло споро( 4,5 милијарди година),а радијум релативно брже (1590 година).

Ускоро је доказано да је радиоактивни распад атома, односно атомских језгара,пропраћен ослобађањем великих количина енергије.

Радиоактивни изотопи се у природи појављују у ограниченом броју и количини. Запажено је да су природно радиоактивни елементи са атомским бројем преко 80, дакле, елементи који се налазе на крају Мендељевог периодног система елемената, као и да су већином међусобно генетички груписани у низове или радиоактивне породице. Радиоактивним распадом извјесног члана низа настају нова радиоактивна језгра, из њих опет нова итд. Све док се послије неколико ступања низ не заврши стварање атома са стабилном језгром.

Природни радиоактивни изотопи углавном припадају трима породицама и то : уран – радијумовој, која броји 15 чланова а родитељ јој је уран ( послије већег броја алфа и бета распада низ се завршава ради радијумом G-који представља стабилни изотоп олова масе 206), торијумовој, која се послије извјесног броја ступњева завршава торијумом D-ThD-стабилним изотопом олова масе 208 и актинијумовој, која се завршава стабилним изотопомолова масе 207.

Четврта радиоактивна породица коју теорија предвиђа, назива се по члану најдужим временом полураспада нептунијуновон. Чланови овог низа имају вријеме полураспада кратка у односу на геолошко вријеме, тако да се у природи не могу наћи. Нептинијумов радиоактивни низ се завршава стабилним изотопом бизмута масе 209, а његови чланови се производе вјештачким путем тј. нуклеарним реакцијама.

Поред природних радиоактивних изотопа груписаних у радиоактивне породице постоје и многи други који због дугог времена полураспада и тешкоћа око њихове идентификације и мјерења слабијих активности немају већи практички значај.

Већ почетком ХХ вијека су научници покушали силом да разбију атомско језгро и да вјештачким путем изазову радиоактивно зрачење. Аналогно хемијским операцијама назване су операције у вези са вјештачким разбијањем атомских језгара нуклеарним реакцијама.

Године 1919 пошло је за руком Радерфорду да бомбардовањем азота алфа-честицама природног радиоактивног изотопа радијума C`–RaC`–постигне разбијање атомских језгара азота и изведе прву нуклеарну реакцију. При овој реакцији је језгро атома азота примило језгро хелијумовог атома-алфа-честицу-па је, избацивши протон, прешло у стабилно језгро кисеоника.

Године 1934. су француски научници Жолио-Кири бомбардовањем алуминијума алфа-честицама природног радиоактивног елемента полонијума, успјели да добију радиоактивни изотоп фосфор30,чиме је откривена вјештачка радиоактивност.

Послије ових значајних открића ,природни радиоактивни изотопи су изгубили свој првобитни значај,а у читавом свијету се почело радити на вјештачком разбијању атомских језгара и производњи вјештачких радиоактивних изотопа.

биће настављено…

[wptranslit]

Series NavigationЗакон радиоактивног зрачењаМетоде детекције радиоактивног зрачења
One Response
  1. 08.07.2011.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.