Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...

Ekonomija bazirana na znanju

1. Znanje i ekonomija

Trendovi ulaganja u humani capital i znanje dovode do revizije ekonomske teorije i modela. Ekonomisti i dalje traže osnove privrednog rasta. Tradicionalana “proizvodna funkcija” fokusirana je na rad, materijal, kapital i energiju, kao osnovne faktore. Znanje i tehnologije su spoljni faktori uticaja na proizvodnju. Sada analitički pristupi su razvijeni tako da se znanje može uključiti direktnije u proizvodnu funkciju. Investicije u znanje može da poveća proizvodne kapacitete više od drugih faktora proizvodnje kao i da ih transformišu u nove proizvode i procese. Pošto su ove investicije u znanje karakteristične po povećanju (umesto opada) stope povraćaja, oni su ključ za dugoročni ekonomski rast. To je ono što je pobilo Marksovu teoriju o propasti kapitalizma.

Ideja da znanje igra ključnu ulogu u ekonomiji nije nova ideja. Adam Smit je govorio o novim slojevima stručnjaka koji su ljudi skloni spekulacijama i koji donose važne doprinose proizvodnji ekonomski korisnom znanju. Fridrih List je naglasak stavio na infrastrukturu i institucije koje doprinose razvoju proizvodnih snaga kroz kreiranje i distribuciju znanja. Šumpeterova ideja da su inovacije glavna sila ekonomske dinamike je praćena od strane modernih Šumpeterovih učenika, kao što su Galbrajt, Goodvin i Hirschman.

Ekonomija bazirana na znanju 1Prema neoklasičnoj funkciji proizvodnje, stopa povraćaja kapitala se smanjuje što se više kapitala dodaje u privredu, efekat koji se može pobiti, ipak, prilivom novih tehnologija. Iako se tehnološki napredak smatra pokretačem rasta, ne postoji definicija ili objašnjenje tehnoloških procesa. U novoj teoriji rasta, znanje može podizati stopu povraćaja investicija, koje mogu zauzvrat da doprinese akumulaciji znanja. On to čini tako što stimuliše efikasnije metode organizacija proizvodnje, kao i nove i poboljšane proizvode i usluge. Stoga postoji mogućnost održivog povećanja investicija koje može da dovede do kontinuiranog raste stope rasta ekonomije neke zemlje. Znanja mogu da se preliju iz jedne firme ili industrije u drugu, sa novim idejama koje bi se konstantno koristile sa malo većim troškovima od uobičajnih. Takva prelivanja mogu olabaviti ograničenja postavljena na stopu rasta od strane nestašice kapitala.

Tehnološke promene podižu relativnu marginalnu produktivnost kapitala kroz edukaciju i obuku radne snage, ulaganjem u istraživanja i razvoj i stvaranje nove upravljačke strukture i organizaciju rada. Analitički rad na dugoročni ekonomski rast pokazuje da je u 20. veku faktor rasta produktivnosti rada najviše bio ljudski kapital, ali ne postoje znaci da je ovo smanjilo stope prinosa na ulaganja u obrazovanje i obuku. Ulaganje u znanje i sposobnosti karakteriše se povećanjem (a ne opadanjem) stope povraćaja. Ovi nalazi su argument za modifikaciju neo-klasičnog modela ekvilibrijuma – koji su dizajnirani da se bave proizvodnjom, razmenom i korišćenjem robe – da bi se analizirala proizvodnja, razmena i korišćenje znanja.

Uključivanje znanja u standardnu ekonomsku proizvodnu funkciju nije lak zadatak, jer ovaj faktor prkosi nekim osnovnim ekonomskim principa, kao što je ograničenost. Znanje i informacije imaju tendenciju da budu u izobilju. Znanje se takođe ne može lako transformisati u objekat standardnih ekonomskih transakcija. Teško je kupiti znanje i informaciju, jer, po definiciji, informacije o karakteristikama onoga što se prodaje je asimetrično distribuirano između prodavca i kupca. Neke vrste znanja se mogu lako reprodukovati i distribuirati po niskim cenama za širok skup korisnika. Druga vrsta znanja se ne može preneti iz jedne organizacije u drugu ili između pojedinaca, bez uspostavljanja komplikovane veze u pogledu mreže i pripravničkih odnosa ili investiranje značajnih sredstava u kodifikacije i transformaciju znanja u informacije.

biće nastavljeno…

Series NavigationKodifikacija znanja

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: