nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Higs je otkriven, ali ko je uopšte taj Higs?

Higs je otkriven, ali ko je uopšte taj Higs? 1

Dobro, a ko je taj Higs?

Videli smo da nije jedini ali je sigurno najpoznatiji i među najzaslužnijim fizičarima za rešavanje problema mase u standardnom modelu – Piter Higs! Rođen je 1929. godine u Njukastlu (Velika Britanija) a danas radi kao emeritus profesor teorijske fizike na Univerzitetu u Edinburgu.

Verovatno njegov najznačajniji rad je onaj iz 1964. godine u kome je postavio osnove mehanizma po kome čestice standardnog modela dobijaju masu, kasnije nazvanog Higsov mehanizam. Zanimljivo je da je ovaj rad profesora Higsa prvo odbili urednici časopisa Physics Letters, uz obrazloženje da rad ne daje nikakav očigledan doprinos za fiziku. Profesor Higs je radu dodao još jedan paragraf i poslao ga drugom časopisu, Physical Review Letters, u kome je rad objavljen krajem godine.

Profesor Piter Higs bio je danas u CERN-u. Današnji seminar dao je konačnu, eksperimentalnu potvrdu mehanizma koji je po njemu dobio ime. Povodom dobijenih rezultata rekao je:

“To me it’s really incredible thing that it’s happened in my lifetime!”

Peter Higgs, 4. jul 2012

Ovo otkriće je toliko veliko i značajno da će Piter Higs će skoro sigurno postati jedan od sledećih dobitnika Nobelove nagrade.

Čemu sve ovo služi, a uz to i (ne)radi?

Teško je, u ovom trenutku, odgovoriti na ovo pitanje. Istorija je pokazala da svako naučno otkriće ima veliki značaj, ali potrebno je da prođe neko vreme da čovečanstvo postane svesno tog otkrića, upozna njegov značaj i nauči da ga iskoristi. Svako novo otkiće je samo novi početak, početak daljeg upoznavanja tajni prirode, početak razvoja tehnologije i boljih uslova za život. Na osnovu dosadašnjih rezultata i pravaca razvoja teorijske i eksperimentalne fizike može se očekivati da će sledeća čestica na “meti” biti neka iz familije supersimetričnih čestica. A šta su to supersimetrične čestice? O tome nekom drugom prilikom.

Pred kraj I svetskog rata fizičar Ernest Raderford, tada već poznati atomski istraživač, vršio je eksperimente u kojima je pokušavao da razbije atom. Zauzet svojim eksperimentima zakasnio je na sednicu Komisije stručnjaka, o metodama odbrane od nemačkih U-čamaca. Kada su ga kasnije upitali i tražili neko obrazloženje za izostanak Raderford je odgovorio “Polako gospodo! Upravo sam radio na eksperimentima prema kojima se može naslutiti da se atom može razbiti ljudskim znanjem. Ako se dokaže da je to tačno, onda je jedno takvo otkriće daleko važnije nego ceo vaš rat!”

Atom je razbijen a značaj ovog otkrića postao je jasan godinama. Ovo, tada naizgled nevažno otkriće, otvorilo je vrata sveta subatomskih česctica, omogućilo je razvoj nauke i tehnologije do današnjih dana, do otkrića bez kojih danas ne možemo ni da zamislimo savremen život. Otkrića atoma, elektrona, protona, neutrona… donela su nezamislive stvari ljudima tog vremena, danas smo i mi u sličnoj situaciji, ne možemo ni da zamislim kakva će sve nova otkrića i tehnmologije doneti budućnost a sigurno će neke od tih tehnologija biti zasnovane na Higsovom mehanizmu.

Higs je otkriven, ali ko je uopšte taj Higs? 2I na kraju… ponovo 4. jul 2012. godine

Današnji seminar završio je komentarom Rolfa Dietera Heuera, nemačkog fizičara i direktora CERN-a: “Mislim da ga imamo! Slažete se?” a iz sale se začulo jednoglasno “Yeah!” i gromoglasan aplauz.

Konačno, posle dugotrajne potrage, objavljeni su preliminarni rezultati koju pokazuju da je čestica slična Higsovoj čestici detektovana. Ipak, ovo nije kraj putovanja i potrage. Higsova čestica je tu ali ostalo je još mnogo posla, tek treba d aje upoznamo i vidimo kakva je i kakve su njene osobine. Do kraja godine LHC će proizvesti još mnogo sudara, još mnogo podataka biće obrađeno a rezultati mnogo pouzdaniji i još jasniji.

Ipak, sve ovo je samo tek početak, energije na kojima LHC radi otvorile su jedan nov deo stvarnosti, stvarnosti koji do sada nije bio dostupan ekserimentima. Očekujemo još mnogo toga, ali ovo područije verovatno krije i “fiziku” koju još ne možemo ni da zamislimo.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: