black-hole

O crnim rupama i medicinskoj fizici u četvrtak na PMF-u u Nišu

U četvrtak 31. oktobra od 20 h nastavlja se serija naučno-popularnih predavanja u organizaciji “Niš Young Minds Section” i Departmana za fiziku PMF-a.Ovog četvrtka Young Minds sekcija iz Niša pripremila je dva zanimljiva predavanja iz astrofizike i ...
enjoyphysics

Prvo predavanje u organizaciji Niš Young Minds Section

U četvrtak 24. oktobra u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa početkom u 20 časova, biće održano predavanje prof. dr Gorana Đorđevića sa Departmana za fiziku na temu:Od Saveza komunista do „Mladih umova”Kosmologija i ...
safer-internet

Svetska nedelja svemira i Međunarodna noć posmatranja Meseca u Nišu

Povodom Svetske nedelje svemira i Međunarodne noći posmatranja Meseca od subote, 5. oktobra do četvrtka 10. oktobra Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju seriju ...
apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...

Evolucija zvezda

Otkako postoji kao razumno biće, čovek je želeo da spozna svoju okolinu. Sticanje saznanja bilo je ujedno i početak nauke. I dok je danju njegova neposredna okolina bila čak dodirljiva, noću je iščezavala i umesto nje pojavljivao se čudan svetlucavi svet na tamnom nebeskom svodu. Želja naših predaka da dokuče i spoznaju ono što su gledali nije nimalo oslabila sve do današnjeg dana, premda smo od tada mnogo toga i saznali i shvatili. Čar nebeskog svoda podstiče i danas želju da proniknemo u pravu prirodu vasione i nas samih u njoj. Već se mnogo puta dogodilo da smo morali temeljno da menjamo sliku sveta i naša shvatanja o njemu, pa nas i ne iznenađuje što smo se ponovo našli u vremenu kad zbog obilja novih otkrića moramo da menjamo svoje poimanje vasione i njene prirode. 

Međutim, da bi objasnila pojave u svetu i vasioni, moderna nauka mora da sjedini i poveže različite grane, da bi nam predočila povezanost prirodnih pojava kao što su nastanak i razvoj vasionskih tela te pojave i razvoj života na njima koristi se otrićima biologije i nuklearne fizike. S druge strane, istraživanja astronomskih pojava omogućava proveru i unapređivanje fizičkih znanja. Naime, neke fizičke teorije i modele možemo da ispitujemo i proveravamo samo pri visokom pritisku i temperaturama koje ne mogu da se postignu u zemaljskim uslovima, odnosno u našim laboratorijama, a mogu u vasionskim laboratorijama, kao što su zvezde, galaksije i kvazari.

U titanskoj kosmičkoj eksploziji vasiona je počela širenje koje se još nije okončalo. Kako se prostor razmicao, materija i energija u vasioni širile su se sa njim, brzo hladeći se. Zračenje koje je onda, baš kao i sada, ispunjavalo vasionu, pomeralo se duž spektra: od gama zraka, preko rendgenskih zraka do ultraljubičaste svetlosti, zatim kroz boje vidljivog područja spektra, pa u infracrvenu oblast i najzad u domen radio-talasa.

Ranu vasionu ispunjavali su zračenje i obilje materije, prvobitno vodonik i helijum, koji su nastali iz elementarnih čestica u gustoj, praiskonskoj plamenoj lopti. Oko milijardu godina nakon Velikog praska, razmeštaj materije u vasioni postao je neravnomeran, možda stoga što što ni Veliki prasak nije bio savršeno jednoobrazan. Materija je bila zbijenija u sabirištima nego na drugim mestima. Njihova sila teže počela je da privlači velike količine okolnog gasa, uvećavajući tako oblake vodonika i helijuma kojima je sudbina dodelila da postanu kosmička jata. Veoma mala jednoobraznost dovoljna je da kasnije dođe do nastanka obimnih kondenzacija materije.

biće nastavljeno…

Series NavigationH – R Dijagram

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: