cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
newdecade_hdv

Početak nove decenije - učimo da brojimo & računamo vreme

Prvi put objavljeno januara 2010. godineSvakih deset godina, tj. svaki put kad čekamo godinu koja završava nulom krenu zanimljive priče i rasprave o tome da li je to godina kojom ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
Konkurs-small

Konkurs za radove učenika

Niš Young Minds Section organizuje konkurs za sve zainteresovane učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije u okviru projekta „Izvan redova i van okvira: Seminar za ambiciozne mlade fizičare“ ...

Čovek i entropija

Pod uticajem matematičara kao što je Šenon i ostalih koji su bili zaslužni za zaslužni za razvijanje teorije haosa neki psiholuzi kao što su Karl Jang ili Ilija Prigonin (Ilya Prigogine) razvili su teorije po kojima i čovek odnosno neki njegovi organi ( npr. Mozak) ali i psiha mogu da se posmatraju kao veliki sistemi čije pomene mogu da se opisuju parametrima termodinamike.Oni čoveka opisuju kao otvoreni živi i disipativni dinamički sistem koji preživljava zato što je otvoren za prolazak energije i koji uzima energiju sa niskom entropijom (hrana, kiseonik) a izbacuju energiju sa visokom (toplota, ugljen dioksid).

Najveća pažnja posvećena je mozgu. Uopšte smatra se da je mozak najkompleksniji sistem koji se sastoji od 1010 nervnih ćelija koje nam omogućuju učenje, pamčenj,e govor, prepoznavanje i ostalo Postoji nekoliko modela koja se koriste ( fizički i neurofizički, model biohemijskih i neurohemijskih sistema, kognitivni modeli, kompleksni sistemi koji koriste teoriju haosa). Po nekim od ovih teorija mozak se čak posmatra kao kompjuter gde se analogije koje se ovde nalaze koriste da bi se bolje razumelo učenje kod čoveka.

Po kompleksnom sistemu modelu mozga se mentalna stanja (osećanja, prepoznavanje obrazaca , misli…) objašnjavaju promenom makroskopski parametara u mozgu koje uzrokuju nelinearne interakcije između neurona. Ove interakcije kao i one između ćelija i molekula uzrokuju fazne prelaze kada je mozak daleko od toplotne ravnoteže, zbog ovoga se mozak kao celina menja tokom vremena. Ipak ova teorija ne smatra da mozak funkcioniše samo kao inetrakcije između neurona već da je celina mnogo više nego skup njenih delova i kao što je rekao Klaus Maincer „Ova terija ne objašnjava šta je živo već modeluje kako forme života mogu da se uzdignu pod određenim uslovima“.

brain3

Entropja mozga je ovde prikazana kao unutrašnja i spoljašnja.Unutrašnju sam proizvodi a spoljašnja je u vezi sa energijom i transformacijama mase iz ili u sistem. Kada mozak razmenjuje energiju sa okolinom entropija mu se smanjuje i on je u stanju daleko od toplotne ravnoteže. Pod ovim uslovima dolazi do nepovratne bifurkacije. Na taj način mozak sam povećava entropiju i i parametri dolaze do nivoa praga. Kada se entropija dovoljno poveća povratni mehanizmi se aktiviraju i parametri se opet menjaju. Na kraju Maincer kaže da je mozak sistem koji se sam reguliše i da je mentalna dispozicija globalno stanje kompleksnog sistema uzrokovano nelinearnim interakcijam njegovih delova ali ne može da se svede na osnovne delove.

Series NavigationEntropija i teorija informacija 1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: