apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Nastanak elemenata iza gvozdja

Postoji mnogo elemenata koji su teži od gvožđa. Videli smo da se alfa proces završava nastankom gvožđa, i logično je zapitati se kako su onda nastali ti teži elementi? Da bi oni nastali morao je da postoji neki drugi proces, taj proces naziva se zahvat neutrona – nastanak težih jezgara apsorpcijom neutrona.

Duboko u unutrašnjosti zvezde u kasnom stadijumu evolucije postoje vrlo povoljni uslovi za odigravanje procesa zahvata neutrona. Neutroni nastaju kao sporedni proizvodi u mnogim nuklearnim reakcijama i ih ima u izobilju za reakcije sa gvožđem ili drugim elementima. Neutroni nemaju naelektrisanje i zbog toga ne postoje odbojne sile između njih i jezgra. Kako se sve više neutrona sudara sa jezgrom gvožđa, dolazi do stapanja i masa gvožđa raste.

Porast broja neutrona ne dovodi do nastanka drugog elementa već nastaje samo izotop veće mase. U jednom trenutku zbog velikog broja zahvaćenih neutrona jezgro postaje nestabilno i raspada se na jezgra nekih drugih elemenata. Na primer:

eqn6.gif

U ovom nizu reakcija gvožđe-56 zahvata neutron i nastaje relativno stabilno gvožđe-57 koje novim zahvatom neutrona prelazi u gvožđe-58 koje na isti način prelazi u gvožđe-59. Ovo poslednje jezgro je radioaktivno i raspada se na kobalt-59 koji je stabilan. Sada se proces zahvata neutrona nastavlja tako što nastaje novi izotop kobalta, koji je radioaktivan i raspada se na nikl-60, i tako dalje.

Za svaki uspešan zahvat neutrona potrebno je, u proseku, godinu dana i zbog toga nestabilna jezgra imaju dovoljno vremena da se raspadnu pre nego što se odigra novi zahvat. Naučnici ovaj proces obično nazivaju ‘spor’ zahvat neutrona, ili s-proces. Na ovaj način nastali su bakar i srebro od kojih se nekad pravio metalni novac, olovo u akumulatorima naših automobila i zlato.

Series NavigationNeke komplikacijeNajtezi elementi

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: