posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...

Religija i filozofija

Nakon doba Kerale koje je trajalo do otprilike 1600. godine , nastaje zastoj jer tada počinje doba kolonijalizma koje će u Indiji u narednim vekovima izazvati mnogo veću borbu za slobodu i nezavisnost nego za nauku…..

Ipak i ono što su otkrili u nauci milenijumima pre toga je zadivljujuće, i stavlja ih u red najnaprednijih civilizacija , i u toj oblasti. Glavna obeležija svakog perioda u njihovoj opštoj ( a i naučnoj) , istoriji je religija toga doba. U početku su to bile Vede čija su učenja obeležena prinšenjem žrtava i obavljanjem rituala , kako dnevnih tako i godišnjih. Oni su imali za cilj uspostavljanje veze izmeđe čoveka i kosmičkog reda , jer je jedna od glavnih ideja i verovanja podređivanje kosmosa ljudskoj manipulaciji kroz ove rituale ali i moralne vrline odnosno ponašanje prema kosmičkm zakonima. Od 800-200 g.p.n.e nastaje doba velikih socijalnih i ekonomskih reformi , u kojima gradovi postaju kraljevstva , padolazi do razmene materijalnih i intelektualnih dobara.

Relgiija ovog novog vremena sadržana je u poslednjem delu Veda koje se naziva Upanišada čiji pogledi na svet oblikuju sve naredne religijske i filozovske misli. Tri osnovne ideje ovog teksta su da čovek nema jedan već više života , odnosno da nakon svake smrti sledi ponovno rođenje (reinkarnacija) na ovom ili bilo kom drugom svetu (samsara). Dalje postoji Karma koja se odnosi na to da svaki naš postupak dobar ili loš proizvodi neku energiju koja utiše na to kakav će biti naš sledeći život.

Treća ideja ili centralni problem je oslobađanje od života koji je uzrokovan radom karme… (maksa) . U ovom periodu se takođe i „smanjuje“ , broj bogova , odnosno umesto dotadačnjih 3 306 , postavlja se jedan (ili jedan i po 🙂 bog Brahma, koji postoji u svakom čoveku (atman). Spoznavanje brahme u sebi predstavlja u stvari krajnje oslobađanje iz sveta iseljavanja. Vremenom su sveštenci ove religije došli do stanja svesti za koje su tvrdili da je jednako Brami. To je nazvano i četvrto stanje svesti za koje su pričali da je van bilo kog ljudskog iskustva i zamisli.Nakon doba Upanišada došlo je propovedanje Bude , mladog plemića koji se odrekao bogatstva u potrazi za sopstvenim oslobađanjem. On ne priznaje atman , već tvdi da se sve svodi na oslobađanje od želja i stanje najvišeg pročišćenja nirvana.

Nakon postanja budizma , pa čak i za vreme Budinog života počinje da se razvija logika odnosno kritičko mišljenje. Iako i dalje opterećeni oslobadjanjem (maksa) od patnje na svetu oni smatraju da je pravilni pogled na svet neophodna komonenta postizanja maksa što je zahtevalo kritiku i analitičku filozofiju. Još se u Upanišadama koje nemaju mnogo mnogo argumenata podržava razvijanje filozofskih ideja, pa se otad razvijaju debate koje su bile vrlo popularne i nekad se odvijale i pred puno publike i nudile velike nagrade Za vreme budizma se ovo nastavlja pa se primećuje da je Buda svoje propovedi vršio u formi dijaloga koji se kasnije prepričavao i prenosio dalje. Za Budu znanje je veza između subjekta i objekta, što je imalo uticaja na kasnije filozofe koji u svojim radovima prvo pišu svrhu (prayojana), i u tim radovima se vidi da postoji prava sumnja o temi koja se razmatra. Nakon Budine smrti do I i II veka debate se toliko razvijaju da sveštenici razvijaju i uče tehnike za pobeđivanje u debatama, jer pobednici debata dobijaju moć i poštovanje.Osim debata u kojima je svrha samo pobediti protivnika postoje i one u kojima diskutuju dva prijatelja koje imaju za cilj uspostavljanje pravilnog pogleda na svet. Razvijaju se i „formule“ za pobeđivanje protivnika a samim tim i logika koja je jako slična sa onom Aristotelovom što kod nekih analitičara dodatno potkrepljuje napade o eurocentrizmu u Indjskoj kulturi ali za to bar u ovom slučaju nema nikakvih dokaza.Matematika i logika su praktične nauke i uvek je„ istina je istina, a glupost je glupost, bez obzira gde i kada je ko nešto rekao“.

* * * K R A J * * *

Series NavigationSutre i Period VedaMatematika doba Đaina

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: