kvizicar-baner

Kviz “Kakav si kvizičar?” na NNB11

Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuje kviz “Kakav si kvizičar?” iz poznavanja fizike za učenike osnovnih i srednjih škola. Kviz čini deo programa postavke Departmana za fiziku u ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...

M33 – Trianglum Galaxy

NGC 598; Trianglum; Spiralna galaksija; +5,7 mag; 3 000 000 s.g

M33 je još jedan istaknut član “Lokalne grupe”. Ovo je mala galaksija u poređenju sa susednom Andromedom i Mlečnim Putem, ali, u suštini, M31 je galaksija nešto veće veličine nego prosečne spiralne galaksije u svemiru. Jedan od manjih članova “Lokalne grupe”, LGS 3, je verovatno satelit galaksije M33, koja je, takođe, zarobljena gravitacionim uticajem Andromede.

M33 je najverovatnije prvi uočio astronom Hodierna pre 1654 god, ali je nezavisno od njega Mesije ponovo otkrio ovu galaksije 1764. god.

Galaksija M33

Rastojanje do ove galaksije nije poznato sa sigurnošću. Najnovija merenja pokazuju da ono iznosi 3 miliona svetlosnih godina, ali do sada procene su se najčešće kretale između 2,3 i 2,4 miliona svetlosnih godina. Prečnik galaksije je oko 50.000 svetlosnih godina, polovina prečnika Mlečnog Puta. Međutim, tamnije spoljne oblasti galaksije se prostiru do rastojanja od 60.000 svetlosnih godina od centra. masa M33 je procenjena na između 10 i 40 milijardi solarnih masa.
U ovoj galaksiji do sada nije uočena nijedna supernova, ali uočeno je nekoliko ostataka supernova. Do sada je otkriveno najmanje 112 promenljivih zvezda, uključujući i 4 nove i 25 Cefeida, pored toga u galaksiji M33 nalazi se i jak izvor X-zraka.

M33 u UV spektru

Za posmatrače bitno je da je ovu galaksiju moguće videti golim okom pod ekstremno dobrim uslovima. Za većinu ljudi ovo je najdalji objekat koji mogu da vide golim okom.

Series NavigationM31 – AndromedaM41

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: