Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
earth-sun

Svet nauke u 2020. godini

Stigao je kraj još jedne i to prilično "lude" godine. Godine u kojoj ništa nije bilo isto kao pre, godine u kojoj se mnogo toga promenilo, godine u kojoj mnogo ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...

Sunce

Sunce 1Sunce je nama najbliža i najbolje proučena zvezda. Izvor toplote i svetlost, ona znači život za sve organizme na Zemlji. Osim toga sunce je jedina zvezda čiju površinu i atmosferu možemo detaljno pručavati. Zato nam ono predstavlja nezamenljivu astrofizičku laboratoriju za razumevanje procesa i strukture drugih zvezda. Zbog mogućnosti merenja i izračunavanja sa velikom tačnošću, sunčeva masa, sjaj i radijus su uzeti za jedinice.

Sunce je stabilna žuta zvezda glavnog niza u srednjem dobu svog života. Njena starost se procenjuje na oko 5 milijardi godina. Sastoji se uglavnom od vodonika (70%) i helijuma (28%), koji je čak i prvo otkriven na suncu po kome je dobio ime (helios), dok teži elementi čine oko 2%. Sunce će se verovatno razduvati u crvenog džina i „progutati“ svoj planetarni sistem, da bi najzad završio život kao beli patuljak.

Kao i kod svih zvezda glavnog niza energija se i kod Sunca proizvodi u jezgru termonuklearnim reakcijama p–p lanca. Jezgro je kompaktno i sadrži oko 60% sunečeve mase. Do 1975. godine Sunčeva unutrašnjost je bila nedostupna direktnim ispitivanjima. Sve se zanivalo samo na teorijskom modeliranju i sporadičnim merenjima neutrinskog fluksa, koji potiče od termonuklearnih reakcija. Detekcija neutrinskog fluksa je bila prva informacija o sunčevoj unutrašnjosti mada je izmerena tri puta manja vrednost fluksa od one koja je očekivana prema standardnom modelu. Izmereni neutrinski i svetlosni fluks nisu nastali istovremeno u sunčevom jezgru. Ocenjuje se da je svetlost starija za oko 107 godina.

Fotosfera je blještava Sunčeva površina koja deli neprozračnu unutrašnjost od razređene prozračne atmosfere. Debljina fotosfere je veoma mala, oko 300km i oštro ograničava sunčev disk.
Fotosfera stalno vibrira (oscilacije) i ključa (granule). Granule su mlazevi vrele plazme koji iz konvektivne zone izbijaju na površinu. Žive oko 5 do 10 minuta, hlade se, potamne i potonu. Skoro svu energiju koju sunce emituje zrači fotosfera u obliku neprekidnog spektra sa maksimumom u zeleno-žutoj boji.

Sunčeva atmosfera je prozračni sunčev omotač koji je sačinjen od hromosfera i korona. Korona je ekstremno redak gornji sloj Sunčeve atmosfere koji bez oštre granice prelazi u međuplanetsku sredinu. Korona se može posmatrati samo za vreme totalnog pomračenja sunca, ali sada može i uz pomoću nekih specijalnih instrumenata. Unutrašnja korona ima visoku temperaturu i haotično kretanje čestica.

Series NavigationDvojni sistemiZaključak i literatura

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: