Websajt-Prijava

Prijavite se za kviz PAB-FIZ! 

Ako volite kvizove i želite da na zanimljiv način testirate vaše znanje, a pritom i osvojite vredne nagrade, pridružite nam se na uzbudljivom kvizu – PAB-FIZ, koji organizuje Društvo fizičara ...
Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...

Betelgeuse

Betelgez je vrlo sjajna zvezda koja sija žuto-narandžastim sjajem na desnom ramenu Oriona. Ime ove zvezde je arapskog porekla i znači “ruka džina”. Ova zvezda je, kao i mnoge druge zvezde iz sazvežđa Orinon, verovatno nastala pre nekoliko miliona godina iz molekularnog oblaka gasa koji je još uvek vidljiv u Orionu, ali je njen evolutivni razvoj tekao dosta brzo zbog velike mase.

John Herschel je 1836 godine da ova zvezda ne sija uvek istim sjajem, već da se njen sjaj menja sa izvesnom pravilnošću. Astronomi danas znaju da je ova promena sjaja posledica promene dimenzija zvezdine atmosfere. Betelgez je jedina promenljiva zvezda prve zvezdane veličine, osim toga ovo je jedanaesta zvezda po sjaju na nebu. Po karakteristikama promene sjaja Betelgez spada u delimično pravilno promenljive, pulsirajuće zvezde. Njen period iznosi oko 5,7 godina. Maksimumi sjaja zabeleženi su 1933 i 1942 godine, tada je sjaj ve zvezde bio 0,2 magnitude. U doba minimuma sjaj zvezde opadne ispod 1,2 magnitude, a najmanji je zabeležen 1927 i 1941 godine. Tokom jednog perioda sjaj zvezde se promeni oko dva puta. 

pic29691.jpg

Betelgez je crveni superdžin spektralnog klase M1-2. ESA je masu zvezde procenila na između 12 i 17 masa Sunca. Dimenzije ove zvezde su ogromne, njen prečnik je najverovatnije više od 650 puta veći od prečnika Sunca. HIPPARCOS, astrometriski satelit Evropske svemirske agencije, izmerio je da je ova zvezda od nas udaljena 430 svetlosnih godina. Takođe je određena i apsolutna magnituda ove zvezde, ona iznosi -5,1, a njen sjaj u vidljivom delu spektra je oko 9400 puta veći od sjaja naše zvezde. Temperatura na površini Betelgez iznosi 3100 K. Zbog ove površinske temperature zvezda najviše zrači u infracrvenom delu spektra, samo 13% ukupnog zračenja zvezde emituje se kao vidljiva svetlost.

Nekoliko različitih merenja prečnika ove zvezde pokazala su da su njene dimenzije ogromne. Posmatrana u crvenoj svetlosti (na 720 nm) Betelgez ima lučni prečnik od 0,054 lučnih sekundi. Posmatrana na ovoj talasnoj dužini prečnik zvezde iznosi 7,2 AU (kada bi se nalazila na mestu Sunca, površina bi dosezala do asteroidnog pojasa). Merenja koja su vršena u ultraljubičastoj oblasti pokazala su da je gledano u ovom delu spektra prečnik zvezde 16 AU. U radio oblasti elektromagnetnih talasa izmerene su i dimenzije radiofotosfere koja okružuje crvene džinove i superžinove [1]. U radio oblasti prečnik zvezde je toliko veliki da njene prevazilazi orbitu Saturna. Ali, to nije sve. Snimci napravljeni u dalekoj UV oblasti pokazuju hromosferu zvezde prečnika od oko 35 AU, tj. Negde između orbite Neptuna i Plutona [2, 3]

Betelgez je okružena omotačem gasa i prašine koji je “oduvao” jak zvezdani vetar. Jedan prsten prašine nalazi se na rastojanju tri puta većem od prečnika, a drugi, veći, pronađen je na rastojanju od 650 AU. Na rastojanjima 12000 AU i na 36000 AU pronađeno je još gasa i prašine. Još jedan veliki, asimetrični pojas prašine nalazi se na 3,3 svetlosne godine od zvezde.

Bez obzira što je prečnik Betelgez ogroman, astronomi veruju da njena masa ne prelazi 20 masa Sunca, a njena prosečna gustina je približna gustini vazduha. Masivne zvezde žive kratko jer svoje zalihe goriva brzo troše. Bez obzira što je Betelgez star samo oko 8,5 miliona godina sav vodonik iz jezgra je već potrošen, a gravitacija je dovoljno sabila jezgro. U jezgru ove zvezde su verovatno već stvoreni uslovi za fuziju helijuma u ugljenik i kiseonik. Dalja sudbina zvezde sada zavisi od toga koliko tačno iznosi njena masa. Prema nekim procenama masa Betelgez se procenjuje na 15 – 17 masa Sunca. U ovom slučaju zvezda će imati dovoljno snage i u njoj će se odigrati procesi fuzije sve do gvožđa a zatim će doći do kolapsa i Betelgez će eksplodirati kao supernova [4]. Ali postoje i druga mogućnost. Mnoge druge procene pokazuju da je masa ove zvezde između 12 i 14 masa Sunca. U ovom slučaju neće doći do eksplozije supernove već će Betelgez život završiti na ne tako čest način, od ove zvezde će nastati jedna vrlo retka grupa belih patuljaka izgrađena od neona i kiseonika (obični beli patuljci se sastoje od ugljenika i kiseonika).

Betelgeuse 1Betelgez je nepravilno pulsirajuća promenljiva zvezda čiji se sjaj menja od 0,2 do 1,2 magnitude a prečnik od 550 do 920 prečnika Sunca. Astronomi veruju da promena sjaja nastaje zbog toga što se spoljni slojevi zvezde polako, godina, udaljavaju od njenog jezgra a zatim se zvezda opet sažima. Na ovaj način menja se površina zvezde, temperatura opada i raste, a zvezda postaje sjajnija ili tamni. Crveni džinovi pulsiraju na ovaj način zbog nestabilne atmosfere. Kada je zvezda najmanja atmosfera gusta i aposrbuje mnogo energije, zagreva se i širi. Dok se širi ona postaje sve tanja i tada zračenje lako prolazi kroz nju i zagrevanje je mnogo manje pa se gasovi hlade a zvezda se opet smanjuje. Posmatranja iz 2000 godine pokazala su da je pulsiranje ove zvezde nesimetrično, a razlog ovakvog ponašanja je verovatno postojanje usijanih tačaka, neobično velikih konvekcionih ćelija, u zvezdinoj atmosferi.

Marta 1995. godine Betelgez je bila meta Hablovog teleskopa. Tada je snimljena prva direktna fotografije jedne zvezde. Na ovoj fotografiji vidi se i jedana ogromna vrela tačka, više od deset puta većeg prečnika od prečnika Zemlje. Temperatura ove oblasti bila je oko 2000 K veća od temperature okoline. Ovaj fenomen je suprotan onome na šta su astronomi navikli da vide na zvezdama – veliki broj pega koje su nešto hladnije od okoline.

Po svemu sudeći, ovoj zvezdi nije preostalo još mnogo života, na koji način će ona okončati svoj život to još uvek ne znamo.

[1] http://www.ras.ucalgary.ca/SKA/science/node14.html
[2] Timothy et al, 2002 http://www.aas.org/publications/baas/v33n4/aas199/169.htm
[3] Uitenbroek et al, 1998 http://www.journals.uchicago.edu/AJ/journal/issues/v116n5/980184/980184.html
[4] James Kaler, 2001 http://www.astro.uiuc.edu/~kaler/

Series NavigationAntaresKapela

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.