cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
newdecade_hdv

Početak nove decenije - učimo da brojimo & računamo vreme

Prvi put objavljeno januara 2010. godineSvakih deset godina, tj. svaki put kad čekamo godinu koja završava nulom krenu zanimljive priče i rasprave o tome da li je to godina kojom ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
Konkurs-small

Konkurs za radove učenika

Niš Young Minds Section organizuje konkurs za sve zainteresovane učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije u okviru projekta „Izvan redova i van okvira: Seminar za ambiciozne mlade fizičare“ ...

Evolucija zvezda

Otkako postoji kao razumno biće, čovek je želeo da spozna svoju okolinu. Sticanje saznanja bilo je ujedno i početak nauke. I dok je danju njegova neposredna okolina bila čak dodirljiva, noću je iščezavala i umesto nje pojavljivao se čudan svetlucavi svet na tamnom nebeskom svodu. Želja naših predaka da dokuče i spoznaju ono što su gledali nije nimalo oslabila sve do današnjeg dana, premda smo od tada mnogo toga i saznali i shvatili. Čar nebeskog svoda podstiče i danas želju da proniknemo u pravu prirodu vasione i nas samih u njoj. Već se mnogo puta dogodilo da smo morali temeljno da menjamo sliku sveta i naša shvatanja o njemu, pa nas i ne iznenađuje što smo se ponovo našli u vremenu kad zbog obilja novih otkrića moramo da menjamo svoje poimanje vasione i njene prirode. 

Međutim, da bi objasnila pojave u svetu i vasioni, moderna nauka mora da sjedini i poveže različite grane, da bi nam predočila povezanost prirodnih pojava kao što su nastanak i razvoj vasionskih tela te pojave i razvoj života na njima koristi se otrićima biologije i nuklearne fizike. S druge strane, istraživanja astronomskih pojava omogućava proveru i unapređivanje fizičkih znanja. Naime, neke fizičke teorije i modele možemo da ispitujemo i proveravamo samo pri visokom pritisku i temperaturama koje ne mogu da se postignu u zemaljskim uslovima, odnosno u našim laboratorijama, a mogu u vasionskim laboratorijama, kao što su zvezde, galaksije i kvazari.

U titanskoj kosmičkoj eksploziji vasiona je počela širenje koje se još nije okončalo. Kako se prostor razmicao, materija i energija u vasioni širile su se sa njim, brzo hladeći se. Zračenje koje je onda, baš kao i sada, ispunjavalo vasionu, pomeralo se duž spektra: od gama zraka, preko rendgenskih zraka do ultraljubičaste svetlosti, zatim kroz boje vidljivog područja spektra, pa u infracrvenu oblast i najzad u domen radio-talasa.

Ranu vasionu ispunjavali su zračenje i obilje materije, prvobitno vodonik i helijum, koji su nastali iz elementarnih čestica u gustoj, praiskonskoj plamenoj lopti. Oko milijardu godina nakon Velikog praska, razmeštaj materije u vasioni postao je neravnomeran, možda stoga što što ni Veliki prasak nije bio savršeno jednoobrazan. Materija je bila zbijenija u sabirištima nego na drugim mestima. Njihova sila teže počela je da privlači velike količine okolnog gasa, uvećavajući tako oblake vodonika i helijuma kojima je sudbina dodelila da postanu kosmička jata. Veoma mala jednoobraznost dovoljna je da kasnije dođe do nastanka obimnih kondenzacija materije.

biće nastavljeno…

Series NavigationH – R Dijagram

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: