NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Faze posle glavnog niza

Slika 3

Slika 3

Evolutivni put zvezde posle glavnog niza takođe zavisi od mase. Evolucija postaje sve komplikovanija zbog sve većeg značaja dinamičkih efekata, a mogućnosti za proveru teorije posmatranjem su sve ređe. U ovoj fazi zvezda prolazi kroz stanja nestabilnosti i ravnoteže i pri tome može da izgubi znatan deo svoje mase raznim mehanizmima (zvezdani vetar, odbacivanje omotača, eksplozije).

Stadijum crvenog džina

Zvezda koja je potrošila svo vodonično gorivo u svom jezgru napušta glavni niz, postaje nestabilna i koristi jedini raspoloživi izvor energije – gravitaciono sažimanje. Zvezdana materija postaje sve gušća, pri tom raste i temperatura. Gustina i temperatura su najviše u jezgru i opadaju ka višim slojevima. Temperatura u jezgru još nije dovoljna za sagorevanje helijuma, ali povišena temperatura u tankom sloju oko jezgra, u kome nije istrošen vodonik, omogućava njegove termonuklearne reakcije. U toku procesa sažimanja, temperatura „paljenja“ vodonika se postiže u slojevima sve daljim od jezgra. Umesto u jezgru energija se sada proizvodi u sloju oko jezgra. Kada je proizvedena energija veća od gravitacije omotača, ona se delom oslobađa zračenjem u okolni prostor, a delom razduvava omotač koji se širi i tako hladi (slika 3).

Dimenzije zvezde se povećavaju, a površinska temperatura opada na oko 3000 K. Hlađenjem raste neprozračnost i stvara se konvektivni omotač. U toku ovih promena unutrašnje strukture, zvezda se posle glavnog niza premešta na H-R dijagramu (slika 1) udesno i naviše. Ona postaje nestabilan crveni džin i zvezda složene strukture – dok se njeno helijumovo jezgro sažima i zagreva, omotač se širi i hladi.

Slika 4

Slika 4

Kada se sažimanjem u jezgru zvezde dostigne temperatura 108K i gustina 104 g/cm3 počinju termonuklearne reakcije sagorevanja helijuma. Izvor energije ponovo je u jezgru i sažimanje prestaje. Zvezda se sada nalazi u mehaničkoj i energetskoj ravnoteži pa seomotač više ne širi, zvezda postaje stabilan crveni džin. U ovoj fazi zvezda u zavisnosti od svoje mase provodi 10 – 25% vremena koje je provela na glavnom nizu. Masivnije zvezde mogu jednom ili više puta da prođu stadijum crvenog džina. Temperatura u njihovom jezgru može sažimanjem dostići vrednost da „pepeo“ nastao jednom fazom fuzije postane gorivo u sledećoj fazi: (C→Ne→O→Si→Fe).

Kod ovih zvezda se smenjuju stabilna stanja, kada su izvori energije u jezgru, i nestabilna, kada su u omotaču. Izvesno je da zvezde razduvavanjem i odbacivanjem gube veliki deo svoje mase.
Zvezde najmanjih koje masa ne mogu sažimanjem da obezbede temperaturu u jezgru za sagorevanje helijuma. Njihovo helijumsko jezgro se sažima do gustine degeneracije koja zaustavlja sažimanje. Nestabilni džin gubi masu sve dok ne ostane samo gusto i toplo jezgro. Značajan mehanizam gubitka mase kod ovih zvezda je zvezdani vetar, koji gura materiju ispred sebe, sabija je i zagreva. Tako nastaje planetarna maglina u čijem centru ostaje jezgro bivšeg crvenog džina – vreli plavi patuljak koji emituje UV zračenje vremenom se hladi.

Series NavigationIzvori zvezdane energijeSmrt zvezda (1/2)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: