cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
newdecade_hdv

Početak nove decenije - učimo da brojimo & računamo vreme

Prvi put objavljeno januara 2010. godineSvakih deset godina, tj. svaki put kad čekamo godinu koja završava nulom krenu zanimljive priče i rasprave o tome da li je to godina kojom ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
Konkurs-small

Konkurs za radove učenika

Niš Young Minds Section organizuje konkurs za sve zainteresovane učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije u okviru projekta „Izvan redova i van okvira: Seminar za ambiciozne mlade fizičare“ ...

Zvezda na glavnom nizu

Slika 2. Evolucija zvezde

Položaj koji zvezda zauzme na glavnom nizu određuje njena masa i hemijski sastav.

Krajnje tačke putanja (prikazanih punom linijom) zvezda različitih masa, a istog hemijskog sastava definišu odgovarajući početni glavni niz iliniz nulte starosti. Na glavnom nizu H-R dijagrama, zvezda kao stabilna, provede najveći deo svog života to jest u fazi termonuklearnih reakcija vodonika u jezgru. To je najmanje spektakularna faza zvezdane evolucije. Masivnije zvezde imaju kraći život na glavnom nizu. Masivnije zvezde colog svog života troši više energije, brže evoluira i kraće živi. U toku ove faze, zbog transformacija u unutrašnjosti menja se hemijski sastav, zvezde menjaju sjaj, temperaturu i radijus, a time i položaj na glavnom nizu. Zvezde na glavni niz stižu sa homogenim hemijskim sastavom. Pretvaranjem vodonika u helijum, povećava se srednja molekulska masa u oblasti generisanja energije što dovodi do smanjenja pritiska koji se ne može suprostaviti gravitaciji, pa jezgro počinje da se sažima.Što povećava pritisak i temperaturu do ponovnog uspostavljanja hidrostatičke ravnoteže. Povećanjem temperature poovećava se energetski fluks, pa se i ukupna luminoznost zvezde povećava. Oblast malih promena parametara L i Teff određuje širinu glavnog niza.

Kada količina vodonika u jezgru postane toliko mala da energija oslobođena nuklearnim reakcijama nije više dovoljna da se zvezda suprostavi sopstvenoj gravitaciji narušava se ravnoteža i počinje sažimanje. To predstavlja kraj života zvedze na glavnom nizu.

Struktura zvezde

Zvezde su ogromne, sjajne i masivne koncentracije plazme, koju na okupu drži sopstvena gravitacija. Radi lakšeg izučavanja zvezde su podeljene na 2 oblasti. Zvezdanu unutrašnjost i zvezdani omotač. Poznavanje strukture zvezde znači poznavanje organizacije njene materije od centra do omotača, izvora njene energije i načina na koji se ona prenosi.

Kroz zvezdani omotač se prenosi energija i izračuje u prostor. Sva raznovrsnost koju uočavamo među zvezdama potiče od različitih fizičkih uslova koji vladaju u zvezdanim omotačima odnosno atmosferama. Analizom zvezdanih spektara dobijamo mnoštvo informacija o stanju materije i u spoljašnjim slojevima zvezde, ali i o parametrima koji karakterišu zvezdu (Tef, L, M, R). Radi izučavanja strukture spoljnih slojeva kao i cele zvezde važno je odrediti efektivnu temperaturu zvezde. Iako potiče iz omotača, ona je osnovni parametar koji karakteriše celu zvezdu. Za razliku od zvezdanih omotača, direktno posmatranje uslova i procesa u zvezdanoj unutrašnjosti nije moguć. Kako su neutrini jedine čestice koje do nas stižu direktno iz zvezdanog jezgra, te njihov fluks daje direktnu informaciju o nuklearnim procesima koji se dešavaju u dubokoj unutrašnjosti zvezda. Sa druge strane analizom oscilacija na zvezdama dobijaju se informacije o nekim parametrima njihove unutrašnjosti.

Series NavigationFormiranje zvezdaIzvori zvezdane energije

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: