Astrofizika nam danas nudi prilično zadovoljavajuću sliku strukture i evolucije zvezda, mada su nastanak i smrt zvezda prošarani još mnogim nedoumicama. Primena fizičkih zakona na unutrašnjost zvezda pokazuje da je zvezda zapravo i termonuklearni i gravitacioni reaktor. Njeno fizičko stanje uslovljeno je, pre svega, masom, koja određuje pritisak i unutrašnju temperaturu, kao i proizvodnju energije.

Posle glavnog niza, zvezde početne mase M < 10 Ms postaju crveni džinovi, sagorevaju helijum, gubeći više od polovine svoje mase u zvezdanim vetrovima i završavaju svoj život kao beli patuljci. Na evoluciju masivnih zvezda znatno utiče gubitak mase, počev od glavnog niza – najmasivnije među njima ogoljuju svoje jezgro. Zvezde početne mase M > 10 Ms uspevaju da zapale sva svoja goriva u nedegenerisanim uslovima, sve dok se njihovo jezgro ne pretvori u gvožđe i njihov život je relativno kratak. Veličina tog gvozdenog jezgra igra presudnu ulogu u eksploziji supernove. SNIa su beli patuljci koji su povećali masu akrecijom materije svog pratioca. Druge supernove dobijaju energiju iz rasparčavanja gvozdenog jezgra, na čijem mestu ostaje kompaktan ostatak (neutronska zvezda ili crna rupa). Bitno je i to da zvezde obogaćuju vasionu elementima nephodnim za postojanje oblika zivota koje mi danas poznajemo i koji ne bi opstali bez veoma bitne zvezdane energije.

Napredak posmatranja i istraživanja je nesumnjivo značajan i svakog dana nam donosi potpuniju viziju zvezdanog sveta. Ipak, i dalje nerešena fundamentalna pitanja se tiču samog srca opšte fizike, tj. interakcije između materije i energije.

Veličina i starost kosmosa nadmašuju sposobnosti običnog ljudskog razmišljanja. Izgubljen, negde između bezmernosti i večnosti nalazi se i naš sićušni planetni dom. Posmatrano iz kosmičke perspektive, većina ljudskih preduzetništva izgleda beznačajno, čak tričavo.Ali, naša vrsta je mlada,radoznala i hrabra, a uz to i silno obećava. Tokom poslednjih nekoliko hiljada godina došli smo do najneverovatnijih i najneočekivanijih otkrića o kosmosu i našem mestu u njemu,preduzeli smo istraživanja na koja je uzbudljivo i samo pomisliti. Ona nas podsećaju na to da se čovek razvio da bi se čudio,da razumevanje donosi radost,da je znanje preduslov opstanka. Uveren sam da će naša budućnost zavisiti od toga u kojoj ćemo meri upoznati kosmos u kome plovimo poput zrnca prašine na jutarnjem nebu. Do tada, naši pogledi ostaju upereni ka nebu i zvezdama.

Literatura

• Mirjana Vukićević–Karabain, Olga Atanacković – Opšta astrofizika
• Nikolas Prankos, Tijeri Monmerl – Rađanje, život i smrt zvezda
• www.astronomija.co.rs
• www.astronomy.net