Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

OPERA ubrzala a ICARUS “usporio” neutrine

OPERA ubrzala a ICARUS "usporio" neutrine 1Juče je tim fizičara koji radi na eksperimentu ICARUS objavio prve rezultate merenja koji pokazuju da je brzina neutrina manja od one koju je izmerla OPERA septembra prošle godine. Neutrini nisu brži od svetlosti.

ICARUS je eksperiment koji se takođe nalazi u laboratoriji Gran Saso u Italiji, na istom mestu gde je i OPERA. Ne samo što su OPERA i ICARUS komšije oni analiziraju i mere iste neutrine, koji stižu iz CERN-a. Oba eksperimenta merila su vreme koje je potrebno da neutrini pređu, kroz koru Zemlje, rastojanje od 732 kilometara, između CERN-a i Gran Saso laboratorije.

Prema poznatim zakonima fizike (teoriji relativnosti) za ovaj put trebalo bi im 0.0024 sekunde ali OPERA je izmerila da su neutrini stigli 0.00000006 sekunde pre ovog vremena! Rezultat koji je “eksplorirao” u javnosti prošlog septembra glasio je:

\delta t = 57.8 \pm 7.8 _{-5.9} ^{+8.3} ns

tj. neutrini su stigli ranije od očekivanog vremena za 60 nanosekundi, sa statističkom greškom od 7.8 ns i sistematskom od ~8 ns.

Ovaj rezultat bio je potpuno neočekivan i pokrenuo je lavinu diskusija (najviše u nestručnoj javnosti) o suprotnosti i posledicama po Ajnštajnovu teoriju relativnosti. Rezultat je bio toliko iznenađujući da su i istraživači iz kolaboracije OPERA apelovali da drugi eksperimenti što pre testiraju dobijeni rezultat. Nakon objavljivanja rezultata krenuli su različite provere metoda i nezavisna merenja koja su vrlo brzo pokazala da rezultat koji je dobila OPERA najverovatnije nije tačan. Pošlog meseca analiza je pokazala da je najverovatnije postojao problem u GPS komunikaciji što je dovodilo do izvesne greške u merenju a rezultat koji je juče objavio ICARSU daje gotovo konačnu potvrdu da je rezultat koji je OPERA objavila pogrešan.

Za razliku od OPERA-e, kojoj glavni zadatak nikad nije bilo merenje brzine neutrina, ICARUS je namenjen ovom merenju brzine. Merenjem brzine neutrina na istom mestu ICARUS je dobio rezultat:

\delta t = 0.3 \pm 4.0 \pm 9.0 ns

tj. kašnjenje od samo 0.3 nanosekunde, sa statističkom greškom od 4 ns i sistematskom od 9 ns. Ovaj rezultat je potpuno saglasan sa Ajnštajnovom teorijom relativnosti i jasno je pokazao da neutrini nisu brži od svetlosti. Ako se u obzir uzmu osobine neutrina i činjenica da oni imaju masu brzina neutrina je najverovatnije manja od brzine svetlosti, u granicama izmerene greške.

Na slici (izvor: arXiv:1203.3433) prikazana je distribucija vremena kašnjenja u eksperimentima ICARUS (levo) i OPERA (desno). Maksimum distribucije za ICARUS nalazi se iznad nultog kašnjenja dok je to kod OPERA-e na 60 ns. 

Uvek će biti onih koji smatraju da su naučnici “zaslepljeni” prethodnim ubeđenjima i koji će tvrditi da su rezultati koje je OPERA objavila tačni, da su neutrini brži od svetlosti, da je Ajnštajnova teorija relativnosti oborena (i d aje to Tesla predvideo). Gledajući samo ove brojeve, rezultati ICARUS-a su uporedivi sa onim što je dobila OPERA, margine statističke i sistematske greške skoro iste i može se zaključiti da je šansa da bilo koji od njih bude tačan 50%, ali u realnom svetu nije baš tako. Za nas ostale rezultat je jasan – rezultati OPERA-e su pogrešni, neutrini nisu brži od svetlosti a njihova brzina saglasna je onome što predviđa teorija.

Biće i onih, ponovo, koji će misliti da je ovo poraz za nauku. Suština nauke je da su svi rezultati dostupni proveri i testiranju. Rezultati OPERA-e i ICARUS-a su upravo to pokazali, svaki eksperiment može da pogreši i svi rezultati moraju da se provere. Čak i sada kad je rezultat merenja brzine neutrina jasan potrebno je izvršiti još neka merenja i provere, koje je OPERA najavila za maj, ali šansa da se bilo šta promeni je minimalna.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: