covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...
qgmm-wgis-07

Žene u nauci

Danas je 8. mart, jedan od onih dana kad cvećare i "gift šopovi" prodaju i ono što je teško prodati. Nažalost, u gomili cveća i različitih poklona gotovo da je ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...

Faze posle glavnog niza

Slika 3

Slika 3

Evolutivni put zvezde posle glavnog niza takođe zavisi od mase. Evolucija postaje sve komplikovanija zbog sve većeg značaja dinamičkih efekata, a mogućnosti za proveru teorije posmatranjem su sve ređe. U ovoj fazi zvezda prolazi kroz stanja nestabilnosti i ravnoteže i pri tome može da izgubi znatan deo svoje mase raznim mehanizmima (zvezdani vetar, odbacivanje omotača, eksplozije).

Stadijum crvenog džina

Zvezda koja je potrošila svo vodonično gorivo u svom jezgru napušta glavni niz, postaje nestabilna i koristi jedini raspoloživi izvor energije – gravitaciono sažimanje. Zvezdana materija postaje sve gušća, pri tom raste i temperatura. Gustina i temperatura su najviše u jezgru i opadaju ka višim slojevima. Temperatura u jezgru još nije dovoljna za sagorevanje helijuma, ali povišena temperatura u tankom sloju oko jezgra, u kome nije istrošen vodonik, omogućava njegove termonuklearne reakcije. U toku procesa sažimanja, temperatura „paljenja“ vodonika se postiže u slojevima sve daljim od jezgra. Umesto u jezgru energija se sada proizvodi u sloju oko jezgra. Kada je proizvedena energija veća od gravitacije omotača, ona se delom oslobađa zračenjem u okolni prostor, a delom razduvava omotač koji se širi i tako hladi (slika 3).

Dimenzije zvezde se povećavaju, a površinska temperatura opada na oko 3000 K. Hlađenjem raste neprozračnost i stvara se konvektivni omotač. U toku ovih promena unutrašnje strukture, zvezda se posle glavnog niza premešta na H-R dijagramu (slika 1) udesno i naviše. Ona postaje nestabilan crveni džin i zvezda složene strukture – dok se njeno helijumovo jezgro sažima i zagreva, omotač se širi i hladi.

Slika 4

Slika 4

Kada se sažimanjem u jezgru zvezde dostigne temperatura 108K i gustina 104 g/cm3 počinju termonuklearne reakcije sagorevanja helijuma. Izvor energije ponovo je u jezgru i sažimanje prestaje. Zvezda se sada nalazi u mehaničkoj i energetskoj ravnoteži pa seomotač više ne širi, zvezda postaje stabilan crveni džin. U ovoj fazi zvezda u zavisnosti od svoje mase provodi 10 – 25% vremena koje je provela na glavnom nizu. Masivnije zvezde mogu jednom ili više puta da prođu stadijum crvenog džina. Temperatura u njihovom jezgru može sažimanjem dostići vrednost da „pepeo“ nastao jednom fazom fuzije postane gorivo u sledećoj fazi: (C→Ne→O→Si→Fe).

Kod ovih zvezda se smenjuju stabilna stanja, kada su izvori energije u jezgru, i nestabilna, kada su u omotaču. Izvesno je da zvezde razduvavanjem i odbacivanjem gube veliki deo svoje mase.
Zvezde najmanjih koje masa ne mogu sažimanjem da obezbede temperaturu u jezgru za sagorevanje helijuma. Njihovo helijumsko jezgro se sažima do gustine degeneracije koja zaustavlja sažimanje. Nestabilni džin gubi masu sve dok ne ostane samo gusto i toplo jezgro. Značajan mehanizam gubitka mase kod ovih zvezda je zvezdani vetar, koji gura materiju ispred sebe, sabija je i zagreva. Tako nastaje planetarna maglina u čijem centru ostaje jezgro bivšeg crvenog džina – vreli plavi patuljak koji emituje UV zračenje vremenom se hladi.

Series NavigationIzvori zvezdane energijeSmrt zvezda (1/2)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: