Websajt-Prijava

Prijavite se za kviz PAB-FIZ! 

Ako volite kvizove i želite da na zanimljiv način testirate vaše znanje, a pritom i osvojite vredne nagrade, pridružite nam se na uzbudljivom kvizu – PAB-FIZ, koji organizuje Društvo fizičara ...
Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...

Formiranje zvezda

Maglina M16 - zvezdano "porodilište"

Maglina M16 - zvezdano "porodilište"

Zvezde nastaju gravitacionim sažimanjem oblaka međuzvezdane materije koji su masivni, hladni i male gustine. Pretežno su sačinjeni od vodonika, nešto helijma i čestica prašine. Da bi gravitaciono sažimanje otpočelo potreban je neki okidač. S obzirom na to da oblike podupire sopstveni pritisak i pritisak unutrašnjeg magnetnog polja taj okidač može biti gravitaciono povlačenje izazvano zvezdom u bliskom prolazu, udarni talas nastao eksplozijom supernove ili sudar dvaju ili više galaksije.

U početku sažimanje se odvija bez trenja i energija oslobođena sažimanjem se odmah izrači pa nema zagrevanja.

Daljim sažimanjem raste gustina oblaka pa se jedan deo oslobođene gravitacione potencijalne energije troši i na zagravenje. Kako je masa ovog oblika veoma velika usled gravitacione nestabilnosti dolazi do fragmentacije tj. raspada na manje delove koji formiraju grupe zvezda. To su buduće asocijacije i otvorena zvezdana jata. U tako stvorenim grupama koncentracija fragmenata je mala a povezanost labava pa se one brzo rasturaju. Efikasnost formiranja zvezda u ovim grupa iznosi oko 25% što znači da će se samo od 25% materije prvobitnog oblaka formirati zvezda. Te zvezde se tokom evolucije zagrevaju i oduvavaju preostalu materiju koja ih okružuje. Tako se ukupna masa mladih jata znatno smanju kao i njihova gravitacija, koja je držala zvezde na okupu. Ovo je razlog raspada najvećeg broja mladih zvezdanih jata na usamljene, dvoje I višestruke zvezde. Samo mali broj otvorenih jata ima duži život.

Zbijena zvezdana jata nastaju kada u velikom delu nekog ogromnog molekulskog oblaka otprilike istovremeno započne gravitacioni kolaps u gusto pakovanim fragmentima. Od tih fragmenata nastaju zvezde koje mogu obrazovati stabilno zbijeno zvezdano jato. Zbog toga su zvezde u jatu iste starosti.

Faza protozvezde

Kada čestice u oblaku počnu da kontrahuju nastaje objekat koji se naziva protozvezda. Prva etapa stvaranja zvezde je stvaranje gustog jezgra unutar samog molekularnog oblaka. Takvo jezgro počinje da privlači sve više materije zbog gravitacione sile kojom on deluje na okolne čestice u oblaku. U početku kada je sredina relativno retka i hladna, ono je prozračno i zračenje ga napušta bez interakcije. Ali, veoma brzo molekuli gasa i prašina apsorbuju jedan deo tog zračenja, sredina postaje neprozračna, zagreva se i unutrašnji pritisak se povećava. To usporava proces rasparčavanja, čime ono postaje prosto gravitaciono sabijanje: prelazi iz brze dinamičke faze (koja se i dalje odvija u spoljnim oblastima) u sporiju fazu u najgušćim centralnim oblastima. Početno jezgro se, u izvesnom smislu, raslojilo u tri koncentrična dela: unutrašnji gusti deo u sporoj kontrackiji koji postepeno dobija masu, sve veći i ređi srednji deo iz kojeg se masa pripaja centralnom delu i spoljni omotač koji još nije imao vremena da se rasparča. Sve to zajedno čini protozvezdu.

Da bi mogla da se sabije do kraja, buduća zvezda mora da izgubi veliki deo svog momenta impulsa, inače bi centrifugalna sila zaustavila njeno sabijanje. Priroda uspeva da joj obezbedi taj uslov po cenu velikog gubitka mase, koji su reda 10-5 do 10-7 masa Sunca godišnje. Protozvezda je u ovom stadijumu okružena gasom i prašinom koji zaustavlja vidljivu svetlost, ali propušta infracrvene zrake, pa se protozvezda može identifikovati i posmatrati jedino u tom delu spektra. Oslobođene tih diskova, te zvezda nastavljaju da evoluiraju, ali mnogo mirnije. Njihova magnetna aktivnost i emisija X zraka opadaju. One se i dalje sporo sabijaju i pri tom se zagrevaju. Nuklearne reakcije deuterijuma, jednog od najnepostojanijih jezgara u prirodi, počinju kada temperatura pređe 106 K , ali bez znatnog oslobađanja energije. Kao i u slučaju drugih tipova evolucije zvezda, masivnije zvezde brže evoluiraju.

Series NavigationH – R DijagramZvezda na glavnom nizu

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.