Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
mars-insight-lander

Insajt uskoro sleće na Mars (direktan prenos)

Dopuna (21:00 h): Insajt je uspešno sleteo na Mars i poslao prvu fotografiju! Početkom maja ove godine sa Zemlje na dalek put krenula je letelica Insajt (InSight). Destinacija je bila dobro ...
45537902_2186162828315151_7569821786947190784_n

Marija Kiri - prva svetski poznata i priznata naučnica

„Ničega se u životu ne treba bojati. Život samo treba razumeti.“ “Život nije jednostavan ni za koga od nas. Kako se s’ tim nositi? Moramo istrajati i iznad svega verovati u sebe. Moramo ...
dscf7490m

Razgovor sa Koradom Korlevićem

Korado Korlević je poznati hrvatski astronom iz Višnjana i rodonačelnik astronomije u Istri. Prema podacima Minor Planet Discoverers, jedanaesti je najproduktivniji tragač za asteroidima svih vremena. U okviru Astronomskog društva ...
laseri-nobel

Nobelova nagrada za otkrića u oblasti fizike lasera

Piše: Nikola Filipović, asistent Departmanu za fiziku, PMF u Nišu Na svečanosti Kraljevske švedske akademije nauka u Stokholmu, održane prošlog utorka, dodeljena je Nobelova nagrada za fiziku. Troje naučnika podelilo je ovo ...
sivi-vuk

Svetski dan životinja - 4. oktobar

Povodom 4. oktobara, svetskog dan životinja iskoristili bi priliku da vam skrenemo pažnju na neke od najlepših, a istovremeno i najugroženijih, predstavnika naše faune. Svetski dan životinja proglašen je 1931. godine ...

Sunce

Sunce je nama najbliža i najbolje proučena zvezda. Izvor toplote i svetlost, ona znači život za sve organizme na Zemlji. Osim toga sunce je jedina zvezda čiju površinu i atmosferu možemo detaljno pručavati. Zato nam ono predstavlja nezamenljivu astrofizičku laboratoriju za razumevanje procesa i strukture drugih zvezda. Zbog mogućnosti merenja i izračunavanja sa velikom tačnošću, sunčeva masa, sjaj i radijus su uzeti za jedinice.

Sunce je stabilna žuta zvezda glavnog niza u srednjem dobu svog života. Njena starost se procenjuje na oko 5 milijardi godina. Sastoji se uglavnom od vodonika (70%) i helijuma (28%), koji je čak i prvo otkriven na suncu po kome je dobio ime (helios), dok teži elementi čine oko 2%. Sunce će se verovatno razduvati u crvenog džina i „progutati“ svoj planetarni sistem, da bi najzad završio život kao beli patuljak.

Kao i kod svih zvezda glavnog niza energija se i kod Sunca proizvodi u jezgru termonuklearnim reakcijama p–p lanca. Jezgro je kompaktno i sadrži oko 60% sunečeve mase. Do 1975. godine Sunčeva unutrašnjost je bila nedostupna direktnim ispitivanjima. Sve se zanivalo samo na teorijskom modeliranju i sporadičnim merenjima neutrinskog fluksa, koji potiče od termonuklearnih reakcija. Detekcija neutrinskog fluksa je bila prva informacija o sunčevoj unutrašnjosti mada je izmerena tri puta manja vrednost fluksa od one koja je očekivana prema standardnom modelu. Izmereni neutrinski i svetlosni fluks nisu nastali istovremeno u sunčevom jezgru. Ocenjuje se da je svetlost starija za oko 107 godina.

Fotosfera je blještava Sunčeva površina koja deli neprozračnu unutrašnjost od razređene prozračne atmosfere. Debljina fotosfere je veoma mala, oko 300km i oštro ograničava sunčev disk.
Fotosfera stalno vibrira (oscilacije) i ključa (granule). Granule su mlazevi vrele plazme koji iz konvektivne zone izbijaju na površinu. Žive oko 5 do 10 minuta, hlade se, potamne i potonu. Skoro svu energiju koju sunce emituje zrači fotosfera u obliku neprekidnog spektra sa maksimumom u zeleno-žutoj boji.

Sunčeva atmosfera je prozračni sunčev omotač koji je sačinjen od hromosfera i korona. Korona je ekstremno redak gornji sloj Sunčeve atmosfere koji bez oštre granice prelazi u međuplanetsku sredinu. Korona se može posmatrati samo za vreme totalnog pomračenja sunca, ali sada može i uz pomoću nekih specijalnih instrumenata. Unutrašnja korona ima visoku temperaturu i haotično kretanje čestica.

Series NavigationDvojni sistemiZaključak i literatura

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: