Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
earth-sun

Svet nauke u 2020. godini

Stigao je kraj još jedne i to prilično "lude" godine. Godine u kojoj ništa nije bilo isto kao pre, godine u kojoj se mnogo toga promenilo, godine u kojoj mnogo ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...

Faze posle glavnog niza

Slika 3

Slika 3

Evolutivni put zvezde posle glavnog niza takođe zavisi od mase. Evolucija postaje sve komplikovanija zbog sve većeg značaja dinamičkih efekata, a mogućnosti za proveru teorije posmatranjem su sve ređe. U ovoj fazi zvezda prolazi kroz stanja nestabilnosti i ravnoteže i pri tome može da izgubi znatan deo svoje mase raznim mehanizmima (zvezdani vetar, odbacivanje omotača, eksplozije).

Stadijum crvenog džina

Zvezda koja je potrošila svo vodonično gorivo u svom jezgru napušta glavni niz, postaje nestabilna i koristi jedini raspoloživi izvor energije – gravitaciono sažimanje. Zvezdana materija postaje sve gušća, pri tom raste i temperatura. Gustina i temperatura su najviše u jezgru i opadaju ka višim slojevima. Temperatura u jezgru još nije dovoljna za sagorevanje helijuma, ali povišena temperatura u tankom sloju oko jezgra, u kome nije istrošen vodonik, omogućava njegove termonuklearne reakcije. U toku procesa sažimanja, temperatura „paljenja“ vodonika se postiže u slojevima sve daljim od jezgra. Umesto u jezgru energija se sada proizvodi u sloju oko jezgra. Kada je proizvedena energija veća od gravitacije omotača, ona se delom oslobađa zračenjem u okolni prostor, a delom razduvava omotač koji se širi i tako hladi (slika 3).

Dimenzije zvezde se povećavaju, a površinska temperatura opada na oko 3000 K. Hlađenjem raste neprozračnost i stvara se konvektivni omotač. U toku ovih promena unutrašnje strukture, zvezda se posle glavnog niza premešta na H-R dijagramu (slika 1) udesno i naviše. Ona postaje nestabilan crveni džin i zvezda složene strukture – dok se njeno helijumovo jezgro sažima i zagreva, omotač se širi i hladi.

Slika 4

Slika 4

Kada se sažimanjem u jezgru zvezde dostigne temperatura 108K i gustina 104 g/cm3 počinju termonuklearne reakcije sagorevanja helijuma. Izvor energije ponovo je u jezgru i sažimanje prestaje. Zvezda se sada nalazi u mehaničkoj i energetskoj ravnoteži pa seomotač više ne širi, zvezda postaje stabilan crveni džin. U ovoj fazi zvezda u zavisnosti od svoje mase provodi 10 – 25% vremena koje je provela na glavnom nizu. Masivnije zvezde mogu jednom ili više puta da prođu stadijum crvenog džina. Temperatura u njihovom jezgru može sažimanjem dostići vrednost da „pepeo“ nastao jednom fazom fuzije postane gorivo u sledećoj fazi: (C→Ne→O→Si→Fe).

Kod ovih zvezda se smenjuju stabilna stanja, kada su izvori energije u jezgru, i nestabilna, kada su u omotaču. Izvesno je da zvezde razduvavanjem i odbacivanjem gube veliki deo svoje mase.
Zvezde najmanjih koje masa ne mogu sažimanjem da obezbede temperaturu u jezgru za sagorevanje helijuma. Njihovo helijumsko jezgro se sažima do gustine degeneracije koja zaustavlja sažimanje. Nestabilni džin gubi masu sve dok ne ostane samo gusto i toplo jezgro. Značajan mehanizam gubitka mase kod ovih zvezda je zvezdani vetar, koji gura materiju ispred sebe, sabija je i zagreva. Tako nastaje planetarna maglina u čijem centru ostaje jezgro bivšeg crvenog džina – vreli plavi patuljak koji emituje UV zračenje vremenom se hladi.

Series NavigationIzvori zvezdane energijeSmrt zvezda (1/2)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: