noc-istrazivaca-m-objekti

Upoznajte svemir u Noći istraživača

Departman za fiziku PMF-a u Nišu za ovogodišnju Noć istraživača vodi vas na putovanje kroz svemir, od planeta i kometa do zvezda, maglina, zvezdanih jata i udaljenih galaksija. Na ovom ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...

Neke komplikacije

Helijum nije jedini element koji može da učestvuje u fuzionim reakcijama sa drugim elementima. Kako broj različitih jezgara nagomilanih u jezgru raste povećava se i raznolikost mogućih fuzionih reakcija. U neki reakcijama dolazi do oslobađanja protona ili neutrona a u drugim ove čestice učestvuju kao reaktanti i bivaju apsorbovani od strane drugih jezgara. Na ovaj način nastaju hemijska jezgra koja se po masi nalaze između onih nastalih fuzijom helijuma.

Laboratorijski eksperimenti pokazuju da jezgra kao što su fluor-19, natrijum-23, fosfor-31 i mnogo drugi nastaju upravo na ovakav način. Njihova rasprostranjenost velika kao rasprostranjenost onih elemenata koji nastaju u fuzionim reakcijama helijuma iz razloga što su one mnogo češće.

Kad se u jezgru zvezde pojavi silicijum-28 pored procesa zahvata helijuma i nastajanja težih elemenata javlja se i tendencija teških jezgara da se raspadnu na lakša. Uzrok tog raspada je toplota. Do tada temperatura u jezgru dostiže nezamislivih 3·109K a gama zraci koji su posledica tako visoke temperature imaju dovoljno veliku energiju da pri sudaru razbiju jezgro na jezgra helijuma. Ovo je ranije opisani proces koji se naziva fotodisintegracija kod supernova tipa-II.

at21fg16.JPG

Usled velikog zagrevanja neka jezgra silicijuma bivaju razbijena na 7 jezgara helijuma. Neka od okolnih jezgra silicijuma, koja još nisu pretrpela fotodisintegraciju mogu da zahvate nastalo jezgro helijuma-4 i na taj način se formira još teže jezgro. Proces disintegracije ne samo da uništava stvorena jezgra silicijuma-28, već on omogućava nastanak težih jezgara. Na isti način proces se nastavlja i sa novonastalim težim jezgrima. Ovaj proces odigrava se u nekoliko etapa i kao krajnji produkt nastaje nikl-56:

eqn5.gif

Proces ovakvog nastanka hemijskih elemenata naziva se alfa proces (zbog toga što su jezgra helijuma ustvari alfa-čestice).

U trenutku nastanka nikla-56 nastaju novi problemi. Ovaj izotop nikla je nestabilan i brzo se raspada, prvo na kobalt-56 koji kasnije daje stabilno gvožđe-56. Jezgro gvožđa-56 je najstabilnije atomsko jezgro i zbog toga alfa proces dovodi do nastanka gvožđa i njegovog gomilanja u jezgru zvezde.

Jezgro gvožđa-56 sadrži 26 protona i 30 neutrona i ove šestice su povezane jače nego u bilo kom drugom atomskom jezgru. Kaže se da gvožđe-56 ima najveću energiju veze jezgra. Svako drugo jezgro koje ima manje ili više nukleona ima manju energiju veze. Posledica ovakve stabilnosti jezgra gvožđa je to što su elementi iz grupe gvožđa rasprostranjeniji u odnosu na neke lakše elemente.

Series NavigationSagorevanje ugljenikaNastanak elemenata iza gvozdja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: