apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Evolucija zvezda

Otkako postoji kao razumno biće, čovek je želeo da spozna svoju okolinu. Sticanje saznanja bilo je ujedno i početak nauke. I dok je danju njegova neposredna okolina bila čak dodirljiva, noću je iščezavala i umesto nje pojavljivao se čudan svetlucavi svet na tamnom nebeskom svodu. Želja naših predaka da dokuče i spoznaju ono što su gledali nije nimalo oslabila sve do današnjeg dana, premda smo od tada mnogo toga i saznali i shvatili. Čar nebeskog svoda podstiče i danas želju da proniknemo u pravu prirodu vasione i nas samih u njoj. Već se mnogo puta dogodilo da smo morali temeljno da menjamo sliku sveta i naša shvatanja o njemu, pa nas i ne iznenađuje što smo se ponovo našli u vremenu kad zbog obilja novih otkrića moramo da menjamo svoje poimanje vasione i njene prirode. 

Međutim, da bi objasnila pojave u svetu i vasioni, moderna nauka mora da sjedini i poveže različite grane, da bi nam predočila povezanost prirodnih pojava kao što su nastanak i razvoj vasionskih tela te pojave i razvoj života na njima koristi se otrićima biologije i nuklearne fizike. S druge strane, istraživanja astronomskih pojava omogućava proveru i unapređivanje fizičkih znanja. Naime, neke fizičke teorije i modele možemo da ispitujemo i proveravamo samo pri visokom pritisku i temperaturama koje ne mogu da se postignu u zemaljskim uslovima, odnosno u našim laboratorijama, a mogu u vasionskim laboratorijama, kao što su zvezde, galaksije i kvazari.

U titanskoj kosmičkoj eksploziji vasiona je počela širenje koje se još nije okončalo. Kako se prostor razmicao, materija i energija u vasioni širile su se sa njim, brzo hladeći se. Zračenje koje je onda, baš kao i sada, ispunjavalo vasionu, pomeralo se duž spektra: od gama zraka, preko rendgenskih zraka do ultraljubičaste svetlosti, zatim kroz boje vidljivog područja spektra, pa u infracrvenu oblast i najzad u domen radio-talasa.

Ranu vasionu ispunjavali su zračenje i obilje materije, prvobitno vodonik i helijum, koji su nastali iz elementarnih čestica u gustoj, praiskonskoj plamenoj lopti. Oko milijardu godina nakon Velikog praska, razmeštaj materije u vasioni postao je neravnomeran, možda stoga što što ni Veliki prasak nije bio savršeno jednoobrazan. Materija je bila zbijenija u sabirištima nego na drugim mestima. Njihova sila teže počela je da privlači velike količine okolnog gasa, uvećavajući tako oblake vodonika i helijuma kojima je sudbina dodelila da postanu kosmička jata. Veoma mala jednoobraznost dovoljna je da kasnije dođe do nastanka obimnih kondenzacija materije.

biće nastavljeno…

Series NavigationH – R Dijagram

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: