davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...

Spejs šatl Kolumbija

Svake godine, 1. februara, NASA obeležava Dan sećanja na sve žrtve kosmičkih letova. Međutim, zbog ovogodišnje “blokade” u rada američke administracije ovaj dan biće obeležen 7. februara.

Povod da današnji dan bude Dan sećanja na sve one koji su stradali u kosmičkim letovima NASA-e je kraj “najtužnije” nedelje u istoriji NASA. Ova nedelja počela je stradanjem sva tri člana posade Apola 1‚ 27. januara 1967. godine, dan kasnije, 28. januara, ali 1986. godine eksplodirao je šatl Čelendžer, pri čemu je stradalo svih sedam članova posade. Na današnji dan, 1. februara 2003. godine tokom sledanja eksplodirao je šatl Kolumbija i tada je, takođe, stradalo svih sedam članova posade.

Spejs šatl Kolumbija bio najstariji šatl u NASA floti spejs šatlova. Prvi put je poleteo 12. aprila 1981. Šatl je bio dizajniran da primi najviše 8 članova posade i da u orbiti oko Zemlje obezbedi posadi normalne uslove za život 16 dana. Dužina šatla iznosila je 37,2 metra, a maksimalni prečnik 23,8 metra. Ukupna zapremina Kolumbije bila je 71,50 m3, a masa 104.328 kg. Mogao je da ponese opremu mase 21.190 kg.

Kolumbija je na orbiti provela 300 dana 17 sati 42 minuta i 22 sekunde. Našu planetu je obišla 4808 puta. U svemir je odvela 28 posada, sa ukupno 160 astronauta. Prvi put je poletela sa oznakom STS-1, u poslednjem letu nosila je oznaku STS-107.

Šatl Kolumbija na lansirnoj rampi tokom priprema za poletanje misije STS-109, 28. februar 2002. godine (credits: NASA)

Šatl Kolumbija poleteo je na svoju poslednju misiju 16. januara 2003. godine. Bila je ovo jedna obična, rutinska misija za šatl i posadu. Nakon 15 dana 22 sata i 20 minuta provedenih u svemiru, Kolumbija je posadu povela kući, na Zemlju, kao i mnogo puta do tada.

Međutim, tokom povratka kući stvari su prestale da budu rutinske i odigrala se nova tragedija, treća katastrofa koja je obeležila istoriju NASA.

Ujutru 1. februara, dok se šatl Kolumbija spremao da sleti na Zemlju, kontrolni centar je počeo da dobija neočekivana očitavanja senzora toplote i pritiska na levom krilu Kolumbije.

Logo misije STS-107 (credits: NASA)

Prvi signal da nešto nije u redu pojavio se u 8:53, kada je komanda leta uočila da na šatlu ne rade senzori za merenje temperature na hidrauličkoj opremi levog krila. Komanda leta inače vidi mnogo više podataka nego sama posada, jer se podaci koji se stalno mere i prikupljaju na šatlu neprekidno slivaju u kontrolni centar, beleže i analiziraju (zato šatlovi i nemaju “crnu kutiju”). Incident sa nekoliko senzora obično ne označava kritičan problem jer je šatl prekriven stotinama senzora koji mere sve važne parametre konstrukcije letelice: naprezanja, pritiske, temperature, deformacije. Kvar senzora ne utiče na normalno funkcionisanje letelice, pa je u ovom slučaju komanda leta procenila da nema potrebe da alarmira posadu. Tri minuta kasnije, u 8:56, izmereni su povećan pritisak i temperatura u točku glavne noge stajnog trapa u levom krilu. U 8:58 otkazuju još tri senzora u levom krilu, da bi u 8:59 bila izgubljena sva telemetrija sa leve noge stajnog trapa. Ovaj otkaz je na monitorima u kokpitu šatla proizveo upozoravajuću poruku koju je posada videla. Dok je posada razgovarala o problemu sa kontrolom leta, potpuno je prekinuta audio komunikacija. Istovremeno, telemetrijski podaci koji se sa šatla automatski slivaju u kontrolu leta postaju isprekidani i nepravilni.

Minut kasnije, tačno u 9:00, 36 sekundi nakon gubitka veze sa posadom i šesnaest minuta pre zakazanog sletanja na Floridu, otkazuje sva telemetrija i kontrola leta nema više nikakve podatke o ponašanju šatla. U tom trenutku šatl se nalazi na oko 65 kilometara iznad Teksasa, leti 18,3 puta brže od zvuka i trpi maksimalno aerodinamičko opterećenje.

Nakon toga, po približavanju šatla obali Kalifornije, dok je bio na visini od oko 70.000 metara, stanovnici Teksasa i Luizijane primetili da nešto pada sa neba. U narednih nekoliko minuta kontrolni centar je više puta pokušao da stupi u kontakt sa posadom dok je Kolumbija preletala Kaliforniju i letela dalje ka Teksasu.

U to vreme niko od nije znao da su zapravo videli šatl koji se raspada i sagoreva u atmosferi. U 9:16, kada je bilo očigledno da šatl neće sleteti po planu, administrator NASA Šon O’Kif informiše predsednika Buša o najverovatnijem tragičnom ishodu. U 11:00 više nije bilo nikakve sumnje i zastave su već spuštene na pola koplja. Dva sata kasnije zvaničnici NASA obaveštavaju javnost da je šatl definitivno izgubljen a čitava posada poginula.

Spasilački timovi, uz pomoć hiljade volontera, proveli su nekoliko sedmica tražeći ostatke letelice u Teksasu, Luizijani i Arkanzasu, u nadi da će pronaći što više njenih ostataka. Uspeli su da prikupe 84.000 delova, odnosno 40 odsto letelice, dok su od astronauta našli samo DNK tragove.

Poslednja posada, STS-107, spejs šatla Kolumbija (credits: NASA)

U posadi šatla kolumbija bili su:

  • Rick Douglas Husband, astronaut, pilot, oženjen, otac dvoje dece. Rođen je 12. jula 1957. u državi Teksas (SAD). Imao je dva leta, u svemiru proveo 25,74 dana.
  • William Cameron McCool, astronaut, pilot, oženjen. Rođen 23. septembra 1961. u Kaliforniji (SAD). Imao je jedan svemirski let. U svemiru proveo 15,94 dana.
  • Michael Phillip Anderson, oženjen, rođen 25. decembra 1959. u Nju Jorku (SAD). Imao je dva leta u svemir u kome je ukupno proveo 24,77 dana.
  • Dr Kalpana Chawla, astronaut, udata, rođena 1. jula 1961. u Indiji. Dva puta je letele u svemir u kome je provela ukupno 31,63 dana.
  • David McDowell Brown, astronaut, neoženjen, rođen 16. aprila 1956. u Virdžiniji (SAD). Imao jedan let u semir u koe je proveo 15,94 dana
  • Laurel Blair Salton Clark, astronaut, udata, jedno dete. rođena 10. marta 1961. u Ajovi (SAD). Imala je jedan let u svemir u kome je provela 15,94 dana
  • Ilan Ramon, astronaut, pilot, oženjen, četvoro dece. Rođen 20. juna 1954. u Izraelu. Jedan let u svemir u kome je proveo 15,94 dana.

Kasnijom istragom utvrđeno je da su oštećenja koja su dovela do eksplozije šatla Kolumbija i svih sedam članova posade nastala samo 80 sekundi nakon poletanja. Rezultati istrage pokazali su da je tokom poletanja deo penaste zaštite koji sa šatla otpada tokom poletanja oštetio pločice termalnog štita Kolumbije.

Zaključak istrage bio je taj da je nakon tog oštećenja šatlu Kolumbija i njegovoj posadi više nije moglo da se pomogne.

Istraga je, kao i u slučaju eksplozije šatla Čelendžer, ukazala na mnoge propuste u menadžmentu NASA i načinu donošenja odluka. Šatl Kolumbija bio je najstariji u floti, međutim na šatlu je 2001. godine, nakon 21 leta u svemir bilo čak 75% originalnih ploča termalnog štita. NASA je ove ploče retko menjala jer je njihova cena bila oko 4000 $ po komadu.

Termalne ploče su jedan od najvažnijih delova opreme šatla tokom sletanja. Njihov zadatak bio je da zaštite šatl od ogromnih temperatura koje nastaju tokom spuštanja šatla kroz atmosferu naše planete.

Ono što je ostalo nakon eksplozije šatla Kolumbija, na nebu iznad Teksasa, 1. februar 2003. godine.

Iako je ovaj element opreme toliko važan i moguće ga je promeniti do rušenja Kolumbije NASA u proceduru kosmičkih letova nije uvela obaveznu kontrolu i mogućnost zamene oštećenih ploča termanog štita. Čak i da je posada Kolumbije znala da postoje oštećenja termalnih ploča nije postojao nikakav način da se one zamene.

Slično kao i u slučaju šatla Čelendžer, tako je i pad Kolumbije imao značajne efekte na buduće misije šatla. Zbog istrage letovi su obustavljeni a u proceduru za naredne letove uvedene su neke novine. Jedna od tih novina bila je upravo obavezna provera termalnog štita i mogućnost zamene oštećenih pločica.

Najznačajnija posedica rušenja drugog šatla iz flote NASA je odluka o konačnoj obustavi letova šatlova. Poslednji let spejs šatla obavljen je 21. jula 2011. godine. Od tog dana čovek nije poleteo u svemir sa teritorije SAD a NASA svoje posade u svemir šalje u saradnji sa Kosmičkom agencijom Rusije.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: