Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
earth-sun

Svet nauke u 2020. godini

Stigao je kraj još jedne i to prilično "lude" godine. Godine u kojoj ništa nije bilo isto kao pre, godine u kojoj se mnogo toga promenilo, godine u kojoj mnogo ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...

Supernove u nasem susedstvu

Do sada je u našoj galaksiji zabeleženo samo šest eksplozija supernova u poslednjih 1000 godina. Na slici prikazan je položaj tih supernova u galaksiji. Supernove najčešće dobijaju imena po godini u kojoj su zabeležene a ako ih ima više iza godine stavljaju se redom slova abecede. Supernova Cassiopeia A (CasA) nije zabeležena u istoriji ali radio posmatranja su ukazala da je svetlost ove supernove stigla do Zemlje u VII veku.

at21in01.JPG

Mnogi astronomi smatraju da je u ovom periodu moralo da bude više supernova. Zbog čega onda one nisu zabeležene? Najrealniji odgovor je da su one bile suviše daleko da bi mogle da se vide golim okom ili su tamni oblaci međuzvezdanog gasa zaklonili njihovu svetlost. Svih šest supernova nalazi se bukvalno u našem komšiluku, i svaka od njih je bar 100 pc ispod ili iznad galaktičke ravni. Proučavanja učestalosti odigravanja supernova predviđaju da u krugu od 100 pc oko Sunca treba da se desi jedna supernova u svakih 500.000 godina. Prema tome, mogućnost da vidimo jednu stvarno blisku supernovu je vrlo mala, i moramo se pomiriti sa tim da možemo da vidimo samo one udaljene.
To što su supernove vrlo retke u našoj okolini je verovatno i dobro jer ako bi se jedna takva eksplozija desila na rastojanju od nekoliko parseka Zemlja bi bila bombardovana visokoenergetskim zračenjem u periodu od nekoliko meseci. Ovo bi imalo katastrofalne posledice na atmosferu naše planete, naročito na njen ozonski sloj.

Series NavigationKonacna sudbinaSN1006

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: