noc-istrazivaca-m-objekti

Upoznajte svemir u Noći istraživača

Departman za fiziku PMF-a u Nišu za ovogodišnju Noć istraživača vodi vas na putovanje kroz svemir, od planeta i kometa do zvezda, maglina, zvezdanih jata i udaljenih galaksija. Na ovom ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...

H – R Dijagram

H – R dijagram

H – R dijagram

Hercšprung – Raselov dijagram je grafička sistematizacija zvezda po njihovoj spektralnoj klasi i apsolutnoj veličini, nazvan je po svojim autorima Ejnar Heršprungu i Henriju Raselu. Otkriven je početkom XX veka. Vremenom je dobijao sve veći značaj da bi najzad postao jedan od najznačajnijih dijagrama u astrofizici. Nezavisna istraživanja astronoma pokazala su da su boja i spektralna klasa zvezde pokazivači njene temperature.

Kada se na dijagram na apscisnu osu nanesu veličine određene temperaturom a na ordinatnu osu mere sjaja zvezde primećuje se da zvezde nisu nasumično raspoređene već da postoji težnja ka izvesnom grupisanju.

Slika 1. Pokazuje da najveći broj zvezda na H-R dijagramu grupisan u jednu traku, dok ih je znatno manje iznad i ispod te trake. Ta traka se naziva glavni niz. Počinje od gornjeg levog ugla dijagrama u kome su najtoplije zvezde i ide prema donjem desnom uglu ka zvezdama slabog sjaja i niske temperature. Najsjajnije zvezde van glavnog niza su superdžinovi i sjajni džinovi koji se nalaze u skoro svim spektralnim klasama. U donjem levom uglu nalaze se beli patuljci. To su male zvezde visokih temperatura i vrlo slabog sjaja. Sjaj zvezde je određen sa dva parametra, temperaturom i radijusom. Zvezde unutar iste spektralne klase zbog velike razlike u dimenzijama se mnogo razlikuju po sjaju, kod ovih zvezda radijusi su ili izuzetno veliki ili ekstremno mali. Zbog toga se u oblasti hladnih zvezda nalaze sjajni džinovi a u oblasti vrelih zvezda beli patuljci slabog sjaja. Nazivi džinovi i patuljci su uvedeni zato što je za istu spektralnu klasu sjaj zvezde određen njenim radijusom. Tako je 1943. godine uvedena dvoparametarska klasifikacija MK. Jedan njen parametar je spektralna klasa dok je drugi luminoznost. Po drugom parametru zvezde su svrstane u sedam klasa luminoznosti:

  • Superdžinovi
  • Sjajni džinovi
  • Džinovi
  • Subdžinovi
  • Zvezde glavnog niza
  • Subpatuljci
  • Beli patuljci

Razlike u spektrima zvezda iste spektralne klase, a različitih klasa luminoznosti su mnogo manje nego među spektrima zvezda raznih spektralnih klasa.

Series NavigationEvolucija zvezdaFormiranje zvezda

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: