nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Kometa ISON – od “komete veka” do međuplanetarne prašine [29.11.2013]

Poslednjih nekoliko sati komete C/2012 S1 (ISON) snimljenih sa satelita SOHO i STEREO

Credit: NASA, SOHO

Mediji su je nazivali “kometa veka”, astronomi amateri nadali se vedrim noćima i prelepim uslovima za posmatranje, javnost očekivala je najsjajniju kometu koju su ikada videli…

Sve želje za kometu ISON raspršile su se u oblaku prašine dok je kometa prilazila Suncu. Putovala je brzinom od oko 300 km/s ka perihelu, onom mestu na njenoj orbiti na kojoj je najbliža “paklu” užarene površine Sunca. Krenula je iz najdaljih delova Sunčevog sistema, prešla milijarde kilometara ali nije uspela da stigne do perihela. Dok su svi čekali kometu ISON da se pojavi u objektivu kamere satelita SDO, nje nije bilo.

Ledeno jezgro nije izdržalo, raspalo se a veliki deo materijala progutalo je Sunce. Jedan mali deo materijala koji je činio kometu nastavio je da se kreće prethodno orbitom komete, prošao je perihel i dao nam još malo nade da je jezgro komete još uvek tu, ali… Na razočarenje mnogih jezgra komete ISON više se nije videlo.

A onda, poput Feniksa, ova sjajna “mrlja”, koja je ličila na kometa ISON, ponovo je oživela. Na fotografije koje su pristizale sa satelita SOHO i njegovog koronografa LASCO C3 njen sjaj se malo povećao i ponovo je počela da liči na kometu.

Snimak sa koronografa LASCO C3, 29.11.2013 u 10:22h (Credit: SOHO, NASA; ESA)

Snimak sa koronografa LASCO C3, 29.11.2013 u 10:22h (Credit: SOHO, NASA; ESA)

Prema jednom od mogućih scenarija kometa ISON, ili “Šredingerova kometa” kako su je danas nazvali, počela je da se raspada tokom prilaska Suncu. U početku sa nje su otpadali relativno veliki fragmenti a to je formiralo veliki oblak prašine u obliku tankog dugačkog repa, koji je mogao da se vidi. Onda je kometa ISON krenula kroz koronu Sunca i nastavila da se raspada i isparava. Potpuno je izgubila komu i rep, kao kometa Lovejoy 2011. godine. Kad se kometa nije pojavila na tri kamere na satelitu SDO svi su mislili da je potpuno gotova, a iz Sunčevog “zagrljaja” izašlo je malo ali najverovatnije stabilno jezgro. Ovo preživelo jezgro počelo je da emituje  prašinu i gas, pa je rep ponovo počeo da raste.

Trenutno nije poznato da li je deo jezgra stvarno preživeo, i ako jeste koliko je ono veliko. Nije poznato ni da li će ono što je ostalo od komete ISON moći da preživi naredne dane. Samim tim nema nikakvog smisla govoriti o pretpostavkama vezanim za mogućnost da kometa bude vidljiva i koliko bi mogla da bude sjajna. Čak i ako je preživela, ova kometa će najverovatnije ostati vidljiva i zanimljiva samo astronomima sa odgovarajućom opremom i neće se videti golim okom. Šanse da jezgro komete ISON, ili bar jedan njegov značajan deo, još uvek postoji su vrlo male, gotovo nikakve. Jedini način da saznamo šta se dogodilo i šta će se tek dogoditi sa kometom ISON je da čekamo.

Prvo nas je iznenadila dolaskom, a zatim nam je priredila mnoga druga iznenađenja. Mislili smo da će biti jedna od najsjajnijih kometa poslednjih godina, a ona je skoro nestala pored Sunca. Kakvu god sudbinu imala kometa ISON naučnici nikako nemaju razloga da žale. Kometa ISON bila je jedinstvena. Do sada smo posmatrali mnogo kometa, mnoge su dolazile iz Ortovog oblaka, mnogo njih je prošlo pored Sunca, a mnogo njih je Sunce progutalo. Ipak, kometa ISON je do sada prva kometa koja je krenula iz Ortovog oblaka i pokušala da prođe pored Sunca. Dugo je posmatrana, svi raspoloživi sateliti pratili su njen pokušaj da prođe pored Sunca a njenu dezintegraciju snimile su kamere nekoliko satelita. Prikupljeno je mnogo podataka a ti podaci pomoćiće da bolje razumemo ne samo komete već i ceo Sunčev sistem. Ali, kao što je to uvek slučaj u nauci – otkrića i objašnjenja traže vreme, puno vremena. Ovde verovatno nije kraj iznenađenjima i zanimljivostima koje je ova kometa pripremila  za astronome i astronome amatere, ali za širu javnost kometa ISON više ne postoji a sa njom nestala su i sve nade i iščekivanja sjajne komete.

Komete su nepredvidljive, možda će podaci prikupljeni posmatranjem komete ISON pomoći da sledeću sjajnu kometu razumemo bar malo bolje. Nadajmo se da će se ona uskoro pojaviti.

Slično kao prethodni snimak ali sa manje kamera i dužim periodom. Film prati kometu ISON od prvog trenutka kad je ušla u vidno polje koronografa LASCO C3, na satelitu SOHO do danas (u 10:22h). U periodu kad dok je kometa bila najbliža Suncu korišćeni su snimci drugog koronografa LASCO C2 (Fotografije: SOHO)

Dopuna, 3. decembar 2013: Tokom 30. novembra oblaka koji je ostao nakon prolaska komete ISON kroz perihel potpuno je izbledeo. Danas je NASA potvrdila da jezgro komete ISON nije preživelo prolazak kroz perihel, kroz perihel je prošao samo oblak prašine koja je ostala nakon raspada jezgra. Sjaj ostataka komete je vrlo mali. Tokom narednih dana, kad materijal koji je ostao nakon raspada komete ISON, bude dovoljno daleko od Sunca otvoriće se mogućnost za vizuelna posmatranja koja bi trebala da nam omoguće da saznamo šta se dogodilo sa kometom. Za detaljnije odgovore na pitanja o sudbini komete ISON verovatno moramo da sačekamo teleskop Hubble, koji će prema kometi, zbog blizine Sunca, biti usmeren tek sredinom decembra, kad se kometa dovoljno udalji od naše zvezde.

Kompozicija fotografija koje je snimio jedan od koronografa na satelitu SOHO tokom prolaska komete kroz perihel. Kometa ISON kreće se iz donjeg desnog dela, pored Sunca (u sredini) ka kornjem desnom delu fotografije, u kome ublak prašine polako bledi (Credit: ESA/NASA/SOHO/SDO/GSFC)

Kompozicija fotografija koje je snimio jedan od koronografa na satelitu SOHO tokom prolaska komete kroz perihel. Kometa ISON kreće se iz donjeg desnog dela, pored Sunca (u sredini) ka kornjem desnom delu fotografije, u kome ublak prašine polako bledi (Credit: ESA/NASA/SOHO/SDO/GSFC)

One Response

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: