Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Arijabata

Prvi u nizu velikih matematičara klasičnog perioda a možda i najveći je svakako Arijabata . Njegovo najpoznatije delo danas je svakako Arijabatija koje je napisao kada je imao 23 godine, što i sam navodi u tekstu pa se na osnovu toga predpostavlja da je rođen 476 jer se na osnovu drugih izvora zna da je umro 550 godine. O njegovom imenu i poreklu se i dalje vode polemike, ali se zna da je studirao u gradu Kusumaputra za koje istoričari tvrde da je današnji grad Patna i da je kasnije bio bio vođa opservatorijuma na univerzitetu Nalanda 25 km jugoistočno od Patne.

Postoje informacije da je napisao još dva rada Arija-sidanta, koji je izgubljen ali se o njemu saznaje na osnovu proznih komentara koje su napisali Bramagupta i Baskara I, a za drugi Al-nanf se pretpostavja da je arapski prevod dela koje je u originalu napisao Arijabata.

Ipak delo koje je najpouzdanije je svakako Arijabatija. Ono je napisano u 108 stihova plus 13 uvodnih podeljenih u 4 pade ( poglavlja ) pa je zato napisano dosta „tesno“ ali se naravno više saznaje od komentatora.Delo se bavi astronomijom i matematikom. U prvom delu Gitikapanda (13 stihova ) piše se o kosmologiji, data je tabela sinusa i data je revolucija planeta za vreme mahajunge i on iznosi 4.32 miliona godina.

Drugi deo Ganitapada (33 stihova) i i on pokriva aritmetičku i geometrijsku progresiju , proste kvadratne i simultane jednačine kao i indeterminantne jednačine .

Treći deo Kalakriapada (25 stihova) posvećen je astronomije i tu se nalaze različite jedinice za vreme kao i metode za utvrđivanje pozicija planeta za neki dan ,račun prestupnih meseci kao i nazivi za sedmodnevnu nedelju.

Četvrti deo Galopada ( 50 stihova) , zadnji deo gde su prikazani geometrijski i trigonometrijski aspekti nebeske sfere , kao i račun ekliptike , oblika zemlje uzrok smene dana i noći , buđenje zodijačkih znakova na horizontu .

Naravno, ni Arijabata dne bi bio veliki matematičar da ne daje svoj račun za broj π.

U drugom delu ( ganitapada) on piše :

„ Dodaj 4 broju 100, pomnoži sa 8 i onda dodaj to na 62000. Ovim pravilom može se računati obim za krug prečnika 20000“

U prevodu:

\frac {(4 + 100) \cdot 8 + 62000} {20000} = 3.1416

Arijabata je i sam tvrdio da je ovo aproksimacija odnosno da je taj broj (π) u stvari nemerljiv ( iracionalan) što je vro napredno je iracionalnost broja π u evropi dokazao Lambert tek 1716 godine.

Dalje, on daje i površinu trougla kao

„ .. za trougao površina se može računati kao normala pomnožena sa polovinom strane“

U jednom svom manjem radu pod nazivom ardya-jya Arijabata raspravlja o konceptu sinusa . Ardya-jza je u stvari i bio prvi naziv sa sinus i to znači „ pola- tetive“ , ali se vremenom naziv skratio samo na jya . Kasnije su ovo preveli arabljani , a na njihom jeziku se pisalo jiab ( jiab znači zaliv). Kasnije , u XII veku Gerado od Kremone je ovo preveo na latinski sinus što isto znači zaliv.

Jako zanimljiv problem za sve indijske matematičare , pa i za Arijabatu su bile i indeterminantne jednačine, ali o tome više kasnije….

Od algebre u Arijabatiji se daje jako „elegantno“ rešenje niza kvadrata :

1^2 + 2^2 + \cdots + n^2 = \frac {n \cdot (n+1) \cdot (2n+2)} {6}

kao i :

1^3 + 2^3 + \cdots + n^3 = (1 + 2 + \cdots + n)^2

Ipak najveći doprinos Arijabata je svakako dao u astronomiji.

On je verovao da se zemlja kreće oko svoje ose. Ovo tvrđenje objašnjava kretanje zvezda kao relativno kretanje koje je uzrokovano kretanjem zemlje oko svoje ose.

„Kao čovek u čamcu koji se kreće napred i koji vidi nepomične predmente kako se kreću unazad , tako i nepomične zvezde ljudima iz Lanke ( današnja Šri Lanka) izgledaju da se kreću ka zapadu.“

Ovde se Šri Lanka koristi kao ekvator.

Arijabata je opisao i geocentrični sistem u kome se Mesec i Sunce okreću oko Zemlje po dva epiciklusa …. Takođe daje se i raspored planeta po udaljenosti od zemlje : Mesec, Merkur, Venera, Sunce, Jupiter, Saturn .

Zadivljujući su i njegovi računi o pomračenju Meseca koje se dešava kada mesec uđe u zemljinu senku a jedan francuski astronom je našao proračune o pomračenju 8. avgusta 1765 koja su bila za kraća za 41 sec, zemljine senke kao i zemljin obim 39,98.0582 što je za 0.2 % manje od današnje vrednosti od 40 075.0167. Period rotacije zemlje oko nepokretnih zvezda je 23:56:4.091 a dužina takve godine je 365 dana 6 sati 12 minuta i 30 sekundi .

Matematički ovo je bitno jer je u svom metodu računanja on došao do osnova integralnog i diferencijalnog računa. Naime , da bi razvijo bolji račun lunarne eklipse on uvodi pojam beskonačnosti (tatkalika gati) da bi utvrdio tačnije kretanje meseca.

A u samom utvrđivanju tog kretana on koristi osnovne diferencijalne jednačine kao i eksponencijalnu funkciju e (danačnji ojlerov broj) ….

Dalje je njegov aparat u 10. veku razvio Mandžula koji je shvatio da izraz \sin(\omega') - \sin(\omega) može da se napiše kao: (\omega' - \omega) \cdot \cos \omega

Trigonometrijski račun dalje je proširio Varahamira koji je dao neke osnovne trigonometrijske identitete npr:

\sin^2(x) + \cos^2(x) = 1

\sin(x) = \cos(\frac {\pi} {2} - x)

\frac {1-\cos(2x)} {2} = \sin^2(x)

Series NavigationBaskara IIIstorija matematike Indije – UvodSutre i Period Veda

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.